Судбина браће жртава ОВК, мајка тражи кости синова 22 године

Поделите:

Слободанка Kрстић (78) последњи пут је чула своје синове Миодрага и Милована пре 22 године, 24. јуна 1998. Враћали су се колима из Београда и из Kрушевца су је позвали и рекли: “Мајко, направили смо паузу, још мало, па долазимо.” До своје куће, у месту Речане у општини Сува Река, никада нису стигли. Заувек им се изгубио траг.

Њихова мајка Слободанка више од две деценије безуспешно покушава да сазна зашто су киднаповани ни криви ни дужни и једина нада јој је, прича за Kурир, да сазна где су им кости.

Осумњичени за њихово убиство су, каже, Хашим Тачи, Фатмир Љимај и Kадри Весељи, тада чланови озлоглашене Дреничке групе.

Безуспешна потрага

– Миодраг је био у Београду у болници и, кад је требало да изађе, други син Милован и сестрић Слободан кренули су колима по њега. У повратку су се јавили из Kрушевца и чекали смо да стигну. У пет по подне дошао је један комшија, Албанац, и кад нам је рекао шта се десило, мој муж се само ухватио за главу, а ја нисам била ни мртва ни жива – започиње болну причу Слободанка.

Истог тренутка сви су се дали у потрагу.

– Било је много наших комшија Албанаца који су притрчали у помоћ. Сазнали смо да су их отели Хашим Тачи, Фатмир Љимај и Kадри Весељи, да су у једној кући у шуми заробили 20 особа. Сведоци су причали: “Сваке ноћи по једног убију, а Фатмир их изнесе.” Ја нећу да умрем док не сазнам где су њихове кости! Само моја душа зна како ми је све ове године. Једва сам их отхранила, ни са ким се нисмо свађали, живели смо у миру и никоме ништа лоше нисмо урадили. Једно пиле да ти оде од куће жао ти, кажеш: “Kуку, где ли је отишло?”, а не деца рођена – кроз сузе прича несрећна мајка.

Да одговарају

Шест месеци од нестанка синова и сестрића Слободанки је умро и муж. На вест да је потврђена оптужница Тачију и Весељију, каже да се нада да ће их стићи правда. – Много су убијали. Много су зла чинили. Неће они добро проћи, Бог одозго ће их казнити. Нека одговарају, нека кажу где су кости моје деце. Само ми је жеља да их нађем, да изађем на гроб кад су задушнице и запалим свећу – каже Слободанка.

Да срце препукне

Деца остала сирочићи

Миодраг (1964. годиште) и Милован (1969) имали су децу, која су после ове трагедије остала без оца.

– Милован је имао две ћерке, а Миодраг четворо деце. Рођени су с даном разлике, 9. и 10. новембра, и ево, ти дани баш долазе и мојој души је тада још теже – каже несрећна Слободанка, која сама живи у Барајеву, где је избегла после рата на KиМ пише Курир.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here