РЕПУБЛИКА СРПСКА: Бомбардовање осиромашеним уранијумом оставило трајне последице

Поделите:

У Источном Сарајеву данас је обиљежен Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Српској. Служењем парастоса и полагањем цвијећа на споменик првим жртвама НАТО бомбардовања у Српском Сарајеву обиљежено је страдање недужних цивила и војника.

Од 31. августа до 13. септембра 1995. године, НАТО авиони разарали су војне, али и цивилне објекте, уништавали путеве, мостове, чак и складишта хране. Користећи осиромашени уранијум, оставили су трајне посљедице по здравље људи на овом простору.

На данашњи дан, брата и сестру Раденка и Радмилу Галинац авио-бомба убила је у цивилном аутомобилу на путу недалеко од Сарајева, када су се враћали са сахране брату Радовану.

Њихова неутјешна мајка Мирјана Галинац и данас се са тугом и у сузама присјетила дана када је прије 25 година, за само 15 дана, остала без троје дјеце, сина који је погинуо на ратишту, те сина и кћерке жртава НАТО агресије.

– Мени је 81. година и на измаку сам снага. Не знам шта ме држи. Тјеши ме што сам остала са два унука, који немају стални посао. Супруг Марко, са којим сам свашта преживјела, умро је од туге прије нешто више од три године – рекла је Галинчева.

На старијем унуку ратне трауме оставиле су трајне посљедице, а на вијест да млађи, који је пољопривредни техничар, нема стално запослење, реаговао је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, захтијевајући да му се хитно обезбиједи посао.

Жртве и посљедице НАТО бомбардовања подсјећају нас колико смо далеко од чланства у Алијанси, поновио је Додик.

Додик је нагласио да је то била непотребна акција и да је сврстало НАТО на једну страну у рату. Према његовим ријечима, бомбардовање осиромашеним уранијумом оставило је трајне посљедице на све људе о којима „неко неће ни да прича“.

Додик је нагласио да је од НАТО бомбардовања страдао велики број људи и дјеце и да не би били људи када би заборавили тај срамни чин.

Лажни повод за операцију коју је НАТО назвао „Намјерна сила“ била је наводна експлозија минобацачке гранате на сарајевској пијаци Маркале. Актери догађаја свједоче да, уколико би постојала воља за то, није тешко доказати да граната није испаљена са српских положаја.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић каже да су „Маркале два“ измишљен случај који је послужио НАТО као формални разлог да бомбардује Српску 1995. године.

Савчић наглашава да се на Требевићу 28. августа 1995. године нису налазили минобацачи 120 милиметара Војске Републике Српске јер су 12. на 13. август упућени у зону одговорности Херцеговачког корпуса.

Опсежна операција у којој је учествовало осам земаља НАТО, при том, није могла да се припреми за само два дана, од 28. до 31. августа.

Генерал Војске Републике Српске Милан Торбица каже да су снаге НАТО већ биле припремљене и да се само чекао повод, те да су Маркале биле припремљене као повод.

Политички циљеви су били јасни – слабљење преговарачке позиције Срба у односу на муслимане и Хрвате.

Савјетник предсједнице Републике Српске Слободан Жупљанин рекао је да, иако је тада НАТО пакт био у успону, није знао како да се обрачуна са српском војском, српским народом и Републиком Српском, због чега је приступио најгнуснијем чину – „умиривању“ Срба.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић рекао је да је то један од најтужнијих периода новије српске историје.

Навео је да су међу индиректним посљедицама одсјечене српске главе на озренско-возућком ратишту, гдје је НАТО у координацији са такозваном Армијом БиХ и хрватском војском у западном дијелу Крајине координисано изводио акције напада на српску нејач и војнике.

НАТО је за атак на српски народ и територију ангажовао 50.000 војника, 400 летјелица, од чега 222 борбена авиона, 3.515 летова… Изручили су 10 тона експлозива. И поред свега, Војска Републике Српске успјела је за двије недјеље да обори најмање осам НАТО авиона.

Осим огромне материјалне штете и ненадокнаднивих жртава остале су и посљедице бомбардовања неконвенционалном муницијом са осиромашеним уранијом.

Iskra

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here