Миша Матић: Бокс данас – НАЈХРАБРИЈИ ЗАБОРАВЉЕНИ

Поделите:

Бокс је увек пратила немаштина, поготово кад се упореди са другим спортовима, чак мање трофејним и мање популарним. Тако је и данас.

Нина Стајковић, сребрна медаља

Ево примера ових дана:

Одбојкашице добијају од државе по 30.000 евра за златну медаљу, а Семиз Пиња Аличић освајач златне медаље на Европском првенству, чак ни вест у информативним емисијама јавног сервиса, а камоли снимак његове победе или стипендију… само две дневне новине су у Србији објавиле да Србија има Европског шампиона у боксу. О сребрној Нини Стајковић ни реч, две бронзе  Огњена Ђурђева и Омера Аметовића су потпуно забољављене од стране оних који владају државом чији су грб носили на дресовима и чију су химну слушали. Савез се захваљује држави што је омогућила редовну храну на припремама и опрему, јер годинама уназад ни то није било омогућено младим боксерима, зна то председник републике, некад је био  на челу боксерског клуба Пинки. Могли су ово четворо јуниора да бар буду поменути, значило би им више од премије, које би, као и досад биле покрадене, али би бар још неки дечак и девојчица са маргине друштва дошло у салу за тренинге уместо тамо где их маргина шаље. Иза њихових медаља стоји храброст, снага и ентузијазам. Када се са боксерима разговара, храброст је категорија о којој се не прича, она је подразумевана и за најтежи тренажни процес какав је боксерски тренинг, а тек за двобој у рингу. Стање у клубовима је више него лоше, од ове године је почело сениорско клупско првенство државе после много година паузе, такмичи се шест клубова. Омладински турнири су ретки, а наши јуниори на међународним турнирима најнеискуснији. Ентузијазам те деце и њихових тренера је једина ствар која их одржала у салама, а неретко се тренинзи одржавају и под ведрим небом, са неколико справа окачених о дрво. Ипак, ово четворо деце се окитило европским медаљама. Не траже они неки велики новац, само загрљај и минут славе које имају њихове колеге из спортова који су миљеници власти, да би се после честитки вратили у своје трошне сале, да уместо правилне исхране скидају килажу гладовањем, у саунама, узимајући чак и медимакаменте попут ласекса, који у њиховом узрасту штете здрављу.Вратиће се да обуку своје старе и поцепане патике и тренерке, да навуку рукавице тек осушене од зноја јер нове бандаже морају да чувају за меч, на који ће отићи ако клуб плати котизацију и тренер буде имао новца за гориво…

Вреди тај дечији зној бар за патике и дрес….  вреди и да се чује добар глас о њима, заслужили су, јер задужили су Србију, а још су деца и то најхрабрија.

Миша Матић

Видовдан

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here