Миленко Вишњић: Убитачност милитантне полне идеологије

Поделите:

Западна агресивност полне идеологије сигурно води свет у нови период мрачне диктатуре и тоталитаризма, упозорава аутор многих књига и коментатор(ка), Габриела Куби,  иначе јавности позната по оштрим критикама милитантне полне идеологије.

Запад (углавном потомци германских племена) се обогатио, почевши од паљења Рима и освајања Констнинопоља; касније, окупације Азије, Африке, Аустралије и обе Америке, истребљујући цела затечена племена и пљачкајући њихове сировине и богатства.

То богатство је, још у Средњем веку насталој германо-романској цивилизацији, омогућило да се брзо развија, пљачкајући сировине и доводећи таленте из поробљеног света. Шта су тада Словени, Срби или Руси имали, а шта данас имају с том и таквом цивилизацијом? Сем географије и боје коже, готово ништа!

Уништавање слободе, у име слободе

Та пљачка, изгледа, Западу већ долази главе. Засићеност свим и свачим, западне финансијске, политичке и ратне елите је одвело у дегенерацију, отпадништво и перверзију сваке врсте, укључујући и стварање неприродних и агресивних полних идеологија.

Феминизација друштва, родна једнакост, хомосексуализам, сексуално узнемиравање, сексуални напад и други сексуализми су само неки од њих, напајајући се соковима из шесдесетих прошлог века, опет западним изумом – сексуалном револуцијом.

Као и обично, поједници у друштвима без недефинисаног националног, подељеног народног и без икаквог личног идентитета су лак плен и лако посежу за „лаком робом“. Чак и у земљама „транзиције“, посебно „либералној“ Србији, због опште пљачке, анархије и великих издајничких премија од Запада, дошло је до лаконског прихватања и таквих европских „вредности“.

Створио се један подебео слој друштва, углавном нерадници из Београда („другосрбијанци“ и остали, припадници осталих Србији и Србима непријатељских елемената), који се у „приватизацији“ обогатио; или је наследио целе спратове београдских зграда, оне које су комунисти одузели од предратних богаташа или сарадника окупатора.

Тај „грађански и проевропски“ слој се превише осилио, хрлећи у загрљај туђој и њему страној култури; издигао се на ниво европског идентитета, стидећи се и бежећи од свог срамног, источњачког и примитивног.

Народ и радни људи у Србији тону у беду. Самозвана србијанска елита га све више задужује код „међународних финснсијских институција“, само за одржавање своје бирократије и само њене марионетске државе. Све што је вековима изграђивано, Елита је уништила брзином урагана.

Та, самоназвана елита је све уништила, доводећи и дајући странцима државне ресурсе и богато их новчано награђујући, дајући десетине хиљада евра за сваког запосленог српског роба.

Они доводе своје спонзоре као „стране инвеститоре“, који користећи народна добра, чине народ робом или, у најбољем случају, слугама у његовој рођеној земљи, по законима „његове државе“.

Укидајући му и основна људска и радна права, а делом и у име полне идеологије, Они су понизили и земљу Србију, српски народ, па и многе грађане којима западна насилна настраност није баш блиска.

Издижући се од народних маса, тај свим и свачим, и изобиљем засићени слој друштва, жељан и сталног јавног показивања, почео је да прихвата  западне идеологије феминизација друштва, родна једнакост, хомосексуализам, сексуално узнемиравање, сексуални напад, истополни бракови; почео је и сам да измишља приче о опасностима за опстанак женског рода, и свега онога што нарушава иоле вековно складан и нормалан живот.

Њихову већ добро похабану причу о угроженим „правима жена“, о „сигурним кућама“, за бежање од мужа насилника и, заштити деце од властитих родитеља, ни они наивнији више не слушају.

Неформално бриселско поглавље

Не треба бити Габриела Куби (поменути писац и бивша феминисткиња) па знати, чак и ми обични људи, да је ово први пут у историји развоја цивилизација, да данашњи Запад, са знањем и свесно, права и норме сексуалног понашања окреће потпуно наглавачке, терајући и мало „конзервативнија“ друштва да следе њихов разврат.

Ниједно људско друштво никада није било толико оболело, чинећи све да преправи мајку природу – да људима промени сексуалност. Чак ни за оно развратно, неморално, декадентно и изопачено друштво, као што је било у Римском царству, то се не може закључити.

Цивилизације су се миленијима развијале и нестајале, али није забележен тако груб покушај мењања „божије воље“. Не би ли свима било лакше: нека мушко остане мушко, а женско нека буде, „по божијој вољи“, женско –  нека деца остану таква каква су рођена.

Теорија полова нам говори да је сексуална оријентација један од главних критеријума за идентитет личноси, а најваћа вредност којом се то промовише је слобода. Западно неолиберално, себично и индивидуализирано друштво заговара и присиљава на став, да је слобода и демократско право појединаца да сам себи одређује полност, било да се ради о мушкарацу или жени.

Дакле: наше право и наша слобода је да изабремо пол према потреби, шта нам више одговара и шта је тренутно „кул“, углавном се водећи својим, и само својим, личним и материјалним интересом.

У суштини ових радикалних промена, јесте концепт нове људске антропологије. Стално и агресивно истицање питања сексуалности, напад је на људско достојанство, а што ће сигурно, пре или касније, одвести човечанство до пучева, анархије, покоља и хаоса.

Ако после таквог развоја догађаја, државе буду уопште постојале, оне ће бити само тоталитарне.

За Србију и остале државице у којима живе Срби, није тешко приметити да се овај нови тоталитаризам развија под маском слобода: сексуалних, хомосексуалних, истоплолних бракова, усвајања деце…

Разарање породице ће разорити и народно и људско биће, а то значи – нестанак и гашење идентитета, за шта се српски „веберовци“ и заговорници промене свести, свом снагом залажу.

Нажалост, због моћних и јединих медија, прозападних и промуслиманских (нпр. Ал Џезира), изморени, сиромаштвом и незапосленошћу исцрпљени српски народ је индоктриниран, постао је аутоматизован, што га додатно чини неотпорним на сталну политичку и медијску манипулацију; чини га меким, тако да „елита“ може да ради с њим шта јој је воља.

СКК

Поделите:

1 коментар

  1. tu niceg novog.Jos od antike je telesnost politicki problematicna.Rascep duse i tela je omogucio pojavu subjektiviteta i to kao ciste volje koja naspram sebe ima volju drugug i koja iz te suprotstavljenosti treba da zadobije opstost prava.Telo tu nema nikakvu ulogu.Pitanje jeste kako se ova suprotnost duse i tela, ne samo odrzala, nego i zaostrila u hriscanstvu, kao religiji u kojoj se Bog ovaplotio.Odgovor je da se ta suprotnost razvila iz suprotnosti drzave i crkve na hriscanskom Zapadu.Dakle, telo odavno nema nikakvu politicku ulogu i zato i jeste podlozno drustvenom konstruisanju.Jedini koji je pokusao da ponovo zadobije “politicku” ulogu tela kroz pojam individue oslobodjene od drzave je Marks.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here