ПРЕДРАГ МИЛОШЕВИЋ: „Тито је истребио немањићке псе – српске краљевске мастифе“ (ВИДЕО)

Поделите:

Мастиф је најстарија и највећа раса паса у кинологији. То је пас за заштиту и одбрану поседа. Користио се и у средњевековним борбама витезова коњаника и пешадије.

Свака средњовековна држава их је гајила па и немањићка Србија. Цар Душан Силни их је највише гајио и користио у борбама, мада је средњовековна Србија већ имала своју пасмину и пре Душановог царства. Последњи примерци, нажалост, су успавани наредбом Тита и његових комуниста средином 60-их година 20. века у манастирима БиХ.

Српски мастиф или „Душанов мастиф“ најпре је истребљен у доба Јосипа Броза Тита у налету уништења свих обележја српске монархије, па није ни чудо да је тај пас који је опстао као симбол престижа и краљевске традиције у европским државама, нажалост, неповратно изгубљен и у нашим историјским списима.

– Тито и комунисти нису нам праштали чак ни ову традицију, краљевског пса који је преживео векове, а гајен је на немањићким и властелинским дворовима средњовековне Србије. Његово порекло је уско везано за развој српске државе, јер је њеним ширењем и економским јачањем стварана и веома јака војска, која је за своје потребе развила посебну врсту пса, укрштањем напуљског мастифа са различитим пасминама – прича за Ало висештруки шампион Србије и међународни у боди билдингу Предраг Милошевић.

Овај земунски спортиста истиче да је цар Душан неговао вишеструке везе са западним царствима, што због потенцијалних ратова за „ослобађање“ Свете земље и крсташких похода које је Рим у то време планирао, што због ширења и јачања самог српског царства. Оно што је још карактеристично за Цара Душана, због чега се и везује порекло српског мастифа за његово име, јесте његова лична царска гарда која се састојала углавном од страних плаћеника.

– Ту гарду су чинили махом ратници из западних земаља који су довели са собом напуљског мастифа и објаснили његове предности и примену у борби, после чега се приступило укрштању постојеће пасмине са напуљским мастифом. Били су „страх и трепет“ за пешадију, а омиљена мета су им били стрелци, који нису били у могућности да их погоде, јер су имали ниске, вишеструке, покретне мете – прича Предраг Пеђа Милошевић.

Наш саговорник објашњава да постоје извори који тврде да су пси обарали и коњанике, што је мало вероватно ако се мисли на тешку коњицу и потпуно заштићеног оклопника. Према његовим речима, тако је српска царска војска у том периоду добила своје кереће јуришне јединице за које се верује да су представљале управо претходницу Душанове јуришне коњице.

– По народном предању његова употреба помиње се током Косовског боја, када је одиграо кључну улогу у заустављању турске коњице. У народним епским песмама у одлучујућој бици на Косову спомињу се под називом „љути лавови“. Претпоставља се да је српски пас употребљаван и гуго после Косовске битке, али као чувар, тако да је његова војна улога сведена на персоналну, пре свега одбрамбену функцију, открива судбину српског мастифа и стравичан злочин комуниста – прича овог спортисте из Земуна.

Стога је Милошевић почео да гаји енглеске мастифе, а иначе је висештруки шампион Србије и међународни у боди билдингу и паверлифтингу (дисциплине снаге), председник Паверлифтинг савеза Србије и Функционалне фитнес федерације Балкана.

– Мастиф је најстарија и највећа раса паса у кинологији. То је пас за заштиту и одбрану поседа. Користио се и у средњовековним борбама витезова коњаника и пешадије. Свака средњовековна држава их је гајила па и немањићка Србија. Цар Душан Силни их је највише гајио и користио у борбама, мада је средњовековна Србија већ имала своју пасмину и пре Душановог царства. Она би се могла описати као мешавина пастирског пса торњака и вука, који је за Душанова царства додатно укрштен са напуљским мастифом, а знатно касније је уведена још једна крвна линија америчког стафорд теријера. Постоји предање да се развила посебна пасмина која је била веома цењена и посебно негована од стране ондашње властеле, где је дуго времена био познат као „Српски мастиф“ или „Душанов мастиф“ – прича Предраг Милошевић.

Мастиф је био и својеврстан симбол статуса у друштву и племства због своје вредности и племенитог карактера. Срби су их гајили и чували вековима, највише на дворовима и по манастирима.

– Последњи примерци, нажалост, су успавани наредбом Тита и његових комуниста средином 60-их година 20. века у манастирима БиХ. Изговор је била наводна епидемија беснила. Прави разлог је идеолошки. Нова комунистичка власт Јосипа Броза Тита је хтела да и преко мастифа избрише сећање Србима на српске краљеве, на монархију, на славно доба витезова средњовековне немањићке државе и највећег српског царства из доба цара Душана – прича Предраг Милошевић.

Наш саговорник додаје да се по народном предању „српски мастиф“ или „Душанов мастиф“ помиње током Косовског боја, када је одиграо кључну улогу у заустављању турске коњице.

– По неким изворима, последњи примерак ове расе пса, који је скриван у планинским врлетима Србије да би избегао комунистичке „еутаназије“ угинуо је 1960. године на Радан планини – прича Милошевић.

Данас се мастиф задржао у многим држава Европе – енглески мастиф (који је на сликама), француски мастиф (бордоа догс, службени пас француске легије странаца), пиринејски мастиф (Шпанија), дански мастиф, напуљски мастиф (Италија), тибетански мастиф (Хималаји), али у Србији га нема због мржње комуниста према свему сто подсећа на Краљевину Србију.

Хронограф

Поделите:

5 Коментари

  1. A da možda nisu 60-ih godina šinteri pokupili sa ulice Mastife??????
    U to vreme nije bilo bildera i –Zeleni– Levijatana boraca za zaštiti kereći prava.
    Nego lepo čim vlasnik pusti kera sa povodca na ulicu naiđu šinteri i pokupe ga da ne napada decu,žene i starije.
    Danas to zanimanje ne postoji jer tobož srbi su odani svojim ljubimcima.
    A pola njih kad nema čime da hrani psa pusti ga jednostavno da divlja po ulici jer ga baš briga za druge.
    To što optužuju Tita da je istrebio Mastife je ordinarna glupost kao što je glupost da je istrebio koze a svako zna da koze prave štetu po usevima i žitu čim iskoče iz zatvorenog prostora gde se drže.
    To govore oni koji nikad nisu držali koze u zatvorenom pa ne znaju da ona preskoči ogradu visoku i do 2 metra ako vide da pored ograde ima nekakva zgrada,šupa i sl.
    Ta životinja je bolji planinar nego što je ovaj vaš Predrag Milođević body bilder.

  2. Naravno da je lupetanje jer Mastif je ogroman pas koji dnevno može da pojede i 4-5 kilograma mesa.
    Ko je 60-ih godina mogao da hrani psa koji ždere ko gladan krokodil?????
    Jednostavno ih vlasnici napustili da nebi bankrotirali finansijski a šinteri ih posle pokupili sa ulice da nebi poklali narod i prolaznike.
    To je istina ali kad neko neće da vidi istinu onda izmišlja Tita da ga optuži za nešto što veze sa životom nema.
    Još samo da ga optuže da je istrebio beloglave supove pa će ispasti da je pravio supu od njih za goste konferencije pokreta nesvrstani zemalja u Beogradu 1962???

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here