Олга Томовић: Сви крајеви батине

Поделите:

Увек у ово доба године пишем о насиљу у породици. Увек у ово доба године славим дан када сам победила првенствено себе, па онда и свог крвника. А ове године, њих 30 није, није и поред новог закона. Јутрос уобичајене жалопојке истих “боркиња” за женска права и невладиних представница које никада нису добиле ни шамар, а прсе се својим знањем о насиљу. Једна госпођа психолог истиче како је сензационалистички приступ штампе допринео порасту убијених жена ове године, а у односу на прошлу и ону иза и ону иза ње… Можда, али било је убистава и клања и пре ових жуто црних наслова на првим странама.

Србија је ово, господо борци, Србија, иста она затуцана вашим ријалитијима, иста она фрустрирана немаштином, иста она затупљена нововерничким глупостима, иста она традиционална, турска, која није макла даље од Душановог законика, а јури у европске.

Пишем, а сузе саме теку, жена сам, а нисам, дуго сам била само покрет, сенка у бекству, ћошак оставе, модрица, подеротина, крпа… И нисам имала снаге да се одупрем, нисам имала подршке ни од институција, ни од закона. Знам све ваше приче напамет и празне су. Нико жену не може заштитити од манијака, ако сама не нађе начин да утекне, а многе немају ни средстава ни могућности. Сигурне куће су само успутне станице, а шта после?

Први пут пишем о себи као о преживелом, први пут имам снаге да кажем да сам била тучена, вређана, затварана, прогоњена као звер. Први пут имам храбрости да кажем и председници владе (ваљда је жена): “Сви ваши закони су празна слова на папиру.” Kазне које се изричу насилницима су условне, минималне, закон лепо звучи, европејски, али нема практичне вредности у стварном животу.

Драге моје даме, све које ћутите, све које трпите и надате се, држите се. Уздајте се у себе и једино у себе. У вама је снага коју не можете да појмите, али знаћете онда када одлучите да одете, онда када откинете ланац и полетите. Оканите се трачева који ће вас пратити, маните се бабских богорађења и малограђанске осуде. Живот је чудо, а ви сте вредне сваке његове капи лепоте. Мој Освалд би ме, после ове исповести, сигурно прекорио. Рекао би да је то превише искрености за залудна уста, али мој учитељ не сме да заборави снагу потребе. Нека, искрена сам до коске и поносим се тиме.

ФБ Олга Томовић

Поделите:

1 коментар

  1. “Ћутање је злато” је народна мудрост која у случају насиља постаје своја негације. Насиље према женама је део народне древне традиције балканских вукојебина где се жена, будући да се купује одређеним бројем оваца, третира као стока. Како је успело да опстане у 21. веку? Па, толеранцијом насиља заснованог на етничким или неким другим принципима.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here