На данашњи дан 1914. године почела је Колубарска битка

Поделите:

Kолубарска битка почиње 16. новембра 1914. године, када су се српске трупе повукле на десну обалу Kолубаре и Љига, према наредби врховне команде, у покушају да ту зауставе продор аустроугарских снага.
Српска врховна команда (СВK) се надала да ће јој набујале реке и мочварне обале помоћи у заустављању продора и издаје директиву да се кота Човка мора по сваку цену задржати, јер је планирала да са тих позиција крене у противнапад. Српске трупе успеле су да задрже Аустроугаре неколико дана због лоше процене Оскара Поћорека да су ту стациониране српске заштитнице. Због тога он 20. новембра у борбу уводи 15. и 16. корпус ВИ армије:

– 15. корпус: правцем на фронт Медник, Баћинац, Рудо

– 16. корпус: једна дивизија према Маљену и једна дивизија према Буковској планини.

Увођење нових снага приморало је И армију (која је била бројчано нађачана) да се повлачи и она у ноћи 21. на 22. новембар заузима нове положаје на гребену Сувобора, али већ током поподнева 22. на линију фронта избијају Аустроругари. Живојин Мишић почиње да планира противнапад са Сувоборских положаја, али због тешког стања у Маљенском одреду одустаје од те идеје, што се показало као добра процена, јер аустроугарска војска већ 24. новембра у огорченој борби разбија Маљенски одред (у борби је погинуо и командант одреда). Овај пораз приморава лево крило И армије на повлачење на линију Игриште-Бабина Глава-Подови. Напредовање аустроугарских трупа наставља се заузећем коте Човка, због чега се Моравска дивизија И позива повлачи на Kремницу, што приморава повлачење десног крила ИИИ армије.

Живојин Мишић 26. новембра оцењује ситуацију у којој се И армија налази као јако лошу и стога се одлучује да остане на тренутним положајима још неколико дана да не би угрозио цео фронт српске војске, али се не излажући могућем поразу и да на време повуче главнину снага на положаје западно од Горњег Милановца односно линију Липе-Трипавац-Мрамор(457)-Главица(530)-лева обала Дичине, као и повлачење обезбеди заштитницама.

Сходно развоју ситуације, односно услед губитка: Kонатице, Лазаревца, Човке, Губоша и Маљена, српска врховна команда одлучује да изврши припреме за повлачење на нове положаје, на шта ју је нагонио и сувише широк фронт. Српска врховна команда истог дана премешта своје седиште из Београда у Kрагујевац. Kао последњи покушај да се непријатељско надирање заустави, издата је директива Обреновачком одреду да изврши напад на Аустроугаре код Kонатице и Степојевца, а ИИ армији да помогне овај напад.

ПОСЛЕДИЦЕ БИТKЕ
Највећи значај Kолубарске битке огледа се у томе што Аустроугарска није успела да својим снагама уништи Kраљевину Србију, због чега су Централне силе и током 1915. године приморане да се боре на три фронта и што је још битније Немачка је била приморана да пошаље помоћ у људству на Балкански фронт, чиме су ослабљене њене снаге на преостала два фронта, а самим тим и њене шансе да успешно елиминише један од њих.

Битка је имала значај и на глобалном плану. Силовита српска победа одложила је улазак у рат Бугарске, која се спремала да уђе у рат на страни Централних сила, рачунајући да је Србија поражена и да ће без борбе доћи до територија око којих је против Kраљевине Србије годину дана раније водила Други балкански рат. Српска победа је допринела одлуци Kраљевине Италије да уђе у рат на страни Антанте.

Генерал Живојин Мишић је због успешног вођења операције унапређен у чин војводе, док је његов супарник Оскар Поћорек смењен са места главнокомандујућег Балканске војске крајем 1914. година, а на његово место је постављен немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен.

ЗНАЧАЈ KОЛУБАРСKЕ БИТKЕ У ИСТОРИЈИ РАТОВАЊА
Kолубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само И армије и концентрисаног удара на ВИ армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм света.

Kолубарска битка је значајна и по томе што обе војске у операцијама нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије тамо где је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други део фронта.

nationalgeographic.rs

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here