Патрик Бјукенен: Хоће ли Трамп заиста окончати вечите ратове?

Поделите:

Смањењем трупа у Немачкој, Ираку и Авганистану, као и именовањима Ругера и Мекгрегора, Трамп је наговестио нову решеност да војнике коначно заиста врати кућама
„Нема… ваљаног разлога да Сједињене Државе наставе да жртвују драгоцене људске и материјалне ресурсе у сукобу који није директно повезан са нашом безбедношћу или другим виталним националним интересима“. То је рекао Вилијам Ругер говорећи о Авганистану, нашем најдужем рату.

Оно што ову изјаву чини значајаном јесте то што је председник Доналд Трамп наредио да се половина од 8.600 војника који се и даље налазе у земљи повуче до средине октобра. А Ругер је управо именован за америчког амбасадора у Кабулу. Одабир Ругера за надгледање повлачења америчких војника уследио је након што је генерал Франк Мекензи из Централне команде најавио планове смањења присуства америчких трупа у Ираку са 5.200 на 3.000 војника до краја септембра.

Да ли се Америка, најзад, заиста повлачи из вечитих ратова?

КОНАЧНО ПОВЛАЧЕЊЕ?

Као спољнополитички аналитичар при либертаријанском Институту Чарлс Кох и морнарички официр одликован за службу у Авганистану, Ругер већ дуго заговара неинтервенционистичку спољну политику. Номинацијом Ругера Трамп настоји да потврди да ће, у случају да освоји други мандат, његов често истицани циљ повлачења Америке из вечитих ратова на Блиском истоку, који није постигнут у првом мандату, постати приоритет.

Па опет, и раније смо били у ситуацији када смо враћали трупе из Ирака и Авганистана, да бисмо хиљаде војника слали назад у те земље чим би се учинило да наши непријатељи односе превагу над савезницима које смо оставили за собом.

Ипак, чини се да ће овог пута Трампова повлачења војника бити неповратна. А са америчким споразумом са Талибанима, који је довео до мировних преговора између владе у Кабулу и талибана, изгледа да Америка обема странама у овом бескрајном грађанском рату поручује: Судбина Авганистана је у вашим рукама. На вама је избор између рата или мира. Ако преговори пропадну и уследи борба до краја, ми, Американци, нећемо се вратити, чак ни да спречимо победу талибана.

Говорећи у Винстон-Сејлему у Северној Каролини, Трамп је дао изузетну изјаву:

„Не морамо бити на Блиском истоку, осим што желимо да заштитимо Изреал… Било је времена кад нам је очајнички била потребна нафта, али то више није случај“. Ако Трамп мисли оно што говори, америчке снаге ће бити ван Сирије, Ирака и Авганистана већ почетком његовог другог мандата.

Али како објаснити континуирано присуство десетина хиљада америчких војника у Кувајту, Бахреину, Јордану, Џибутију, Саудијској Арабији, Оману и Дијегу Гарсији (територија Велике Британије у Индијском океану, прим. прев.)?

Још један показатељ шта ће бити приоритет у Трамповом другом мандату јесте именовање пензионисаног пуковника Дагласа Мекгрегора за амбасадора у Немачкој. Мекгрегор, који је добитник Бронзане звезде за храброст у Заливском рату 1991. године, говори немачки и заокупљен је историјом те земље. Често се појављивао на кабловској телевизији позивајући да на наше савезнике пребацимо примарну одговорност за њихову сопствену одбрану, постављајући питање безбедности јужне америчке границе као национални императив.

Године 2019. многи су цитирали Мекгрегорове речи: „Једино решење јесте проглашавање ванредног стања на граници и распоређивање војске САД, као и затварање саме границе, за шта би било потребно ангажовање 30 до 40 хиљада војника. Говоримо о редовној војсци. Потребна су вам чврста правила ангажовања. То значи да можете пуцати у људе по потреби уколико вам је живот у опасности“.

Да би Мекгрегорови приоритети могли бити и Трампови постало је очигледно када је председник овог лета најавио повлачење 12 од 35 хиљада америчких војника стационираних у Немачкој.

Међутим има и аргумената који побијају тврдњу Доналда Трампа да жели да врати наше војнике кућама. Тренутно око 2.800 америчких, британских и француских војника учествује у вежби „Племенити партнер“ са грузијским трупама у тој земљи на Кавказу која се граничи са Русијом.

НОВА РЕШЕНОСТ

У првом мандату Трамп није успео да извуче Америку из вечитих ратова, делом и због отпора јастребова које је сам именовао да извршавају његову спољнополитичку агенду. Међутим смањењем трупа у Немачкој, Ираку и Авганистану, као и именовањима Ругера и Мекгрегора, Трамп је наговестио нову решеност да, у случају да освоји други мандат, реконфигурише америчку спољну политику у правцу пароле „Америка на првом месту“. Хоће ли наставити тим курсом?

Још од краја Хладног рата, САД се налазе у великом унутрашњем преиспитивању око своје улоге и мисије у свету. Нови светски поредак Џорџа Буша старијег део је историје, баш као и крсташки ратови за ширење демократије које је његов син Џорџ В. Буш покренуо по туђем наговору.

Али шта ће бити Трампово спољнополитичко наслеђе, у случају да победи? Џо Бајден је сигнализирао у ком правцу ће се он кретати – у правцу Барака Обаме: „Прва ствар коју ћу урадити, и кад то кажем не шалим се, јесте да ћу, ако будем изабран, разговарати са шефовима других држава и рећи им да се Америка вратила“, рекао је Бајден, додавши да је НАТО био „веома забринут због нашег неуспеха да се супротставимо Русији“.

Трамп је дошао на власт обећавајући да ће успоставити нове односе са Кремљом и председником Владимиром Путином.

Да ли је то и даље његов циљ или су русофоби са Белтвеја превладали?

Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард

Извор Buchanan.org

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here