mr Goran Cvetić: SRBIJA PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA: PRVIH 15 GODINA (knjiga)

Podelite:

Analizirajući slučaj Šorgić iz 2011. godine izneo sam činjenicu da je nakon stava Strazbura da mu je povređeno pravo na pristup nepristrasnom sudu obnova postupka neminovna. Prema informaciji koju je autor primio od g. Šorgića domaći sudovi ne postupaju po odluci Evropskog suda, odnosno njegov zahtev za obnovu postupka. Analizirajući predmet Kostić iz 2008. godine, verovao sam da će Opština Voždovac porušiti sporni susedni objekat koji je doveo do bukvalnog truljenja dela kuće bračnog para Kostić.

Ali, ni to se nije desilo. Država jeste isplatila Kostićima nematerijalnu štetu od 4.000 evra. Ali, budući da je vlasnik spornog objekta pristupio njegovoj legalizaciji, Opština Voždovac rezonuje da rušenje nije moguće izvesti dok se postupak po legalizaciji ne okonča. A to može trajati godinama, pri čemu bi eventualna legalizacija bila direktno suprotna presudi Strazbura.

Pored toga, nedavno je u medijima objavljena vest da odšteta koju je Strazbur dosudio u slučaju nestalih beba, predmet Zorice Jovanović, nije isplaćena u roku koji je odredio Sud. Možda u međuvremenu jeste. Istovremeno po toj presudi Srbija je obavezana da donese zakon u skladu sa kojim će pitanje problema nestalih beba u najkraćem roku biti rešeno. Ni to nije do sada urađeno. Radnom verzijom zakona roditelji nestalih beba su izrazili snažno nezadovoljstvo. Izvršenje presuda u roku od tri meseca je u nadležnosti Komiteta ministara Saveta Evrope. Svi navedeni podnosioci predstavki su morali na kraju da se obrate Savetu Ministara zbog neizvršenja. Da li će Savet Ministara imati razumevanja za ovakvo postupanje nadležnih organa Republike Srbije ostaje da se vidi.

Postavlja se opravdano pitanje kako je Strazbur u 2014. godini rešio, odnosno odbacio 11.490 predstavki iz Srbije bez ikakvog obrazloženja, pri čemu brojni advokati Srbije to smatraju fizički nemogućim te su uložili proteste Sudu, a i Advokatskoj komori Srbije ali bez ikakvog odgovora. A što se tiče domaćeg pravosuđa, u susretu sa bivšim Ministrom pravde Nikolom Selakovićem g. Federiko Fratini, savetnik naše Vlade u pogledu poglavlja 23. i 24. SSPa, je izneo stav da sudovi u Srbiji moraju ujednačiti sudsku praksu i time doprineti vladavini prava, a i ubrzanju postupaka. Ovaj stav je u svoj izborni ekspoze iz 2012. godine ugradio i tadašnji premijer Vučić.

U dosadašnjoj praksi, međutim, videli smo da su pojedine sudije advokatima ukazivale kako u Srbiji “sudska praksa nije izvor prava”. Time su za sebe otvarale mogućnost da u identičnim ili sličnim situacijama donose različite odluke. Recimo, godinama nakon što je Strazbur doneo presudu u predmetu Kostić, zauzimajući stav da svaka bespravna gradnja predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, jedna sudija beogradskog Apelacioog suda zauzima dijametralno suprotan stav. Ona preinačuje prvostepenu presudu i navodi da je lice koje je podiglo objekat na nesporno tuđem zemljištu “njemu (onom kome zemljište pripada) tom gradnjom oduzelo vlasništvo na delu parcele na kome se objekat nalazi”!? Čemu ovo vodi?

Tačno je da u Srbiji ne vlada precedentini pravni sistem, ali šta je Strazbur do upravo to? Čak i naše Zastupništvo u Strazburu, dostavlja primere iz domaće prakse ne bi li dokazalo kako je Srbija preduzimala potrebne pravne mere u određenim slučajevima. U gotovo svim našim većim sudovima postoje rukovodioci odeljenja sudske prakse, a svi sudovi objavljuju biltene sudske prakse i istu objavljuju na svojim sajtovima. Zato, ima pravo g. Fratini i treba ga poslušati.

Bivši Ministar pravde gospodin Selaković je imao sastanke sa predsednicima sudova i uputio ih da rade u pravcu prepruke g. Fratinija. Međutim, Ministarstvo pravde ima samo ograničene, a ne i direktne ingerencije da ovo uputstvo sprovede. Ako postupa po pravu nadzora, to Ministarstvo ima pravo samo da eventualno ubrza postupak, eventualno da određene preporuke, obraćajući se predsedniku nadležnog suda. Nakon toga, Ministarstvo prosleđuje odgovor stranci, ona može odgovoriti, ali tu se uloga Ministarstva najčešće završava.

Sve dok se ne preduzmu odlučne mere da se ova praksa ne promeni, posebno kad su i u pitanju sudije koje donose presude suprotne praksi Evropskog suda za ljudska prava, pravda će u Srbiji biti teško dostižna. Svako, pa i Ministarstvo pravde, ima pravo da podnosi disciplinske i krivične prijave protiv sudija koje krše zakon. Ono to retko čini. Stoga su za sada, u praksi, građani prepušteni sami sebi. Kada je g. Selaković preuzeo dužnost, očekivanja svih su, nakon totalnog sloma pravosudnog sistema koje je proizvela prošla vlast, opravdano bila velika.

Ali, na žalost, vrlo malo toga se promenilo. Isto tako i za mandata Ministarke pravde Nele Kuburović. Evropska komisija iz godinu u svojim izveštajima o Srbiji kao mantru ponavlja da se situacija u pogledu vladavine prava mora popraviti. Retki su oni koji to čuju, pri čemu je Srbija primila milionske donacije od EU i SAD upravo u cilju unapređelja vladavine prava. A kad se g. Čedomir Backović, pomoćnik Ministra, usprotivi težnjama sudija da imaju apsolutnu nezavisnost bez ikakve kontrole, kada iznese koje sve pritužbe iznose građani obraćajući se Ministarstvu, onda ga optužuju da “napada sudije”. Ako je moguće kritikovati zakonodavnu i izvršnu vlast, zbog čega nije moguće kritikovati i sudsku?

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda g. Milojević je, na primer, obećao štedišama u švajcarskim francima da će njegov sud do 01.10.2018. godine doneti pravni stav u pogledu tog problema. Međutim, taj stav je zauzet tek 02.04.2019. godine i to pod pritiskom demonstranata ispred njegovog suda. A onda je 24.04.2019. godine u emisiji N1 “Insajder debata” izjavio da sudski postupci u Srbiji traju oko “270 dana, manje nego u Italiji i Francuskoj”. Autoru, a verovatno i građanima zaista nije bitno na koje se istraživanje g. Milojević pozvao, budući da je takav navod zaista neobičan, da budemo najblaži u izboru reči. U svakom slučaju, neka sami građani donesu svoje zaključke o ovom navodu. Na primer, članovi udruženja “Efektiva” i “CHF” (korisnici kredita u švajcarskim francima) naveli su da njihovi postupci traju u nedogled, pri čemu pripremno ročište biva zakazivano 9 meseci od podnošenja tužbi. To je period od oko 270 dana.

Zatim predstavnici srpskog pravosuđa često u javnim debatama ističu pitanje nekakvog “političkog uticaja” na sudstvo. Iskreno, autoru nije poznato da li takav uticaj postoji. Ako postoji, onda treba dati konkretne primere. Ali, to do sada nismo čuli. Na žalost, do sada takođe nismo ništa čuli o nekim drugim vrstama spoljnih uticaja na pojedine predstavnike pravosuđa. U takvoj situaciji, deluje da uporno pominjanje navedenog “političkog uticaja” ima za cilj upravo da skrene pažnju sa pitanja ovih drugih spoljnjih uticaja koji su sigurno prisutni. Možda su otvorena poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU prilika da se nešto promeni i situacija u pravosuđu popravi. Ali dok prava volja za uspostavljanjem kvalitetnog, efikasnog i dostojanstvenog ipravosuđa ne postoji, ništa se neće promeniti. U međuvremenu, valja podsetiti da nezavisnost pravosuđa znači, kao što to reče moj kolega advokat Svetozar Vujačić, da ono mora biti imuno od bilo kakvih spoljnih uticaja, ali da to ne znači da je sudstvo nezavisno od zakona.

Inače, kako beše ime naše himne?

Knjiga

SRBIJA PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA: PRVIH 15 GODINA

se može skinuti na linku

SRBIJA PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA (1)

Podelite:

1 komentar

  1. Čovek podiže zgradu 5x veće površine u zašićenoj zoni (Senjak) i komšija se usprotivi: u S.Venac kažu “ima dozvolu”..Dođe do dozvole i vidi da je antidatirana; u međuvremenu dobije odluke da je zašićena zona i koliki objekat može biti..Kad je sve instance iscrpeo, u Opšt.kažu “nagodio se sa tužilaštvom”. Tužil.kaže da jeste. Na moju štetu ste se nagodili, pita. “Molim vas gospodine to je pravo tužilaštva”. A rušenje viška? “El čujete vi da se nagodio”. I čuo je. Ja godinama vodio spor…da ne dužim: veštak kaže “bio zid tu i tu..”. Zid preko parketa? Veštak kaže da je to uobičajeno.. Tražim da sudinica unese u zapisnik šta je veštak izjavio i da tražim da sud preispita stručnost veštaka. Sudija odbija, ja protestujem a onda jedan porotnik ustaje, uzima kaput da ide, ova pita gde će a porotnik: “zaradio sam penziju ko građev.poslovođa i sad od veštaka čujem da se prvo pistavi parket a onda zida ciglom preko parketa. Nađite nekog tupavog.”

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here