Ненад Кецмановић: Бакирова атомска бомба из Бугојна

Поделите:
Бакир Изетбеговић је после посете наменској у Бугојну открио да Босна располаже „страховитим оружјем“. Шта би то данас могло да буде „страховито оружје“?!

Да ли су Бошњаци заиста направили атомску бомбу? Ономад је Бакир Изетбеговић, послије посјете погонима намјенске индустрије у Бугојну, открио јавности да Босна располаже „страховитим оружјем“. Шта би то у данашње вријеме могло да буде „страховито оружје“?! Мада је касније изјаву приземио да се ради само о гранати великог домета, високе фреквенције и рафалне паљбе, по садржају, форми и интонацији његове изјаве добија се утисак да су Бошњаци, у ствари, ако не свемирско ласерско оружје, направили бар атомску бомбу. Подсјетио ме је на моју драгу колегиницу Фадилу из Сарајева…

Непосредно по завршетку грађанског рата у БиХ, на иницијтиву миротворних иностраних НВО, државна ТВ у Сарајеву је организовала разговор о бошњачкој политици у постратним условима и у студио позвала интелектулце који током рата нису били политички, страначки или војно експонирани. Међу њима се нашла и симпатична и помало откачена колегиница Фадила и, између осталог, рекла да се „бошњачки народ може ефикасно заштити једино ако набави атомску бомбу“. Да ли је она мислила само на боље наоружане прве комшије и заграничне сусједе? Или и на западне менторе, који су само ограничено и потајно кршили ембарго СБ УН на дотур оружја у БиХ, који се, наравно, односио и на бошњачку страну? Или на све заједно? –није ни важно.

Фадилина бомба

Важно је како је схваћена. Ова макар и дефанзивно милитантна изјава безазлене Фадиле толико је шокирала западне амбасаде да су је одмах ставили на црну листу и никад се више није појавила на ТВ. Амерички, британски, њемачки, француски безбједносни оперативци били су већ прије и током рата распрострли обавјештајну мрежу широм Босне. И док се дио њих бавио прикупљањем података против Срба за Хаг, други дио је био фокусиран на праћење муџахида, вехабија, пасдарана, који су за ратне заслуге награђени Алијиним држаљанствима и пасошима, те њиховим домаћим приправницима и новоуспостављеним породичним везама са бошњачким снајкама. Касније су открили иранску везу у терористичком кампу у Погорелици, Алжирску групу која је партиципирала у 11. септембру, комуне у Маочи и Бочини, као и податке да су сви терористи Ал Каиде, који су харали по западној Европи, претходно као интербригадисти пустили коријење у Босни или бар боравили у њој

На страну све то, али атомска бомба је била нешто неупоредиво опасније. Након стихијног распада Совјетског савеза настала је глобална паника да ће криминални појединци и групе доћи у посјед нацрта и компоненти атомске бомбе, а тзв. одметнуте државе их покуповати на црном тржишту и, уз мало домаће памети и индустрије, те дискретне помоћи савезника, склопити је. САД су, сматра се, одавно снабдјели Израел, а Пакистану је повјерен ограничен сток, док су упаљачи задржани у локалној америчкој бази.

САД и Израел већ деценијама држе на високом степену приправности шпијуне, научнике, официре, међународне организације, како би пратили напредовање „иранског тајног нуклеарног програма“. Али, ниједном ајатолаху није пало на ум да, као моја безазлена Фадила, пред камером и у микрофон отворено изјави да је за муслимане једино право безбједносно рјешење да набаве атомску бомбу. Вјероватно није била ни свјесна да је послије тога постала објекат вишегодишњег физичког праћења, истраживања личних и породичних података, објављених текстова, телефонских разговора и других комуникација. Да су питали неког од бројних Сарајлија који су је познавали, сваки би им рекао да иза њене изјаве не стоји ништа друго него особена интуиција и спонтаност.

Међутим, Сјеверна Кореја, иако није исламска земља, као што ни њен вођа Ким ил Џонг није мухмеданац, изгледа су чули и послушали Фадилу. Откако је направио ракету довољног домета да нуклеарно пуњење добаци до америчке обале, у Бијелој кући, Стејт департменту и Пентагону ником не пада на памет да им пријети. Сада се, најзад, Фадилиног дефендолошког савјета присјетио и Бакир Изетбеговић. Бошњаци ионако стално стрепе да Срби и Хрвати – а то се, дакако, односи и на оне из Србије и Хрватске – кидишу на она четири њихова кантона.

Предизборна граната

Убјеђујем једног да нико не показује територијалне перетензије на тих 23 одсто БиХ, него обрнуто, Бошњаци на РС и „ХБ“, да се Србија и Хрватска сигурно не наоружавају због њих, да су одавно признале државне границе. Али, бадава! Вели: „Биле су границе признате и ’92. и ако дође до гужве, ето хина јопет преко Дрине и Уне.“ Али, ево, обзнањујући да Босна располаже загонетним „страховитим оружјем“, Бакир их је охрабио, јер, како рече, „граната из Бугојна је порука обесхрабрења за све оне који евентуално имају лоше намјере према БиХ“. Многи бошњачки бирачи пак сумњичаво врте главом због тога што је та граната испаљена баш на три дана пред изборе.

Но, било да је „страховито оружје“ А-бомба или само убојита граната, опет слиједи специфично босанске заврзлама. „Злонамјерници“, које је Бакир поменуо сигурно нису ни Турци, ни Саудијци, ни Руси ни Кинези, него неко уз границе, а ту нема никог сем Срба и Хрвата. Исти су и унутар границе и у заједничким Оружаним снагама БиХ, те с њима ваља подијелити јал гранате, јал атомске главе. И ето ти нуклеарног рата „на мале“, може и ручно бацање без далекометних лансирних ракета, а резултат ће бити: више нема Босне. Ако ко од „Босанаца“ и преживи, то би могли да буду једино Срби који су захваљујући бомбама НАТО-а већ стекли извјесну отпорност на радијацију. Елем, Бакирова атомска бомба, „џаба је било“, разбиће му се о главу.

Из ХДЗ-а је на Изетбеговићеву причу стигла оштра реакција: дивљење гранатама неугодно се повезује са дивљењем исламском тероризму који СДА никада није осудила. Вучић је, напротив, иронично честитао Бакиру на „страховитом оружју“ и пожелио да га погледа и купи. Додик пак сматра „да је Изетбеговић пред изборе тражио од намјенске у Бугојну нешто спектакуларно, а они су му подвалили ловачко оружје. Он је рат провео са оцем у трезору Народне банке па не зна да најобичнија пушка има домет двије хиљаде метара“.

Ако ништа друго, сада се показало да Изетбеговић „не пуца из празне пушке“ кад Додику и Човићу због предлога реформи пријети ратом.

Нови Стандард

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here