Слободан Осмокровић: Фројд-цртице живота-

Поделите:

Циљ “цртица живота” није да се бави википедијом, те бројкама и хронолошким годинама везаних за рад овог јединственог човека који је зарио скалпел у лавиринт људске душе, већ да се позабави са неколико занимљивости, мање познатих или готово непознатих. О овим занимљивостима је реч…

1/ Цигара без које није могао

Гледајући Фројдове сачуване фотографије, обично га можемо видети како у руци држи цигару. Чини се да је био страствен пушач. Скоро никад није пио алкохол и није био избирљив по питању хране, али је био завистан од дувана. Фројд никада није остао без квалитетних Хавана цигара и причало се да је пушио више од двадесет комада дневно. Почео је да пуши са двадесет четири године, али је касније покушао да остави цигаре на годину дана због срчаних тегоба. Међутим, поново је пропушио рекавши: “Kада прекинем дивну навику пушења, моја интелектуална интересовања се смањују. Никада не бих оставио пушење само да бих живео дуже”. Његова хронична пушачка навика је вероватно узроковала рак усне који је добио са шездесет шест година. У току седамнаест година пре него што је умро, имао је више од тридесет операција и, игноришући болове, никада није престао да пуши цигаре. Kада су га успутно питали зашто не воли алкохол, а обожава цигаре, одговорио да “алкохол помућује расуђивање, а цигаре подстичу концентрацију”. То су биле Фројдове сажете речи које показују како није волео двосмисленост.

2/ Фројдови чувени пси

Око Фројда, у тренуцима забележеним камером у његовом старијем добу, увек је трчао неки пас. Kако је старио, Фројд је све више волео псе. Његова пријатељица и присталица Леди Мари Бонапарта поклонила му је кују расе чау-чау звану Татун, која је окотила два штенета, Јофија и Луна. Фројд је заволео Јофија и назвао га “пас психоанализе”. “Јофи изгледа некако чудно када угледа некога кога не воли”. Ако се псу на неки начин не би свидео неки његов пацијент, десило би се да је то исто мислио и Фројд. Фројд је чак у његовим књигама писао о “неоспорној вези” између њега и његовог пса. “На неки начин, чињеница да једноставна душа не познаје неподношљиве борбе цивилизације у потпуности оправдава лепоту целог живота”. Фројд је био скоро глув и није могао да чује ничије певање, али када је давао такт Јофију, отпевао би следећи стих Моцартове опере “Дон Ђовани – “Нас двојицу веже спона пријатељства”. Ана, његова ћерка, имала је великог пса са именом Волф. Често је узимала такси и шетала Волфа по парку. Једног дана је Волф отрчао у шуму и нестао. Она га је дозивала и тражила свуда али га није могла наћи. Дошла је кући сломљеног срца, а Волф се касније вратио -таксијем. Он је био навикао на уобичајену вожњу таксијем и ушао је у један. Изненађени таксиста је хтео да се одвезе, али је пас залајао и није хтео да се помери са седишта. Адреса пса је била исписана на огрлици тако да га је таксиста довезао кући. Ту причу је породица Фројд са поносом причала.

3/ Мари Бонапарта

Реч је о дами која је помогла Фројду када је побегао из Аустрије, а била је Наполеонова унука, удата за најмлађег сина грчког краља, и рођена у породици која је била у крвном сродству са данском краљевском породицом. Од свога лечења 1925, постала је Фројдов одани присталица. Не само да му је помагала док је био у прогонству, већ је била заслужна за још једно незаборавно дело. Флис, Фројдов први ученик, поседовао је многа Фројдова писма која су, после његове смрти продата трговцу уметнинама и дошла у посед Мари. Пошто је Фројда био страх да објави своја стара, лична писма, он је размишљао да врати новац и да их уништи. Међутим, Мари их је откупила од трговца уметнинама под условом да их неће продати Фројду, и приморала га је да се одрекне те идеје. Kада је Фројд одбегао у Енглеску, нацисти су запленили средства која су јеврејске породице држале у банкама. Мари је Фројдове књиге поверила јеврејској банци Ротшилд у Бечу, тако да су били изгледи да и оне буду заплењене. Мари је пожурила из Париза у Беч да заштити писма од Гестапоа, пошто су ова писма, после његових есеја, била најважније Фројдово дело. За седамдесет седми рођендан, Мари је Фројду послала грчку вазу у којој се сада налазе његови остаци на гробљу Грин Гарден у Лондону.

Надам се да су вам се допали ови делови из живота Фројда. Мени су занимљиви те их несебично поделих са вама.

Приредио: Слободан Осмокровић

Послато из програма Оутлок

Поделите:

3 Коментари

  1. Bas se vidi da si proveo makar deceniju istrazujuci. Niko ne pise o Frojdovim “naucnim radovima” o kokainu koji je davao depresivnim pacijentima, a i sam ga uzimao. O seksulnim (bludnim) opsjednutosima takodje…uzgred u pismima pomenutoj Mari(ji) takodje ima Frojdovog velicanja kokaina. Koliko je Frojd usesan “naucnik” pokazuje cinjenica da je zacetnik medikamentoznih terapija kod dusevno onolelih, a sto je rezulitaralo da danas farmacija ima 500 dijagnoza, da sama vrsi dijagnosticiranje, i za svaku “bolest” ima i “lek” – sto vise dijagnoza vise lekova, sto vise lekova vise PARA! SVE sto je Frojd ucio – pisao svoje demonske (po)misli – direkno je suprotno od ucenja Otaca Crkve, a sto se i manifestuje u nemoci psihijatrije. Jedini sto je psihijatrija uspela jeste da od svestenika “preotme” ulogu – tako da psihijatar menja popa, a hemija Boga! Kako tvori takve i rezultate postize. Koga boli K za Frojda, djavoimano lupetalo, produkt obezbozenog protestantizma….jel mu ker pisho u cipelu ili za kauc. E kuku Srbi…

  2. Ljudi pominju Frojda iako ne znaju nista ni o Frojdu ni o njegovim ucenjima. Ustvari on nema nikava ucenja, par bulaznjenja koja su pod cudnim okolnostima postala neka mantra i usla na univerziteta is kojih je isteran Hristos. Ajde da covek i prica o Jungu i Adleru koji su i bili neki nazovi naucnici, ali Frojd? Aaaa, zuci onako naucno, mocno, intelektualno FROJD. Carstvo mu Nebesko, obicna budala koja je posjala zlo seme, a nije imala pojma sta seje, ni sta je poljoprivreda. To ti je Frojd….uzgred narkoman….zestok ovisnik od kokaina,

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here