НИКО НЕ ЖЕЛИ ДА ГАРАВИ РУКЕ: Сезона чишћења димњака, сваке године укаже на недовољан број оџачара

Поделите:
ТЕК када зазими и треба да се наложи ватра, Београђани који се греју из индивидуалних ложишта, сете се димничара. С обзиром на то да их грађани ангажују када сезона увелико почне, а њих на тржишту нема довољно да покрију све потребе грађана, принуђени су да раде од јутра до мрака.

Иако је занимање димничар толико тражено да у једној приватној фирми кажу да би одмах могли да запосле 100 димничара, “гараво” занимање избачено је из формалног образовања. Они који би да узму “четку” и загребу по димњаку могу само да рачунају на “печење” заната од својих искуснијих колега.

Оџачари из београдског комуналног предузећа “Димничар Београд” последња два месеца не стају са послом. Ипак, иако са овим капацитетом постижу да опслуже све кориснике, њихов центар за обуку спреман је за нове кадрове.

– Димничар је специфично занимање и ово је посао који се традиционално наслеђивао у форми заната са колена на колено. Време је учинило своје и некада популарно занимање губи своју снагу. Образовни профил димничари уклонили из формалног система образовања – наводе у предузећу “Димничар”. – Код нас их је засад довољно, али наш центар за обуку спреман је за пријем нових димничара.

Чак и они суграђани који се греју путем топлана, па им оџачар не залази у кућу, обрадују се кад их сретну на улици због веровања да доносе срећу. Ипак, ако се тренд незаинтересованости млађих генерација за овај “чађави” посао настави, ускоро неће моћи да буду на услузи грађанима ни за срећу, ни за чишћење димњака.

– Радимо са оволиким бројем колико имамо запослених, али да на тржишту постоје незапослени, могли бисмо у овом тренутку да примимо у радни однос најмање њих 100 – каже, за “Новости”, Горан Миличевић из фирме “Еко дим”. – Толико посла има. Имамо неку иницијативу са Привредном комором Србије и нашим удружењем димничара да нађемо дугорочно решење, да се у сарадњи са неком школом, отвори трогодишњи смер или да се нека школа определи за преквалификацију.

Позивни центри свих димничарских фирми звоне нон-стоп. А додатно закрчење, осим недостатка занатлија, ствара то што су многи грађани заборавили да морају да ураде овај сервис.

– Само у септембру смо имали више од 2.000 позива, а догађало се да будемо оптерећени са триста позива дневно – кажу у “Димничару Београд”. – Углавном се излази на терен у року од 24 сата, али постоје периоди када се на долазак чека од седам до десет дана.

ЦЕНА ОКО 2.000 ДИНАРА

ЦЕНА услуге чишћења димњака креће се око 2.000 динара, с тим што се за одлазак у неки од удаљенијих делова града, наплаћују и путни трошкови. Индивидуалних ложишта има највише на периферији, али их и даље има и у центру града.

Новости

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here