СРБИЈА ЈЕ НА ИВИЦИ ДЕМОГРАФСКЕ КАТАСТРОФЕ: Земља која може да нестане

Поделите:

Како да нас буде милион више (1): Србија је на ивици популационе катастрофе, сваке године изгуби по један град. Како променити негативне демографске трендове?

АЛАРМ је одавно зазвонио, Србија је на ивици демографске катастрофе. На 1.000 становника у просеку се за 365 дана роди девет беба, а 14 људи умре. У Бору је још драстичније – 16 према један. На југоистоку Србије на свет годишње дође шест малишана, а више од 20 људи умре. Природним путем, сваке године нестане град од 35.000 становника, а варошица од 15.000 становника се одсели у иностранство…

Да ли је могуће стати на пут овом негативном тренду? Како? На то питање “Новости” ће наредних дана покушати да дају одговор кроз разговоре са представницима државних институција, локалне самоуправе, науке… Питаћемо јавне личности, позивамо и вас, читаоце, да дате своје идеје, отворени за оригиналну мисао, без окова уобичајеног начина размишљања, фраза, изанђалих решења и кафанских упрошћавања. Сложен проблем није исто што и замена сијалице. А дефетизам је друго име за повлачење у мишју рупу.

Најаве да ће нас стићи поменута катастрофална статистика потичу још од средине прошлог века. Недавно је слика још више зацрњена прогнозом да ће нас за неколико деценија бити чак за милион мање. Бројке говоре да је прошле године у Србији рођено 64.500 беба, а умрла 101.000 људи. Просечна старост мајки је 29 година, док се стопа плодности из године у годину смањује.

СВИ НА СЕВЕР

НАЈНИЖЕ стопе наталитета, мање од пет рођених беба на 1.000 становника, забележене су у Рековцу, Кучеву, Гаџином Хану, Малом Црнићу и Книћу. Нови Сад и поједине београдске општине издвајају се по највећем позитивном миграционом салду. Највећа негативна миграциона кретања бележе се у Крушевцу, Ужицу, Краљеву, Лесковцу и београдским општинама Савски венац и Стари град. Земља се празни, људи се групишу у два највећа града.

“Новости” се питају: Како да нас буде милион – више?

Шта треба да промени држава? Да ли треба да мењамо и себе, своја схватања и очекивања? Сматрамо ли, искрено, децу и људе највећим богатством? Шта желимо од живота? Наш циљ је да помогнемо властима, школама, фирмама… садашњим и будућим мајкама и очевима да сами пронађу одговоре на та питања. И, да покажемо како се са сличним проблемима боре у нашем окружењу, и у свету.

Општа је сагласност да Србији треба рађање другог детета. Чак 52 одсто мајки има тек једно дете, а да бисмо имали тзв. просту репродукцију, односно да би нас било онолико колико и ове године, 11 процената жена би требало да има једно, њих 44 одсто двоје, а 45 одсто троје деце. Сада свега осам одсто мајки има троје и више малишана.

Када су у питању жене између 30. и 33. године, трећина њих уопште не планирају да буду родитељи, и то је драстичан податак. Разлози су неповерење у партнера, породицу и државу. Статистика је годинама прилично лоша, али охрабрује податак да у 2017. није било мање рођених беба него у претходној. Направљени су почетни кораци у државној стратегији и постоји политичка воља, која мора да се спусти на градове и општине, јер, ако се не уваже културолошке специфичности конкретних средина, нећемо одмаћи од пројеката. А папири и документа нису сами себи циљ…

novosti.rs

Поделите:

3 Коментари

  1. Прочитајте коме је то у интересу да све што се не роди, касније не мора да се убије, а и нема окривљивања, чија је то догма, ко спроводи политику сионских мудраца.
    Све је то „забавно“ али корак по корак иде у правцу уништавања обичних људи. Коме то треба=? Треба одабраним људима са „малим капицама“ који су нам доста зла учинили, те их треба проучавати. Хуцпа!
    http://communitarian.ru/posts/novyy_mirovoy_poryadok_plany/sionizm_plany_i_sredstva_menahem_mendel_shneerson_a_slavyanskoe_bydlo_my_izgonim_daleko_na_sever__13082015

  2. Ovaj problem nije od jucee…mislum da je celo drustvo krivo pocevsi od politike kulture vaspitanj ekonomije i ostalog…ljudi odlaze odavde jer drzavs sa svoim idejama nametima ne podstice normalan zivot…tu su i ratovi i buducnos je ovde iscezla i zakopanaa…mentalitet ljudi je takav i nemoze se promeniti uprkos svi javnim pozivima…devojkw i zene gledaju da imaju sto.manje obaveza…puno je ovo velika tema i procice godine dok se nesto ne uradi…zasto drzava neuvede za majke sa troje i vise dece nacionalnu penziju…stimulacija ekonomska je u vrhu prioriteta…

  3. Prirodan proces u nakaznom i destruktivnom drustvenom sistemu kapitalizmu. Ko god ima nesto izmedju usiju, bez obzira na obrazovanje, mora mu biti jasno da svaki problem, ali bukvalno svaki, ako se samo malo dublje zaroni u uzroke, vodi ka prirodi drsutveno-ekonomskog sistema koji u sustini oblikuje nase drustveno, a i privatno bice. Pogledajte politicku situaciju u svetu, ekonomsku, socijalnu, obrazovnu, zdravstvenu, kulturnu, sportsku . . . . pokusajte da analizirate bilo koji konkretni slucaj koji vam je aktuelan iz navedenih oblasti i svaka ce analiza neminovno dovesti do problema nakaradnog i neljudskog drustveno ekonomskog sistema kapitalizma.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here