„Многи људи одлазе у велике градове да траже срећу. За разлику од њих, ја сам дошао у Медвеђу и из ње не планирам да одем јер сам пронашао прелепо место за живот“.
Овако за „Блиц“ прича Бранко Грујић (32), који се пре три и по године из малог места у близини Бањалуке преселио на југ Србије, у општину Медвеђа, да би радио у руднику „Леце“ као инжењер рударства.
Бранко је само један од многих који су се у последње две-три године доселили у Медвеђу управо због посла.
– Живот у Медвеђи ми се допада јер је место мало и мирно. Идеално је за породицу, а свежег ваздуха има напретек – прича Бранко и с поносом додаје да његова супруга и он очекују и рођење првог детета.
Не само њему, живот у Медвеђи у последње две године променио се свим становницима.
Препород заједнице догодио се када је рудник „Леце“, који запошљава око 400 становника и храни на хиљаде душа, наставио са производњом преласком у руке компаније „Лифестоне цапитал“.
Све док је рудник ту, људи ће имати посла, а Медвеђа ће бити жива као што је сада. Сећам се када сам дошао овде, рудник је стао с производњом у једном тренутку. И живот у Медвеђи одмах је стао – присећа се он.
Животни стандард у Медвеђи био је веома лош до пре две године. А онда је ново руководство преузело рудник. Почели су да исплаћују заостале зараде радника, који су од тог тренутка коначно могли да рачунају и на редовну исплату. Тако је крајем 2015. просечна плата у овој општини била чак 64.157 динара. Како каже председник синдиката „Независност“ у руднику „Леце“ Горан Ђукић, данас је просечна зарада између 55.000 и 60.000 динара.
– Рудник је покретачка снага Медвеђе. У њему је запослено 408 људи како из Медвеђе, тако и из околних места. Плате су редовне у дан. Радници су задовољни, а где има новца и добрих примања, живље је у сваком погледу – прича Ђукић.
У руднику су почели да раде и млађи инжењери, пословође, али и рудари. Како се развијао посао, тако су се на југ доселили млади у потрази за послом. Полако су се отворили нови локали, домаћи привредници су се осмелили. Живот се вратио у Медвеђу.
– Судбина рудника је судбина и запослених, односно мештана Медвеђе јер рудник је највећи привредни субјекат у нашој општини. Застој у раду изазвао би велике социјалне и економске проблеме – прича др Небојша Арсић, председник општине Медвеђа.
Он с поносом каже да је у последње две године у Медвеђи заустављена миграција.
– Зауставили смо точак да људи одлазе. Људи почињу да се враћају – закључује др Арсић.
Културних догађаја више него икад
Како каже председник општине Медвеђа др Небојша Арсић, општинска управа последњих година радила је на унапређењу читавог места.
– Сређене су фасаде, улице су поплочане. Много смо урадили на пољу културе, много је више културних догађаја. Овде има младих људи, па се трудимо да ускоро реализујемо пројекат којим бисмо их задржали овде, а који би за њих двадесетак који су завршили факултете обезбедио посао. Све те младе људе покушавамо да задржимо, уважимо и да осете да је Медвеђа добро место за живот – наводи председник.
Блиц
