Самир Радин: Првог дана бомбардовања сам отишао до касарне и пријавио се као добровољац…

Поделите:

Бомбардовање ’99-е …Првог дана бомбардовања сам отишао до касарне и пријавио се као добровољац. Пошто су ме знали, рекли су ми “Бураз нема више тенкова у касарни, сви су на Kосову! Ако буде требало, зовемо те!”…”Ајд” реко’!

Моја екипа у граду се полако припремала за копнену инвазију. Полако смо се наоружавали, набавили исте, прскане униформе и црвене беретке и били права мала војска. Чекање до копнене агресије, за коју смо били сигурни да ће се десити, прекраћивали смо одласком на Тису.

Једнога дана, тако у униформама, свратисмо на пијацу да купимо шта нам треба кад нас спопадоше пијачни продавци! “Узмите децо ова јаја да вам се нађу!”, “Ево овај џак кромпира, требаће!”, “Држи сине ову таблу сланине, злу не требало”….Схватили смо да они мисле да идемо на Kосово и просто су се утркивали ко ће више да нас снабде! Пошто не волимо да лажемо…ћутећи смо узели “Понуде” и правац Тиса! 🙂

Моша је возио његовог Тамића а напред у кабини су седели још и моја сестра Сандра и Бака (Иван Стојшић). На приколици смо били покојни Стева Вулеташ и ја, сви у униформама. Kада смо дошли до скретања за Тису, угледали смо рампу коју је војска поставила. Даље се није могло. Међутим када су угледали Баку у униформи и са црвеном беретком а имао је тада око 60 година, мора да су помислили да је неки виши официр а наше униформе су биле разлог да не питају ништа! Подигли су рампу, стали мирно и салутирали. Бака им је отпоздравио и прошли смо ка Тиси! Смејали смо се до Бакине викендице.

Тако су пролазили дани док једног дана у једној кафани у граду нисам направио срање због кога сам морао да се извесно време склоним из града. Kеви сам рекао да ако ме мурија тражи каже да сам на Kосову. И тако, одем ја у “Избеглиштво” на Бакину викендицу.

Дани су ми били монотони када екипа није била самном! Увече бих ставио две мреже за рибу, ујутро би их извадио, спремио рибу и чекао Мошу. Он је рибу носио у Зрењанин, продавао је и за те паре куповао храну, цигарете и пиће. Нисам се никада бавио крађом рибе,.али ово је било преживљавање!

И тако седим ја једно предвече на тераси викендице, гледам како кучке агресорске бомбардују Нови Сад када ођедном зачух тихи шапат. Провирим из мрака и угледам два момка како загледају празне викендице и гледају коју да опљачкају. Уђем унутра, са кревета узмем пушку, дошуњам се њима иза леђа и продерем се да су ме у Бачкој чули “Шта радите овде семеливамјебем??? Јесте лопови или педери???” Они у глас повикаше “ПЕДЕРИ!!!” 😂😂😂 Било је још доживљаја за тих 28 дана мог избеглиштва на Тиси, али о томе други пут!

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here