САМ БРИНЕ О ХУМКАМА: Војно гробље у Белој Цркви изгледа пристојно захваљујући ентузијасти Емануелу Веверици

Поделите:
Деценијама запуштено старо војно гробље у Белој Цркви, на ком заједно почивају пали борци и победничке и поражене стране из Првог светског рата, данас изгледа пристојно само захваљујући једном ентузијасти, чијим венама теку српска, румунска, немачка и чешка крв – Белоцркванину Емануелу Веверици.

Он већ годину дана самоиницијативно брине о нашим и туђим прецима, о историји која не сме да буде заборављена. Редовно коси траву и одржава чак 200 белих гвоздених крстова у уређеним алејама, где почивају немачки и аустроугарски војници, као и војни заробљеници из Италије и Француске. Одржава и централни крст, који представља заједничку гробницу 97 белоцркванских војника, палих на разним европским фронтовима.

– До прошлог марта на овом месту је била права шума. Колективном неодговорношћу сви споменици су зарасли у шибље. Тек би се зими, када оголе гране, назирао понеки крст као опомена да се нешто треба предузети, што је било недопустиво – наглашава Веверица.

ИЗБЕГНУТО ПРЕОРАВАЊЕ

ИЗМЕЂУ два рата, о гробљу је бринуло локално удружење жена, које је углавном окупљало мајке, удовице и сестре погинулих белоцркванских војника. После 1944. пало је у заборав и само пуком срећом није доживело судбину сличних гробаља у Војводини, која су уништавана и преоравана.

Често ме питају зашто то радим, а ја им одговорим мудром пословицом “У победи се не узнеси, у поразу не понизи” – истиче Веверица, подсећајући да су чину постављања централног крста присуствовали свештеници свих конфесија, као и српски официри, који су тада одали почаст своме противнику. – То је још један разлог зашто треба да поштујемо туђе као своје, и да чувамо оно што имамо зарад наших потомака.

ГОРЕЛО ВИШЕ ОД 200 СВЕЋА

НА велики католички празник Сви свети, који се празнује 1. новембра, Веверица је први пут после 1944. око централног крста посадио цвеће, а испред сваког од 200 гвоздених крстова, као што обичај налаже, упалио свећу.

Овај истински ентузијаста, који се залаже за очување и других културних и природних вредности Беле Цркве, сада се нада да ће Мађари, чим корона то буде дозволила, испунити дато обећање и финансирати комплетну реконструкцију гробља. До тада, он ће га, каже, и даље одржавати.

– Када је пао мрак, призор је био нестваран. Осећао сам мир и понос због оног што сам урадио – каже Веверица за “Новост-

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here