Трамп жели да помири Србе и Албанце

Поделите:

Без Вашингтона нема нити може бити договора између Београда и Приштине.

Најава да би Доналд Трамп могао да присуствује састанку представника Београда и Приштине у Белој кући јасан је сигнал да је амерички председник озбиљно приступио питању западног Балкана.

Ксенија Павловић Мекатир, извештач из Беле куће, специјално за „Ало!“ на питање да ли је након отказивања састанка у Вашингтону који је био планиран за 27. јун Ричард Гренел практично нестао када је реч о Косову, као и да ли ју је изненадило заказивање новог састанка и да ли је дијалог између Београда и Приштине сада постао део председничке кампање, одговара:

– Не бих се сложила да је Гренел нестао, нити ме је састанак заказан за 2. септембар изненадио (састанак ће бити померен за 3. или 4. септембар). Гренел је унапред рекао да је састанак одложен, а не отказан, тако да у том смислу Трамп нема разлога да одустане од ове спољнополитичке иницијативе. Дијалог није део изборне кампање по стандардној дефиницији онога што се ради у Трамповој кампањи, превасходно у вези са питањима која су важна његовим гласачима, а то су ветерани, економија, имиграција, таксе… Трампови бирачи су превасходно заинтересовани за унутрашњу политику, али и за сваки успех на спољнополитичком плану, на којем Трамп може да нађача Бајдена, односно све што су демократе радиле у прошлости. У ширем смислу, Трамп се брендира пред својим бирачким телом као миротворац, остало је врло мало времена до избора у новембру и он зна да сада има шансу да оствари све своје спољнополитичке циљеве, јер није сигурно какав ће бити исход избора.

По вашем мишљењу, да ли ће Вашингтон имати последњу реч у евентуалном договору Београда и Приштине?

– Где год да се умеша, да ли на сцени или у бекстејџу, када Америка покаже интересовање за неку тему, сигнализира да преузима лидерство по том питању. Америка увек види себе као лидера и одлучујући фактор у вези са свим важним темама. ЕУ оквир ће вероватно морати да се испоштује због УН, Ричард Гренел веома добро разуме УН и мислим да је амерички приступ такав да жели да постигне историјски мировни договор Срба и Албанаца. Свима у свету је јасно да Србија неће потписати признање у постојећим оквирима и не видим како би било ко могао да је присили да уради нешто кроз недемократска решења. Позиција Србије 2020. много је боља него деведесетих или 2008. Европска унија није онаква као што је доскора била. Шта може Немачка да уради у оквиру ЕУ, да уведе санкције Србији ако не потпише признање Косова? То би био недемократски преседан и мешање у нешто што је суштински одлука Србије. То би било контрапродуктивно не само за ЕУ него и за геополитику на целом западном Балкану. ЕУ то врло добро зна и ако се нешто научило на примеру Велике Британије, то је да ЕУ прети ултиматумима до последњег тренутка, а онда покушава да постигне договор. Ако ЕУ жели да конкретно помогне, онда треба да инсистира на имплементацији Бриселског споразума и не дозволи да буде само мртво слово на папиру.

Видели смо да је Џон Болтон изјавио да размена територија није била његова идеја, након чега се огласио и Гренел. Да ли се и сада у Вашингтону говори о размени територија?

– Питање поделе не треба да буде табу, ако Срби и Албанци могу да се договоре да се поделе и да сви буду задовољни, не видим зашто би се Америка томе противила, а Америка је једина земља, осим Британије, која је то већ урадила са Брегзитом, која може да диктира правац геополитичког кретања. Нико тренутно јавно не помиње поделу, али шта је алтернативно решење ако је признање Косова у садашњим оквирима неприхватљиво? Статус кво није најбоље решење јер се криза само продубљује, али са тактичког становишта, ако не постоји формулација која је прихватљива за Србију, шта је онда алтернатива? Џон Болтон је био у праву када је рекао да подела треба да дође од Срба и Албанаца, можда је највећа баријера западног Балкана то што се обично очекује да дође неко споља и реши проблем, али по мени, неко то питање треба да стави на сто и започне дискусију. Чак и кроз симулацију једног таквог сценарија поделе Косова треба погледати како би се манифестовао. Ја бар до сада нисам упознала ниједног Србина или српског политичара са било којим идеолошким приступом који би признао Косово у садашњим оквирима. То је реалност. Ниједна демократска земља западног света не би прихватила да потпише нешто што не само да није у њеном интересу већ је на апсолутну штету. Због чега би Србија била изузетак? У којем то разводу у демократским друштвима једна страна добије 100 одсто, а друга ништа? То просто није разумно. Ниједан амерички председник тако нешто не би потписао. Чланство у ЕУ, жао ми је што то морам да кажем, није више тако престижна ствар након изласка Британије, биће много мање пара у фондовима и компензација типа „ЕУ чланство за признање Косова“ просто је недовољна. За Србију је веома корисно да остане на европском путу, али као равноправан партнер, чланица ЕУ. За Србију је најбоље да узима примере из западних демократија и да се руководи политиком интереса. Албанци такође морају да прихвате реалност, политика силе не функционише, зато би подела била разумно решење, исправка неправде која се догодила и једина могућност која је преостала да два народа наставе даље и ослободе се терета прошлости. О томе треба отворено говорити.

Како је радити као извештач из Беле куће?

– Трампа пратим од првог дана и толико се тога дешавало у последње четири године, време је просто пролетело и било је врло напорно извештавати јер су се стално дешавале кризе, а и однос између новинара и председника био је под константном тензијом. С друге стране, бити на првој линији историје у једном овако важном периоду је огромно искуство и привилегија. Једног дана, људи ће писати и анализирати Трампову администрацију и све што се тада догодило – импичмент, Мулерова истрага, Северна Кореја, пандемија, протести, избори… Мислим да сам имала срећу да за четири године видим ствари које се ретко дешавају кореспондентима Беле куће, само су три председника прошла кроз импичмент и било је врло занимљиво то пратити, бити део историје у улози новинара.

Да ли сте били у Белој кући када су Трампа извели због пуцњаве у близини?

– Нисам била на брифингу када су извели Трампа. Због пандемије, новинари раде у смањеном броју и кроз ротације, али ако је негде безбедно, безбедно је у Белој кући.

АЛО

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here