НЕБОЈША БАКАРЕЦ*- „ЦИА, СНАЈКА, ЦИА“ – N1 ВЕРСУС СРБИЈА

Поделите:

ДАНИЦА: Ко све то плаћа …?

ЂУРА: Плаћа онај за кога раде. ЦИА, снајка, ЦИА. Уништили су пола света!

Душан Ковачевић -“Балкански шпијун“

Опростите им Н1 ЦИА прошлост – Ко су власници Н1?

Пре него што пређемо на тему текста – „документарни филм“ ТВ Н1,”Опростите ми моју прошлост”, неопходно је подсетити се ко су власници ТВ Н1. У врзином колу власништва ипак је видљив коначни власник ТВ Н1.То је огромни и моћни амерички инвестициони фонд ККР. Шема власништва ККР медијске хоботнице на просторима бивше Југославије, најбоље описује сложену власничку структуру (види слику изнад). Председавајући ККР Глобалног института је бивши шеф ЦИА, Дејвид Петреус. На тај положај ККР Фонд га је поставио само пола године после срамне афере и оставке на место директора ЦИА. Петреус је био приморан да напусти ЦИА, осрамоћен после секс скандала и прељубе. Осуђен је на две године затвора и високу новчану казну због тога што је што је љубавници одавао државне тајне, и што је о томе лагао у истрази. Међутим, како се ради о миљенику војно индустријског комплекса, и најутицајнијих америчких финансијских кругова и бившем генералу са четири звездице, чак и такав мега скандал му није нашкодио. Дејвид Петреус је постављен на врх једног од најмоћнијих инвестиционих фондова. Иначе, Петреус је учествовао у командовању НАТО снагама, у време НАТО злочина над Србијом 1999. године. У Србији , партнер ККР је тајкун Драган Шолак, сувласник Јунајтед групе (и ТВ Н1). Шолаков пословни партнер је тајкун Драган Ђилас. А Ђиласов дугогодишњи партнер је тајкун Мирослав Мишковић. Медији су недавно известили да је Шолак један од главних финансијера Драгана Ђиласа у кампањи за градоначелника Београда. Према документацији у коју су „Вечерње новости“ имале увид, Шолак је крајем октобра обезбедио Ђиласу чак четири и по милиона евра на име продаје зграде у Улици антифашистичке борбе 13б у Београду. Сама зграда вреди око 2 милиона евра. Очигледно је да је вишак од 2,5 милиона, један од начина на који су Американци помогли Ђиласову кампању (види линк „1“). Директор уређивачког колегијума ТВ Н1 је дугогодишњи новинар америчке телевизије „CNN“, Брент Садлер. Имајући у виду шта све ККР има у власништву у Србији (СББ, ТОТАЛ ТВ, ГРАНД, ТВ Н1, БЛИЦ.РС, СПОРТ КЛУБ, ИКОМ итд.) и број корисника услуга, прети стална опасност да Петреус, Шолак, Ђилас и Мишковић преузму медијско небо Србије. Тиме би они дошли близу свог циља – а то је преотимање власти у Србији, и инсталирање марионетске власти новог ДОС-а, са Ђиласом на челу.

Гебелсовска пропаганда Н1

Америчка пропагандна ТВ Н1 је приказала у понедељак 19. марта, лажни документарни филм о људима који су се током година учланили у СНС, а били су функционери других странака. Назив те таблоидне ТВ пропаганде је – “Опростите ми моју прошлост”. „Филм“ се бави искључиво члановима и функционерима СНС, а не и функционерима опозиционих странака. У тродневној најави ове отровне пропаганде, истицани су само чланови СНС. Ту се сугерисало да су ти чланови СНС лажови и обмањивачи, без идеологије и без моралних граница, цитирам најаву Н1:“О политици без идеологије и без моралних граница. Шта је истина – оно што су говорили или оно што нам говоре данас? Како су бивши радикали променили идеологију (Александар Мартиновић, Маја Гојковић)? Чију политику у редовима напредњака данас спроводе некадашње демократе (Горан Весић)? Како су противници Европске уније променили курс (Небојша Бакерц)? Где је данас “десна рука” Бориса Тадића (Александар Сенић)? Колико је кратак пут од Вучићевог противника до његовог повереника (Бошко Ничић)?“.

На страну то што неко прави „документарни филм“, а не зна ни како се ко зове. Презиме аутора овог текста „генијалци“ са Н1 не знају, стога ме називају „Бакерц“. Они не знају ни како се презивам, а камоли нешто више, и данима се и на сајту Н1, и на ТВ Н1, вртела најава где прозивају неког „Бакерца“. Хејтери са Н1 не знају ни кога нападају, ни због чега, нити како се тачно зове свака особа коју нападају – њима је важно да нападају и шире своју пропаганду и мржњу. Основни доказ непрофесионалности и кршења етичких норми и кодекса новинарства, је то што у „истраживачком и документарном“ филму, не можете чути став друге стране. Нема става било кога од демонизованих чланова СНС. Када немате то, став друге стране, ви немате материјал за документарни и истраживачки филм. Тачка. Али, пошто није ни постојала намера да се било шта истражи, документује или непристрасно прикаже – ауторима није ни био потребан став друге стране- штавише, он је био непожељан. Намера је била да се дискредитују СНС , Вучић и прозвани чланови СНС. Такође, међу коментаторима се налазе једнострано одабрана и пристрасна лица, која сва одреда мрзе Вучића и СНС: Оља Бећковић (Ђиласов фан), Србијанка Турајлић (функционерка ПСГ, раније ГСС), Цвијетин Миливојевић („Данас“) ,Чедомир Чупић (екс ДОС, екс Отпор), Гордана Чомић (ДС), Борис Тадић (ДС,СДС).

Дакле, ни међу коментаторима нема друге стране, све истомишљеници и мрзитељи СНС. Једини изузетак је Војислав Шешељ, али је и он политички противник СНС. И опет, када и ту немате став друге стране, ви немате непристрасну и професионалну емисију. Сам „документарни филм“ је настао копипејстом архивског материјала, уметањем увредљивих коментара ауторке и других гостију, који су сви одреда истомишљеници из опозиције, или из медија наклоњених опозицији. Нема ту ничег ауторског, документарног или истраживачког. Чиста хејтерска пропаганда.

Дневник увреда

Емисија Маје Николић је пре свега досадна и без динамике. То је очекивано, јер се не чује друга страна приче- нема другог, осим мрзилачког става, нема другог гласа, осим гласа мржње. А то је досадно. Многи учесници емисије су понављали страшне прогнозе о томе како ће чланови СНС мрзети Вучића кад СНС „пукне“. У том погледу ова срамна емисија је имала сасвим супротан ефекат од жељеног (раздор, страх…). Уместо тога, емисија ја повећала кохезију унутар СНС и цементирала је верност људи спрам СНС и Вучића. Због тога, хвала.

Као што сам већ поменуо изречена је права река увреда. Емисија је била својеврсни „дневник увреда“. Цитирам увреде, хронолошким редом: Турајлић –„они немају интегритет, став, стало им је само довласти и моћи и личне користи“,“сви они су се понизили, и они и странка која их је примила“, „Мартиновић само служи другом газди…он је људска нула…не разумем онога ко га је узео за слугу“; Бећковић -„онда или сада, то се зове лагање“; Миливојевић-„ Мартиновић је изговарао нечасно, лажи…магарци су бирачи, радикали и напредњаци“; Шешељ-„Он је издајник“; Маја Николић-„На тесту верности, пали су сви, прва је пала Маја Гојковић“; Турајлић о Маји Гојковић-„бахата,бескрупулозна, лажљива, непристојна, ништа људскости није остало у њој, груба, свака лаж, спремна на све“; Маја Николић о Маји Гојковић-„она је синоним прелетача“; Чупић-„они немају личност“; Миливојевић-„они почну да тргују и тиме реше своје материјалне проблеме за цео живот“,“причало се да је Весић лажирао гласове за Ђинђића а против Мићуновића“; Бећковић-„Весић је хтео зубима да избацује напоље“; Миливојевић- назива Весића „то“-„то је једна врста апаратчика“, о Ничићу каже-„он не би смео од стида да изађе из куће“; Турајлић-„они су без кичме, без морала, без етике…“; Чупић-„ништа од тих људи нема, ништа од њих неће бити, могу тешко да страдају“; Тадић-„њих третирају исто као мафијаше у СНС – употребе, згужвају, баце“; Бећковић-„Вучић жели да влада до краја живота- то му је звезда водиља – и на све је спреман“. Касније у тексту ћу говорити о специфичном виду расизма и фашизма -о поништавању другости, о демонизацији неистомишљеника. Из ових цитата вам је јасно због чега помињем расизам и фашизам. После оваквих увреда и демонизације људи, некакав поремећени ум може доћи на идеју да затре „то“, те „подљуде“. Може прећи са Н1 речи на дела. А шта онда?

Ми појединци – Колатерална штета

ИЛИЈА: Представио сам се ко новинар. Реко сам да пишем фељтон (…) Разговарали смо две ноћи и два дана без престанка. За овог вели, кад сам полазио: »За паре ће издати народ, земљу и цео свет. Мала је ово земља, колики је он издајник (…)«“.

Душан Ковачевић -“Балкански шпијун“

Истовремено, наслов америчке пропагандне емисије (“Опростите ми моју прошлост”), сугерише да нападнути чланови СНС треба да се извињавају и стиде своје садашњости, или своје прошлости. Нико од нас се не стиди, нити тражи опрост. Немамо чега да се стидимо, и нема шта да нам се опрости. Сигуран сам да смо сви ми који смо прозвани у том мрзилачком филму, поносни на то што нас напада пета колона, која мрзи све што је српско, и напада све оне који неће да пузе пред западним намесницима. Ни аутор овог текста се не стиди ни свог занимања (политичар), ни образовања (грађевински инжењер и архитекта), ни своје прошлости или садашњости. Никада нисам крио да сам две године био члан ДС, од 1990.-1992. године. У ДС сам се учланио искључиво због поштовања према Војиславу Коштуници. Када смо видели шта је ДС, основали смо ДСС. У ДСС-у сам био непрекидно 23 године. Годину дана после Коштуничиног повлачења из политике, у јулу 2015. године, избачен сам из ДСС, без образложења. После тога, две године нисам био члан ни једне странке. У СНС сам се учланио у септембру 2017. Дакле, нисам прешао из ДСС у СНС. Учлањењем у СНС нисам остварио никакву корист, нити имам било коју функцију – обичан сам члан. Бавим се политиком више од 28 година, и за то време нисам остварио било какву материјалну корист, нити било која са мном повезана особа. Једноставно речено – нисам се обогатио за скоро три деценије у политици. Цео радни век живим од плате. Од политике нисам стекао ништа. Имовину коју поседујем, и коју поседују моји ближњи, стекли смо искључиво наследством. Док су странке које подржава Н1, драле кожу с леђа народу, аутор овог текста је два пута (2005. и 2006.) ишао на тешке операције и био донор коже изгорелој деци, чиме је допринео спашавању њихових живота. На све то сам поносан.

Документарац“ Маје Николић је једностран, пристрасан, непрофесионалан, и нимало документаран. То је само наставак бесомучне кампање мржње против СНС и Вучића. Међу медијима, ту пропаганду уперену против Вучића и СНС, предводе „Н1“, „Данас“, „Време“ и „НИН“. Када одбијате да беспоговорно испуњавате налоге запада, када сарађујете са Русијом, када јачате своју државу – морате бити спремни да платите за то. Део те цене је и овај пропагандни филм Н1. „Филм“ ТВ Н1 покушава да дискредитује, сатанизује, и некултури подсмеха и понижавања, изложи чланове СНС. Чланови СНС, које напада емисија ТВ Н1 су изложени негативним стереотипима и предрасудама. Жртве су лицемерја, двоструких стандарда, недоследности и специфичног вида расизма. Телевизија Н1 показује примитивно лицемерје и недоследност, и на СНС примењује методе двоструких аршина. Тај Н1 за истоветно поступање, за које критикује и блати СНС, не критикује ни једну опозициону странку. Не тврдим да смо ми чланови СНС, анђели, или да смо невинашца. А ко је? Као сада Н1, део медија и НВО, под контролом запада, покушава да одстрели једног по једног функционера СНС, годинама. Западу се не свиђа то што је СНС толико јак. Педесет одсто је за западњаке превише. Да би контролисао СНС, а тиме и Србију, запад жели да сведе СНС на двадесетак одсто подршке.

Због чега људи приступају СНС-у?

Готово 700.000 грађана Србије је препознало Српску напредну странку не само као гарант стабилности, већ и као нешто своје, блиско. То су чланови СНС. На изборима 2014.,2016.,2017. и 2018. године, као некога ко заслужује поверење, СНС и Вучића је препознало, на републичким 1.740.000 (48,3%), 1.820.000 (48,2%), на председничким 2.012.000 (55,08%) и на београдским изборима 367.000 (45%) грађана. То је знак да је СНС постао широки народни покрет који надилази важност и суштину једне политичке странке. После десет година, СНС је постала покрет сличан руској „Јединственој Русији“ или владајућој кинеској партији. СНС је заузела позицију политичког центра, али и позиције непосредно са леве и десне стране центра. СНС унутар себе окупља и људе умерено левих и умерено десних погледа. О томе сведочи велики број и функционера и чланова, који су некада припадали десници – СРС-у, ДСС-у, Г17, Новој Србији, и левици – ДС-у, СПС-у. Тај феномен треба позитивно, а не негативно оценити. Ово је важно рећи због тога што се та појава неправедно оцрњује – ево сада и у „филму“ Н1. Друго, СНС унутар своје коалиције, окупља умерену десницу (СНП, СДСС, ПСС) и умерену левицу (СДПС, ПС, ПУПС). Не треба заборавити да СНС добија подршку странака мањина, удружења и синдиката. Већина људи приступа СНС-у, јер виде да СНС Србији пружа стабилност, сигурност и развој. Речи СНС су поткрепљене делима. СНС је постала матица и стециште за све оне који желе јаку и стабилну Србију.

То су сасвим другачије намере, од оних које члановима СНС, приписују ТВ Н1 и „ауторка“ Маја Николић. Они желе да чланове СНС прикажу као користољубиве, аморалне и безидејне хуље. То је специфични вид расизма и фашизма – оцрнити другост, демонизовати неистомишљенике, и приказати их као нељуде и нижу врсту (untermensch – подљуди). Ту методу су примењивали Хитлер и Гебелс.

Ако је ТВ Н1 желела да се професионално бави темом коју су одабрали, онда су морали да обухвате све странке, а не само једну. Феномен преласка из странке у странку, није проналазак СНС. Та појава постоји свуда у свету, а код нас од почетка вишестраначја. ТВ Н1, не само да је сузила избор, са 100 странака на једну, већ је вештачки ограничила и период посматрања поменуте појаве само на деценију постојања СНС. Уз то чланови СНС, које Н1 покушава да дискредитује, су у филму изложени увредама и свему о чему сам говорио у претходном пасусу. Све то је противно документарном и аналитичком приступу, противно је основама новинарског позива. Филм Н1 представља класичан пример таблоидног, сензационалистичког извештавања. Тужно је, што је „ауторка“ овог бесрамног материјала, добитница новинарске награде. Додуше, награду је доделио НУНС, чији је председник осведочени примитивац и простак, а сам НУНС је удружење екстремиста.

Због чега се ТВ Н1 није бавила следећим личностима (у загради су наведене странке у којима су те личности биле или јесу сада): Вуком Јеремићем (СПС, ДС, НС), Синишом Ковачевићем (СКЈ,СПО,НСП, ДСС, СОФ, НС), Сандом Рашковић Ивић (СКЈ, СДП Хрватске, ДЦ, ДСС, НС), Борком Стефановићем (СПО, ГСС, ДС, ЛС), Браниславом Лечићем (ДС, ЛДП, Моја Србија, ДХСС, ДС- други пут), Мариником Тепић (ЛДП, ЛСВ, Нова), Миланом Ст. Протићем (ДЕПОС, ДСС, ДХСС, СЗП, СДК Одбрана, Нова Србија), Радмилом Трајковић (СПС, СРС, ДХСС, ДС), Слободаном Милосављевићем (Г17, ДХСС, ДС), Чедомиром Антићем (ДС, Г17, Напредни клуб, Народна странка-НС), бившом министарком Надом Костић (ДС Давидовић Грол, ДСС, ДЈБ, Републиканска странка), Обреном Јоксимовићем (СПО, ДСС, ДЗС,СРС), Владетом Јанковићем (СКЈ, ДС, ДСС, ДПС), Слободаном Самарџићем (ДС, ДСС, ДПС), Костом Чавошким (СКЈ, ДС,СЛС, Двери), Вуком Драшковићем (СКЈ, СНО,СПО), Војиславом Шешељем (СКЈ, СНО, СЧП,СРС), Весном Пешић (СКЈ, Савез реформиста, ГСС, ЛДП, ДС), Латинком Перовић (СКЈ, ГСС, ЛДП), Драгољубом Мићуновићем (СКЈ, ДС, ДЦ и ДС-други пут) и многим другим личностима које не припадају СНС-у, а биле су чланови више странака? Списак је бесконачан, али се Маја Николић, „профи“ новинарка и „документаристкиња“, одлучила за веома узак приступ теми – искључиво са циљем да покуша да дискредитује СНС, који мрзи из дна душе. Можда ће Маја Николић за своје филмско „ремек дело“ добити још једну награду? Можда да је кандидујемо за Оскара у документарној категорији? Маја Николић је да се подсетимо, седам година радила на Студију Б (од 2008. до 2015.), којим је до 2013. суверено владала ДС, претворивши га у свој и Ђиласов приватни сервис. Она је била део плејаде жутих новинара, и била је једна од Ђиласових омиљених новинарки, као и њена најбоља другарица Маја Сикимић (девојачко Николић), продуценткиња Н1. Никада нису рекле ни реч против срамног поступања ДС и Ђиласа.

Због чега се Маја Николић није бавила и прелетањем новинара из медија у медиј? У чему је разлика у односу на политичаре? Политичари, могу, али не морају да прелазе из странке у странку, због неке користи. Политичари, као и све друге професије – новинари нпр., траже бољи посао, боље услове рада, бољу плату, имају амбиције итд. Новинари када прелазе из медија у медиј, то чине увек из личне користи – то се подразумева, и то нико не треба да осуђује. Тако је Маја Николић прелетела са Студија Б, на много профитабилнију ТВ Н1. А на пример, Мајин шеф, директор програма Н1, Југослав Ћосић, је мењао медије, чешће него чарапе. Он је прелетао из Индекса 202. на Други програм Радио Београда, потом на Радио Слободна Европа, онда на МЦРА Радио у Сиднеју, па онда на ТВ Политика, потом на ТВ Б92 и коначно на Н1. Ради се о томе да је Н1 један од оних медија који за туђинске интересе, оцрњује институције Србије, политику и политичаре власти. Циљ је све то огадити народу. Разумемо да професија политичар није популарна, са разлогом. Међутим, одлази се у другу крајност. Потпуно се сатанизује та професија. Бар делимично, могли би је третирати равноправно са осталим. Тачно је да за политичаре морају да важе оштрија правила, али је исто тако тачно и то да је политика посао као и сваки други. Наравно да политичари по правилу не треба да мењају страначке дресове, али често постоје изузеци од тог правила. Некада је то потпуно оправдано. Није оправдано то чинити из себичног интереса и личне користи, већ то треба да буде из уверења,

из жеље да се допринесу друштву. Постоје и многи други разлози за преласке – нестајање неке странке, идеолошка размимоилажења, лични сукоби, итд.

„‘Оћеш да једеш, ‘оћеш да , а то кошта

ИЛИЈА: (…)Тад си скрено с пута, забасо у мрачну шуму, где су те сачекали страни агенти, који вршљају по нашој земљи. (…) Био си млад, треба пара за излаз, за девојке, за кола, за одела, за теревенке, а Запад је скуп и свега има, све ти нуди, све лепо, на први поглед, у доброј амбалажи, човек дође одавде, залети се,’оће и да пије и да једе и да јебе, а то кошта“.

Душан Ковачевић -“Балкански шпијун“

Због чега Маја Николић није у свој „филм“ укључила и прилог о Владимиру Николићу, оцу своје другарице и колегинице продуценткиње ТВ Н1, Маје Сикимић? Да би избегли забуну, треба поменути да је „Маја Николић“ често име и презиме. Постоје чак три младе новинарке тог имена и презимена. Једна је „ауторка“ филма Н1, она је новинар-репортер. Друга је њена колегиница, продуценткиња са исте телевизије – Маја Николић , удато Сикимић (њен отац је политичар Владимир Николић). Обе су радиле на Студију Б. Трећа је новинарка ТВ Прва, Маја Јапунџа Николић. „Ауторка“ Маја Николић није морала да гледа преко плота. Добро су јој познате све чињенице о Владимиру Николићу. Он је политички феномен и политички рекордер. Променио је низ странака, и у власти је последњих 39 година! Он је био веран свим режимима уназад, од 1979. године. По својим речима, радио је у Служби државне безбедности пуних 20 година – од 1979 до 1999. Да би радио у СДБ, морао је да буде члан Савеза комуниста. Када се запослио у СДБ имао је 22 године. Крај каријере у СДБ је дочекао као високи функционер – Начелник одељења аналитике Београдског центра СДБ . Да би то постао, морао је да буде члан СПС или ЈУЛ. Те 1999. године, док је земља крварила и народ грцао под бомбама, он је оптужен да је радио за СПО, и да је тој странци достављао поверљиве податке. Нечасно је отпуштен из СДБ. У септембру 2000. године, Врховни суд Србије је потврдио пресуду Окружног суда којом је Владимир Николић, бивши функционер СДБ, осуђен на 22 месеца затвора због одавања државне тајне и неовлашћеног поседовања пиштоља. После нечасног отпуштања из службе, СПО који је управљао Београдом, експресно запошљава Николића као директора маркетинга Дирекције за грађевинско земљиште у Београду. У то време, Николић је извесно био члан СПО. После тога, 2000. године постао је члан једне од странака ДОС-а – ДС . То је била његова четврта странка. И коначно, 2009. године, Владимир Николић постаје члан и функционер СДП. У Тадићево доба и раније, имао је низ функција у дипломатији. Сада је Владимир Николић ВИСОКИ ФУНКЦИОНЕР ОВЕ ВЛАСТИ, због тога што је СДП, коалициони партнер! Због чега најбоља другарица његове ћерке, Маја Николић то није укључила у свој „документарни“ филм? Да ли због тога што је пристрасна? Понављам, ради се о политичару из сенке, који је ФЕНОМЕН, који је РЕКОРДЕР, због тога што је променио 5 странака, што је увак члан странке која је на власти, и што је он сам у власти пуних 39 година! И то увек на изузетно лукративној државној функцији (види линкове „2“, „3“, „4“, „5“, „6“).

Функције и чланство у странкама – Владимира Николића:

-1979.- радник СДБ, члан СКЈ.

-1999.- начелник одељења аналитике Београдског центра СДБ, члан СПС или ЈУЛ.

-1999.- директор маркетинга Дирекције за грађевинско земљиште града Београда, члан СПО.

-2000.- постаје члан ДС.

-2002.- 2004. генерални конзул у Загребу.

-2006.- генерални конзул у Трсту.

-2009.- постаје члан и функционер СДП.

-2010.- председник Градског одбора Београда СДП.

-2011.- шеф СИД.

-2016.- конзул Србије у Бања Луци.

-2017.- 2018.- тренутно Директор дирекције за конзуларне послове МСП Србије.

ИЛИЈА: (…) а пре тога, дођемо овде, Даница спреми ручак, позовемо и твог стрица, помириш се са Ђуром — он ће ти опростити што те туко (…) Мене, ако се сете за Дан безбедности — сете се, ако се не сете — ником ништа, све што сам радио, била ми је дужност да радим. (…).

Душан Ковачевић -“Балкански шпијун“

Линкови:

1.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:712655-SUMNJIVA-TRANSAKCIJA-Solak-placa-kampanju-Djilasu

2. http://www.sdpsrbije.rs/vladimir-nikolic/

3.https://www.youtube.com/watch?v=GJxkBgb0NX8

4.http://www.bazenuns.rs/srpski/news/article/nikolic-sef-odeljenja-za-pracenje-kod-radonjica-na-raportu-jer-nije-javio-sve-o-kretanju-curuvije

5.http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/09/28/srpski/H00092703.shtm

6.http://www.vreme.com/cms/view.php?id=467000

*Аутор је политички аналитичар и кандидат СНС за градског одборника

Небојша Бакарец, Стандард

Поделите:

5 Коментари

  1. шта ти је Едуард Бакарец први усташа који је одликован у русији као припадник усташких добровољаца

  2. Кренула је (већ неко време!) кампања против Вучића – слично као и са Зораном Ђинђићем… Далеко било, али опрез није на одмет.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here