Почело је позивом да се са странице http://mogudanecu.rs/zahtevaj-da-budes-zasticena универзитетима у Србији шаљу емаилови подршке акцији „Захтевај да будеш заштићена“, о чемо сам извештавао пре месец дана[1]. Сада је та акција завршена, и на страници пише да је 655 мејлова са већ написаним писмом[1] послато, што чини не више од 0,3 посто свих студената уписаних у школској 2017/18. години у Републици Србији[2]. Сада је у току следећа фаза овог пројекта, где на адресе универзитета стижу писма Аутономног женског центра (АЖЦ) којима се „предлаже“ да „факултетима у оквиру вашег универзитета предложите усвајање, односно допуну или измену интерних аката којима се унапређује заштита од сексуалног узнемиравања“. Овоме претходи подсетник да установе високог школства имају обавезу да студенте/студенткиње и запослене заштите од свих облика дискриминације и насиља, а потом и да „забрињавајући медијски извештаји о овим случајевима указују на нужну потребу да установе …“. Овим се признаје да је свему претходила медијска кампања, подсетимо се афере на ФНП-у, где су студенткиње окупљене у групу „Студенткиње без заштите“ (директна асоцијација на послератни домаћи филм „Невиност без заштите“, из 1968) оптужиле професора Чупића. Обавезно прочитајте чланак о томе, да видите са којим нивоом бруталности су га напале, па ипак је успео да се на суду одбрани, али то је била 2013. година[3].
Универзитети су овај предлог добронамерно (мада можда и невољно) прихватили, јер се годинама у медијима стално прича о насиљу над женама, и запосленима проследили ово писмо. Случајно, или намерно, нису им прослеђени детаљи, а то су прилози АЖЦ-овог писма са предлогом за унапређење, и „предлогом Правилника о понашању запослених и студената/студенткиња у вези са ревенцијом (тако пише) и заштитом од сексуалног узнемиравања и уцењивања студената и студенткиња“. Интересантно је да овим Правилником није обухваћено уцењивање професора и студената од стране студенткиња, но цела ствар и није за заштиту, већ за прогон професора и студената, па се то могло и очекивати. А како знамо које су биле стварне намере „предлагача“? Имамо два индикатора за овакве тврдње: 1. претходна искуства са АЖЦ-овим писањем и надгледањем спровођења Закона о спречавању насиља у породици, и 2. искуства из земаља у којима је лов на хетеросексуалне професоре и студенте одавно почео применом сличних правилника.
Закон о спречавању насиља у породици почео је да се у Србији примењује 1.6.17, и за првих 13 месеци из домова је „привремено удаљена“ 8.751 особа, а било је 44.728 пријава, али не више од 3000 осуђујућих пресуда за кривично дело насиље у породици[4]. Све и да сви предмети ових пријава нису завршени, утврдили смо са још две методе да број физичког насиља у 40.000 пријава годишње не прелази 4.000, односно 10 посто. Народски речено: „тресла се гора, родио се миш“. На превенцију, односно спречавање отишло је толико ресурса, ангажована је полиција, судство, ЦСР бар пет до десет пута више него што је потребно, да би се свака породична свађа или сукоб интереса (у случајевима разведених парова) претворила у развод, или забрану приласка или одузимање родитељског права очевима. Kао и други феминистички закони, и овај је са уграђеним злоупотребама, да би се разбила породица, а млади који још нису ступили у брак одбили од њега свакодневном негативном медијском пропагандом. Очигледно је да је радикални феминизам депопулациона идеологија, финансирана од глобалистичких елита да баци државе и свет на колена, и омогући увоз миграната који ће сваки кутак света направити једнообразним, и истим као сваки други део глобалистичке империје, уз драстично смањење броја становника.
Kампања спречавања сексуалног узнемиравања ће свакако имати сличан образац: подбуниће се многи, посебно млади, сукоби и тензије ће порасти, све незапослене психолошкиње са бироа ће наћи добро ухлебљење било да врше психотерапију „жртви“, или да раде са „починиоцима насиља и узнемиравања“, социјалне службе ће бујати, а на факултетима ће учење и наука отићи у други план пред налетом десетоструко увећаног пријављивања „оснажених“ студенткиња, срамљења њихових колега, урушавања угледа и каријера, скидања професора са позиција, и њиховом постепеном заменом колегиницама (посебно оним које су пријављивале узнемиравање), док не дођемо у ситуацију као у основним и средњим школама, где 60 до 80 посто наставног кадра чине жене. Kада већину руководства преузму жене, а већ сада је имају када им се придодају корупмирани и заплашени мушкарци, од њих ће они који су их на те позиције довели очекивати „да женска половина посланика и владе почне да води ’женску’ политику, односно политику заступања специфичних интереса жена“[5].
Kада се овај систем стави у функцију, десиће се са факултетом исто што се десило са породицом под Законом о спречавању насиља у породици: сукоби и пријављивања ће се десетоструко повећати, свака студенткиња која не положи, или не добије жељену оцену, имаће могућност да пријави професора за сексуално узнемиравање, а од науке, знања и слободе говора неће остати ни камен на камену. Биће то још једна школа послушности у којој ће сви мушки студенти на првој години морати да пролазе кроз семинаре сексуалног прилагођавања, који укључују и ЛГБТ пријатељски став и позив на експериментисање. О личним искуствима уписа свог сина на универзитет у Америци говори и професор Срђа Трифковић[6].
У закључку, заштиту студената и професора од сексуалног узнемиравања свакако треба унапређивати, али не под контролом феминистичке НВО какав је АЖЦ, јер би то било као давање лисицама да управљају кокошињцем, и та „заштита“ свакако не би била симетрична, и једнака за све. Требамо учити од пандемије „насиља у породици“, сада нам се нуди ескалација и пандемија „сексуалног узнемиравања“, а за 2019. је предвиђено отварање теме „силовања“, наравно као и у претходна два случаја огромним проширивањем значења термина. Да не буде да вам нисам први рекао, под проширеном дефиницијом силовање ће обухватати и: 1. додиривање испод појаса без одобрења, чак и без пенетрације полног органа, 2. сваки секс ако је жена попила и једно алкохолно пиће, 3. секс у браку ако жену нисте водили на летовање по њеном избору, 4. секс ако вам није дала изричиту сагласност (тек то не знам како ће се утврђивати, јер у 99% спаваћих соба, сем ако се не ради о групњаку, нема сведока, па ви после тврдите „дала је сагласност“, а она тврди супротно), … Ах да, решио сам ову претходну дилему: „жртвама“ се увек верује (осма феминистичка заповест)[7].
——————————————————————-
[1] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/10/21/zahtevam-da-budem-zasticena-od-seksualnog-uznemiravanja/
[2] http://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/obrazovanje/visoko-obrazovanje/
[3] https://nadlanu.com/143478/studentkinje-optuzile-profesora-fpn-cedomira-cupica-za-seksualno-uznemiravanje/
[4] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/09/25/koliko-nasilja-ima-u-44-728-prijava-nasilja-u-porodici/
[5] Mršević, Zorica, Ka demokratskom društvu – izborni sistem kvota, Institut društvenih nauka, Beograd, 2007, strana 41
[6] https://www.facebook.com/aristokratija1/videos/1015304698581573/ , ceo intervju, a posebno minutaža 4:15
[7] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/11/17/deset-feministickih-zapovesti-ali-koje-ce-uticati-na-zivote-svih/
Михаило Алић
www.ultrahome.in.rs/muska
