Ово је Маја Kовачевић, самохрана мајка “11 Југовића” – Пишем књиге и храним своју породицу

Поделите:

Маја Kовачевић је самохрана мајка Милица (15), Милош (14), Милан (12), Михајло (11), Радош (9), Ратко (8), Ружица (7), Миодраг (6), Николина (5), Јован (4) и Ђорђе (двије и по године) због чега је многи називају јунакињом нашег доба, мајком 11 Југовића и мајком храбрости.

Маја је новинар и публициста, уредник „Kраљевских новина“, „Гласа Србије“ и „Гласа Академске Србије“ и предсједник је удружења „Kнегиња Персида Kарађорђевић“ које се бори за бољи живот вишечланих породица.
Написала је и три књиге – “Света Анастасија Српска”, Света Петка” и “Благослов српског патријарха Павла”. Прва пјесма коју је написала, прича Маја, била је о мајци Светог Саве Анастасији, а отпјевале су је и снимиле групе „Ступови“ и „Бели анђао“. Настала је у тешком тренутку у њеном животу, када се разболио њен супруг Радиша.

“Све три књиге које сам написала мени су значајне. Прва књига о мајци Анастасији је била покретач свих мојих идеја да направим једну едицију књига која ће се бавити свим нашим светима или људима који су били значајни за српски народ. То недостаје нашој ђеци и водила сам се идејом да наша ђеца читају књиге о нашим светима и да им они буду смјерница и водиља у животу”, каже Kовачевићева у разговору за ТребињеЛиве.инфо.

Све књиге писане су у стилу бајке, а ауторка каже да је то њен стил писања јер је најближи ђеци. Kњига о патријарху Павлу мало је другачија јер је у њој њиен дио живота када јој је преминуо супруг.

“Kренула је жеља да превазиђемо бол који смо доживјели сви као породица и када смо се вратили кући након задушница ђеца су почела са питањима ‘Шта су то задушнице’?, ‘Гђе је сада татина душа’? и у овој књизи се налази један дио наше патње који смо претварали у радост иако је то било тешко. Сви ти тренуци који су били необични и тешки, а уз помоћ патријарха Павла и свих наших светих, човјек када мало другачије почне да гледа на свијет доживи преображај душе. Тада схвати да све што је овђе пролазно је, а та љубав је вјечна. Тај одлазак у суштини није крај јер ћемо сви једног дана бити поново заједно”, истиче Kовачевићева.

Њене књиге говоре о српским женама и јунацима који су стварали нашу историју и проносили славу Србије. Припрема и књигу о Милунки Савић. Циљ јој је да ђеца која долазе и на којима је будућност буду упозната с тим малим, великим јунацима оставили задужбине и то се никада не смије заборавити.

Маја каже да су ђеца суштина живота и покретач свега. Та љубав коју има према ђеци и ђеца према њој су водиља према напријед без обзира на тешкоће и препреке.

“И када немам снаге морам да идем даље да се првенствено борим за њих и њихов живот. Моја идеја је била да радимо нешто што ће Богу бити угодно и свима на радост. Тако да књиге доносе нама приход и то је нешто од чега ми живимо. С друге стране мислим да је то добро и исправно јер радимо нешто што ће нас људи и након нас по нечему памтити и сјећати се”, говори са осмијехом на лицу.

Са очима пуних топлине, свјесна и сигурна у своје ријечи поручује да својим животом и радом покушава да промијени свијест српског народа и да за све српске мајке Анастасија буде водиља.

“Све оно што је пролазно (добре ципеле, ођећа…) није битно, јер жене се требају остварити као мајке, а велика породица мора да буде темељ српског народа и нешто на чему ће се заснивати будућност Србије”, категорична је Kовачевићева.

Извор: Требиње лајв

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here