мр Горан Цветић: СРБИЈА ПРЕД ЕВРОПСКИМ СУДОМ ЗА ЉУДСКА ПРАВА: ПРВИХ 15 ГОДИНА (књига)

Поделите:

Анализирајући случај Шоргић из 2011. године изнео сам чињеницу да је након става Стразбура да му је повређено право на приступ непристрасном суду обнова поступка неминовна. Према информацији коју је аутор примио од г. Шоргића домаћи судови не поступају по одлуци Европског суда, односно његов захтев за обнову поступка. Анализирајући предмет Костић из 2008. године, веровао сам да ће Општина Вождовац порушити спорни суседни објекат који је довео до буквалног труљења дела куће брачног пара Костић.

Али, ни то се није десило. Држава јесте исплатила Костићима нематеријалну штету од 4.000 евра. Али, будући да је власник спорног објекта приступио његовој легализацији, Општина Вождовац резонује да рушење није могуће извести док се поступак по легализацији не оконча. А то може трајати годинама, при чему би евентуална легализација била директно супротна пресуди Стразбура.

Поред тога, недавно је у медијима објављена вест да одштета коју је Стразбур досудио у случају несталих беба, предмет Зорице Јовановић, није исплаћена у року који је одредио Суд. Можда у међувремену јесте. Истовремено по тој пресуди Србија је обавезана да донесе закон у складу са којим ће питање проблема несталих беба у најкраћем року бити решено. Ни то није до сада урађено. Радном верзијом закона родитељи несталих беба су изразили снажно незадовољство. Извршење пресуда у року од три месеца је у надлежности Комитета министара Савета Европе. Сви наведени подносиоци представки су морали на крају да се обрате Савету Министара због неизвршења. Да ли ће Савет Министара имати разумевања за овакво поступање надлежних органа Републике Србије остаје да се види.

Поставља се оправдано питање како је Стразбур у 2014. години решио, односно одбацио 11.490 представки из Србије без икаквог образложења, при чему бројни адвокати Србије то сматрају физички немогућим те су уложили протесте Суду, а и Адвокатској комори Србије али без икаквог одговора. А што се тиче домаћег правосуђа, у сусрету са бившим Министром правде Николом Селаковићем г. Федерико Фратини, саветник наше Владе у погледу поглавља 23. и 24. ССПа, је изнео став да судови у Србији морају уједначити судску праксу и тиме допринети владавини права, а и убрзању поступака. Овај став је у свој изборни експозе из 2012. године уградио и тадашњи премијер Вучић.

У досадашњој пракси, међутим, видели смо да су поједине судије адвокатима указивале како у Србији “судска пракса није извор права”. Тиме су за себе отварале могућност да у идентичним или сличним ситуацијама доносе различите одлуке. Рецимо, годинама након што је Стразбур донео пресуду у предмету Костић, заузимајући став да свака бесправна градња представља повреду права на мирно уживање имовине, једна судија београдског Апелациоог суда заузима дијаметрално супротан став. Она преиначује првостепену пресуду и наводи да је лице које је подигло објекат на неспорно туђем земљишту “њему (оном коме земљиште припада) том градњом одузело власништво на делу парцеле на коме се објекат налази”!? Чему ово води?

Тачно је да у Србији не влада прецедентини правни систем, али шта је Стразбур до управо то? Чак и наше Заступништво у Стразбуру, доставља примере из домаће праксе не би ли доказало како је Србија предузимала потребне правне мере у одређеним случајевима. У готово свим нашим већим судовима постоје руководиоци одељења судске праксе, а сви судови објављују билтене судске праксе и исту објављују на својим сајтовима. Зато, има право г. Фратини и треба га послушати.

Бивши Министар правде господин Селаковић је имао састанке са председницима судова и упутио их да раде у правцу препруке г. Фратинија. Међутим, Министарство правде има само ограничене, а не и директне ингеренције да ово упутство спроведе. Ако поступа по праву надзора, то Министарство има право само да евентуално убрза поступак, евентуално да одређене препоруке, обраћајући се председнику надлежног суда. Након тога, Министарство прослеђује одговор странци, она може одговорити, али ту се улога Министарства најчешће завршава.

Све док се не предузму одлучне мере да се ова пракса не промени, посебно кад су и у питању судије које доносе пресуде супротне пракси Европског суда за људска права, правда ће у Србији бити тешко достижна. Свако, па и Министарство правде, има право да подноси дисциплинске и кривичне пријаве против судија које крше закон. Оно то ретко чини. Стога су за сада, у пракси, грађани препуштени сами себи. Када је г. Селаковић преузео дужност, очекивања свих су, након тоталног слома правосудног система које је произвела прошла власт, оправдано била велика.

Али, на жалост, врло мало тога се променило. Исто тако и за мандата Министарке правде Неле Кубуровић. Европска комисија из годину у својим извештајима о Србији као мантру понавља да се ситуација у погледу владавине права мора поправити. Ретки су они који то чују, при чему је Србија примила милионске донације од ЕУ и САД управо у циљу унапређеља владавине права. А кад се г. Чедомир Бацковић, помоћник Министра, успротиви тежњама судија да имају апсолутну независност без икакве контроле, када изнесе које све притужбе износе грађани обраћајући се Министарству, онда га оптужују да “напада судије”. Ако је могуће критиковати законодавну и извршну власт, због чега није могуће критиковати и судску?

Председник Врховног касационог суда г. Милојевић је, на пример, обећао штедишама у швајцарским францима да ће његов суд до 01.10.2018. године донети правни став у погледу тог проблема. Међутим, тај став је заузет тек 02.04.2019. године и то под притиском демонстраната испред његовог суда. А онда је 24.04.2019. године у емисији Н1 “Инсајдер дебата” изјавио да судски поступци у Србији трају око “270 дана, мање него у Италији и Француској”. Аутору, а вероватно и грађанима заиста није битно на које се истраживање г. Милојевић позвао, будући да је такав навод заиста необичан, да будемо најблажи у избору речи. У сваком случају, нека сами грађани донесу своје закључке о овом наводу. На пример, чланови удружења “Ефектива” и “CHF” (корисници кредита у швајцарским францима) навели су да њихови поступци трају у недоглед, при чему припремно рочиште бива заказивано 9 месеци од подношења тужби. То је период од око 270 дана.

Затим представници српског правосуђа често у јавним дебатама истичу питање некаквог “политичког утицаја” на судство. Искрено, аутору није познато да ли такав утицај постоји. Ако постоји, онда треба дати конкретне примере. Али, то до сада нисмо чули. На жалост, до сада такође нисмо ништа чули о неким другим врстама спољних утицаја на поједине представнике правосуђа. У таквој ситуацији, делује да упорно помињање наведеног “политичког утицаја” има за циљ управо да скрене пажњу са питања ових других спољњих утицаја који су сигурно присутни. Можда су отворена поглавља 23 и 24 у преговорима са ЕУ прилика да се нешто промени и ситуација у правосуђу поправи. Али док права воља за успостављањем квалитетног, ефикасног и достојанственог иправосуђа не постоји, ништа се неће променити. У међувремену, ваља подсетити да независност правосуђа значи, као што то рече мој колега адвокат Светозар Вујачић, да оно мора бити имуно од било каквих спољних утицаја, али да то не значи да је судство независно од закона.

Иначе, како беше име наше химне?

Књига

СРБИЈА ПРЕД ЕВРОПСКИМ СУДОМ ЗА ЉУДСКА ПРАВА: ПРВИХ 15 ГОДИНА

се може скинути на линку

SRBIJA PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA (1)

Поделите:

1 коментар

  1. Čovek podiže zgradu 5x veće površine u zašićenoj zoni (Senjak) i komšija se usprotivi: u S.Venac kažu “ima dozvolu”..Dođe do dozvole i vidi da je antidatirana; u međuvremenu dobije odluke da je zašićena zona i koliki objekat može biti..Kad je sve instance iscrpeo, u Opšt.kažu “nagodio se sa tužilaštvom”. Tužil.kaže da jeste. Na moju štetu ste se nagodili, pita. “Molim vas gospodine to je pravo tužilaštva”. A rušenje viška? “El čujete vi da se nagodio”. I čuo je. Ja godinama vodio spor…da ne dužim: veštak kaže “bio zid tu i tu..”. Zid preko parketa? Veštak kaže da je to uobičajeno.. Tražim da sudinica unese u zapisnik šta je veštak izjavio i da tražim da sud preispita stručnost veštaka. Sudija odbija, ja protestujem a onda jedan porotnik ustaje, uzima kaput da ide, ova pita gde će a porotnik: “zaradio sam penziju ko građev.poslovođa i sad od veštaka čujem da se prvo pistavi parket a onda zida ciglom preko parketa. Nađite nekog tupavog.”

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here