СВЕ МАЊЕ НАШИХ ЛЕКТОРА У ИНОСТРАНСТВУ: Уместо српског, сад свет учи хрватски!

Поделите:

Број лектора за наш језик последњих година драматично смањен на страним катедрама. Наших лектората свега десетак, Хрватска их има 60, а Словенија 45

НЕКАДА се српски језик учио на универзитетима у 30 земаља, а наша држава слала је у свет стотине лектора. Немар је довео до тога да данасимамо десетак лектората у свету, а многе катедре за српски језик преузели су лингвисти који предају хрватски, босански, па и црногорски језик. Како би се осипање зауставило, а мрежа лектората побољшала, три министарства – културе, просвете и спољних послова – формирала су радну групу која треба да се бави овим проблемом и у чији рад су укључени и професори Филолошког факултета Универзитета у Београду.

 

Намера је да се уведу правила ко и под којим условима може да ради на страним катедрама, на који начин ће њихов рад да буде финансиран и како ће мрежа лектората да изгледа. Надлежност над лекторатима годинама је била изгубљена између различитих министарстава.

– Први задатак је да радна група утврди критеријуме за избор лектора, какво образовање и искуство је потребно за тај посао – најављује за “Новости” Владан Вукосављевић, министар културе. – Многе лекторате изгубили смо на дуже стазе. Када наш лектор оде у пензију или из неког другог разлога напусти радно место, дешава се да на његово место најчешће Хрватска пошаље свог лектора и плаћа његов боравак. Остали смо чак и без лектората у Москви, Риму, Трсту… Приоритет нам је да прво решимо проблем у тим градовима. У исто време Хрватска има око 60 лектора у свету, а Словенија 45.

Рад стручњака за језик, према међудржавним уговорима, финансирају државе домаћини – ми плаћамо странце у Србији, а друге земље наше професоре. Проблем је што у многим државама тај износ није довољно велики за живот, а има и земаља које не испуњавају свој део обавезе. Рецимо, лекторе грчког језика у Београду финансира Србија, али зато Грчка не чини исто, па нема наших држављана на катедрама славистике у Атини и Солуну.

НЕДОСТАЈУ – СВУДА
У КОПЕНХАГЕНУ лектори су из БиХ, наших лектора нема ни у Атини и Солуну, а и у Бечу босанско-српско-хрватски језик не предају кадрови из Србије. У Мађарској имамо два лектора, а у Пољској шест. У Пекингу их је петоро, мада постоји потреба и за већим бројем.

Многе катедре где смо некада имали своје представнике преузеле су наше комшије, највише Хрвати. Они суфинансирају, а у многим држава и у потпуности финансирају рад својих стручњака за језик, свесни важности ширења сопствене културе и језика. О лекторима је, у време СРФЈ бринуо Завод за међународну научну, културну, техничку и просветну сарадњу, који је угашен након распада државе. До 2009. године њихов рад био је у надлежности Министарства просвете, постојала је и комисија за избор лектора, које су предлагали универзитети. Тада је неко одлучио да угаси рад комисије.

– Због важности овог посла, 13. децембра одржан је састанак представника три министарства и формирано је заједничко тело које ће се бавити критеријумима за избор лектора – објашњавају у Министарству просвете. – Осим прописа, приоритет је и да се реши питање финансирања њиховог рада, да се утврди како изгледа мрежа лектората и како је треба ширити.

План је да држава суфинансира лекторе у државама где не добијају довољно новца за живот од универзитета домаћина, као и да у целости плаћа боравак тамо где процени да је то стратешки веома важно. Србија, између осталог, нема лекторе ни у Словенији, Данској, Луксембургу, Белгији, Аргентини, Куби, Израелу, Норвешкој…

У већини држава српски језик изучава се као заједнички предмет, српско-хрватски или босанско-српско-хрватски, па када студентима вежбе држи лектор из Хрватске, Црне Горе или Босне и Херцеговине, српски језик, по правилу, остане у другом плану.

novosti.rs

Поделите:

5 Коментари

  1. Опет лажете народ који вас лебом храни.
    Треба да запослите децу, наравно у инострансво при нашим амбасадама.
    Треба да запослите у иностранству ваше маторе, ислужене спонзоруше, да испразните министарства да би примили нову младу женску радну снагу обучену на београдским сплавовима.

  2. Ех, кад би српског језика бар било у Србији. Погледајте латиничне преводе филмова на ТВ и у биоскопима: “помињати” постало је “спомињати”, “лезбејке” су преко ноћи постале “лезбијке”, главни град Грчке, Атина, постала је “Атена”, а “убице” се преводе као “убојице”… Шта може да зачуди када српским језиком владају они који га никада нису ни учили – у, тзв. Хрватској, Словенији, БиХ…?

  3. Ne ulazeći ovom prilikom u meritum problema iznetog u ovom tekstu, odgovoram samo na tvoju reakciju u kojemu sugerišeš da nepostajanje srpskog jezika ilustruje i pisanje istog latinicom (pa se tako, valda, srpski napisan latinicom, automatski briše kao srpski!?), odgovaram ti da upravo tvrdnja da je stav kako je srpski jezik samo onda kad je napisan ćirilicom stvara ogroman prostor Hrvatima da svoj jezik tumače po svetu kao nešto što nema veze sa srpskim i traži lektorat za drugi, hrvatski jezik, a ne za srpski!

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here