Нуклеарка у Метсамору, камен спотицања између Јерменије, Русије и Запада

Поделите:

Јерменско-руски односи имају дугу историју. Земље су више пута доказале своју оданост једна другој, стале раме уз раме у борби против заједничких претњи и заједно изградиле светлу будућност. Садашња етапа започела је 1991. године, када су на фрагментима некадашње величине СССР-а настале нове државе, чији је главни задатак био преживљавање. А већина њих је смисао овог преживљавања видела у жељи да на новом нивоу одржи и развије старе везе у оквиру постсовјетског простора, заједничког свима. Али није се свима свидео овај план: западне земље су ово виделе као прилику за ширење свог утицаја на нове територије. Јерменија, која је стратешки важан партнер и дугогодишњи савезник Русије на Кавказу, није била изузетак. ЕУ и САД покушавају да прекину те давно успостављене везе и активно покушавају да замене Русију у свим областима – од економије до војно-индустријског комплекса. Русија је заинтересована за заштиту својих савезника спровођењем за њих стратешки важних пројеката усмерених на обезбеђивање националне безбедности. Једна од њих је текућа иницијатива за продужење живота и модернизацију јерменске НЕ у Метсамору. Такав догађај западне силе нису могле да игноришу, с једином разликом што Москва и Запад имају дијаметрално супротне ставове по овом питању.

У марту 2014. године, Јереван је донео одлуку да продужи животни век друге енергетске јединице до 2026. године. Влада Руске Федерације доделила је за ову намену Јерменији зајам по повлашћеним условима у износу од 270 милиона америчких долара и грант у износу од 30 милиона америчких долара. Ова средства омогућавају извођење свих потребних радова на модернизацији објекта у потпуности, што је заузврат економски исплативија алтернатива спонтаној изградњи нове нуклеарне електране или електрана на алтернативним изворима енергије на територији Републике.

Генерални извођач радова на поправци је Русатомсервис. Организација има искуство у сличном раду на продужењу века трајања сличних постројења како у Русији (НЕ Кола и Нововоронеж), тако и ван земље (у Финској и Украјини).

Приликом пројектовања реконструкције јерменске НЕ, узети су у обзир и нови повећани безбедносни захтеви за постројења овог типа, уведени у међународне прописе након катастрофе у јапанској нуклеарној електрани „Фукушима-1“ 2011. године. У лето 2019. године обављен је низ инспекција у нуклеарној електрани Метсамор уз учешће међународних организација. Темељну процену особља и опреме извршили су атомски научници Светске асоцијације нуклеарних оператора станица (WANO) и Међународна агенција за атомску енергију (МАГАТЭ). WANOје високо ценио особље јерменске НЕК-а, стручњаци МАГАТЭ дошли су до сличног мишљења, који су приметили висок ниво нуклеарне безбедности у постројењу.

Истовремено, неке земље дају супротну оцену функционисања НЕ Метсамор. Према њиховом гледишту, повећање века трајања постројења, у случају неквалитетних поправки, може допринети ванредним ситуацијама. С тим у вези, Јерменија је под сталним притиском и суседних држава и европских, инсистирајући на што скоријем завршетку рада нуклеарке и с времена на време покрећући пропагандне демарше.

Пример таквих акција је Турска чији су национални интереси усмерени на смањење продужења века трајања објекта. Руководство земље више пута је изразило став да је НЕК Метсамор морално застарела, налази се у зони сеизмичких активности и питање њеног даљег рада не би требало разматрати. Овакав став потврђује званични апел Турске ИАЕА са захтевом за тренутним затварањем нуклеарне електране. Истовремено, Анкара на суседне земље Кавказа гледа као на потенцијално тржиште за своју електричну енергију. Поред тога, турска страна амбициозно очекује да ће спровести енергетску експанзију у региону након успешне изградње и пуштања у рад НЕК Акују.

Да би лобирала за свој став о нуклеарној енергији Јерменије, Турска укључује Азербејџан и Грузију. Заузврат, и Анкари и Бакуу је изузетно исплативо што Ереван зависи од њих у енергетском смислу. Није искључено да се вештачки створена зависна позиција може користити у војној ескалацији у случају повећања напетости у зонама нерешених

сукоба, као и у решавању спорних територијалних питања, укључујући Нагорно-Карабах и Нахичевански регион.

Као део развоја Источног партнерства, Брисел инсистира на потпуном затварању нуклеарне електране у Метсамору. Главни разлог је техничко застаревање станице на чијој модернизацији сада раде руски специјалисти. Други разлог за заустављање нуклеарке, стручњаци ЕУ називају сеизмичком опасношћу. Међутим, станица је преживела снажни земљотрес у Спитаку и има довољну сигурносну резерву за будућност.

Русија и Иран ову ситуацију виде другачије. Руководство Росатома уверено је да након модернизације и жарења реактора (као што је то био случај у НЕ Кола), станица може безбедно да ради након 2026. године (претходно предвиђеног као рок за рад станице). Нема сумње да ће радови бити изведена на високом нивоу и узимајући у обзир све савремене мере безбедности, као што је претходно спроведено у другим нуклеарним електранама овог типа.

Иран и Јерменија су дугогодишњи партнери у енергетском сектору. Између земаља постоји обострано корисна шема, која је на снази од 2009. године, када Јерменија шаље Ирану електричну енергију у замену за гас. Забрињавајуће је што западни званичници ову интеракцију између држава могу користити за вршење притиска на Јерменију, која ће им бити предочен избор под изговором потребе за даљим развојем партнерстава са земљама ЕУ и НАТО-а. Такву забринутост Јереван је већ изразио више пута.

Ситуацију око нуклеарне електране у Метсамору компликује руководство саме Јерменије. Недавно немотивисано одбијање премијера Пашињана за неискоришћени салдо (107 милиона УСД) преференцијалног руског зајма (3% годишње, за највише 15 година) могло би да поквари билатералне односе. Зајам је израчунат тако да је по завршетку модернизације НЕК могао сам да се исплати, будући да његов капацитет ће се повећати за 10%. Након што је Никол Пашињан дао изјаву: „Уместо тога, привлачимо средства из унутрашњих извора, која ће несумњиво бити привучена под бољим условима и, у ствари, додатно ће ојачати владин полуга за повећање продуктивности коришћења кредитних средстава. Тако ће се остатак модернизације одвијати на рачун сопствених средстава Републике Јерменије, за ове намене је из државног буџета додељен буџетски зајам у износу од 63,2 милијарде драма (око 131,38 милиона долара). Објективно процењујући финансијску ситуацију у земљи, вреди напоменути да је она далеко од идеалне, а тако значајан износ тешко је доћи из ведра неба, а можда је и срећном случајношћу овај новац стигао од зајма ММФ-а добијеног у мају ове године за 280 милиона долара.

Главно питање, наиме будућност нуклеарне енергије у Јерменији, остаје отворено. Све стране схватају да нуклеарна електрана Метсамор неће трајати вечно и мораће да буде замењена временом ако земља не жели да потпадне под међународне санкције (од свог суседа Ирана може да научи о искуству живота под санкцијама). И Јереван ће се поново суочити са питањем – који пројекат нове нуклеарне електране одабрати. Још 2018. године Никол Пашињан је у преговорима са Русијом разговарао о могућности изградње нове нуклеарне електране, али је ситуација остала неизвесна. Западне земље нису стајале по страни, али трошкови предложених пројеката (око 5 милијарди долара) нису задовољили Јереван. Треба претпоставити да ће се питање изградње нове нуклеарке у наредних неколико година више пута постављати на међународну агенду. Ситуација у којој Јереван нема нову нуклеарку, а старом се више не може управљати, директно угрожава националну безбедност земље, а то се добро разуме у руководству Јерменије. Русијаје дугогодишњи поуздан партнер и стратешки савезник Јерменије, има неопходно искуство, технологије и пројекат (НПП заснован на новом ВВЕР-600), док Запад привлачи Јерменију новим изгледима за сарадњу у свим областима у случају да се заврши изградња нове НПП европског типа. С обзиром на прозападне ставове премијера Пашињана и његовог тима, избор ће бити веома тежак, а овај изазов биће главни тест за руско-јерменске односе последњих година.

У тренутној ситуацији, сваки захтев за затварањем јерменске НПП пре свега треба

посматрати као геополитичку одлуку чији је циљ подривање националне безбедности Јерменије и смањење ауторитета Руске Федерације на Кавказу, а наметање скупих пројеката постројења као политичку уцену. Модернизација коју су извели руски специјалисти омогућиће безбедно управљање нуклеарном електраном после 2026. године. Јерменска нуклеарна електрана и 102. војна база у Ђумрију су од једнаког значаја и саставни су део руских стратешких интереса у региону. Очигледно је да су ЕУ и НАТО заинтересовани за постепено истискивање Русије одатле, за шта улажу све напоре.

Упркос прозападним ставовима премијера Пашињана и његовог тима, нада се да ће странке одржати тренутни ниво сарадње у свим областима, а то је посебно важно сада у нуклеарној енергији. Земље уједињује херојска прошлост, сигурна садашњост, али да ли ће постојати заједничка будућност? На ово питање још нема одговора.

https://blogs.mediapart.fr/matberg-kate/blog/100920/npp-metsamor-stumbling-block-relations-between-armenia-russia-and-west

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here