ТРИНАЕСТ КЉУЧНИХ “ФРОНТОВА“: Које државе ће одредити исход председничких избора у Америци?

Поделите:

Да ли ће актуелни амерички председник, републиканац Доналд Трамп остати на функцији након новембарских избора или ће изгубити “трку” од демократе Џозефа Бајдена, одредиће гласање у неколико држава САД, тврде утицајни медији у тој земљи, попут вашингтонског портала Политико.

Према политичкој терминологији у Америци, државе у којима ниједна партија досад није имала апсолутну већину познате су као “swing states”, док се државе чији грађани су традиционално наклоњени републиканцима или демократама називају “soft states”.

Охајо, који “носи” 18 електорских гласова сматра се једним од најважнијих “фронтова” у надметању Трампа и Бајдена. Како се наглашава, распоређивање тих гласова умногоме је утицало на исход председничких избора из ближе прошлости. Верује се да је управо та држава омогућила реизбор Бараку Обами 2012. и Џорџу Бушу Млађем 2004. године. Охајо се током актуелне кампање доживљава као “наклоњенији републиканцима од просечне државе”, пре свега захваљујући важности коју Трамп приписује трговини и производњи. Ако, пак, Бајден успе да преокрене ситуацију у своју корист и “однесе” гласове у Охају, прогнозира се да ће готово извесно победити и у две граничне државе – Мичигену и Пенсилванији, што ће му омогућити “улазницу” за Белу кућу.

Ајова, са шест електорских гласова, сматра се крајње неизвесним “поприштем” политичке борбе. Ова држава је умногоме скренула “удесно” на изборима 2016, што би могло да поново иде наруку Трампу, али познаваоци прилика истичу да иако су тамошњи фармери имали користи од трговинске политике републиканског председника, укључујући субвенције које је одобрила његова администрација, снажне економске последице актуелне пандемије covid-19 могле би да доведу до промене у расположењу бирача, тако да већина гласова “оде” Бајдену.

Судећи по саставу становништва Охаја и Ајове, аналитичари, ипак, предвиђају победу Доналда Трампа у обе државе. Како се објашњава, тамо живи више од 55 одсто “белог” становништва, који нису факултетски образовани, а такви слојеви популације по правилу су наклоњенији републиканцима него демократама.

Неизвесно “такмичење” прогнозира се и у Тексасу, који доноси 38 електорских гласова. Иако ниједан демократа није победио у тој држави још од Џимија Картера 1976. године, широко је распрострањен став да се ситуација у Тексасу убрзано мења, односно да слаби политичка доминација републиканаца. Сматра се да ће Трампове поруке о имиграцији добити подршку “белих бирача”, али да би на исход гласања могао да утиче одговор државе на епидемију корона вируса.

“Тешка” политичка борба водиће се, такође у Џорџији, која има 16 електорских гласова. Демократе су у претходној деценији углавном сматрале да ће у тој држави однети победу, али доживели су непријатно изненађење и 2016. (на председничким изборима) и 2018. (на гласању за Конгрес и Сенат). Оно што би овога пута могло да одреди исход гласања у Џорџији, поред економских тема, јесу “расна питања”, која су дошла до изражаја након бруталности полиције према Афро-Американцима.

Сматра се да је Трампу за нову победу “апсолутно неопходно” да порази Бајдена у Северној Каролини, која “носи” 15 електорских гласова. Ова држава има највећи проценат припадника војске у САД, док је умногоме изгубила економску снагу која се углавном односила на “процват” индустрије цигарета и текстила у претходне три деценије. Трамп је 2016. успео да однесе победу над Хилари Клинтон у Северној Каролини.

На листи “неизвесних” држава веома истакнуто место заузима Флорида, са 29 електорских гласова. Од 1992. до данас сваки победник председничких избора побеђивао је и у Флориди. Последице корона вируса су и овде “горуће питање”, нарочито након експанзије пандемије током лета, што је принудило Трампа да одустане од појединих скупова. Према “рачуници” коју су извели истраживачи јавног мњења, ако Трамп “добије” Флориду, Бајден ће да би остао “у игри” за председника морати да освоји већину гласова у Мичигену, Пенсилванији, Аризони и Висконсину.

Расположење гласача у Аризони посматра се с великом пажњом. Та држава “носи” 11 електорских гласова, има доста факултетски образованих бирача који “нагињу” демократама, али је незамерљив и број оних са нижим образовањем који су наклоњени републиканцима. Истовремено, тамо живи велики број Латино-Американаца, који не гледају благонаклоно на Трампову политику. Ситуацију сложенијом у последње време чине и последице корона вируса, које су већ утицале да знатно “опадне” рејтинг републиканском гувернеру Дагу Дајсију.

Мада се Невада, са шест електорских гласова, углавном сматрала снажним упориштем демократа, познаваоци прилика тврде да је ситуација у тој држави постала “крајње неизвесна”. Како се наглашава, актуелна пандемија нанела је огроман ударац “индустрији забаве” у Лас Вегасу, “срцу” Неваде, због чега се демократски гувернер Стив Сајсолак суочио са огромним критикама. Ако Трамп успе да “освоји” наклоност гласача у Невади, тврди се да би могао да придобије још нека “традиционална упоришта” демократа.

Поред Флориде, Пенсилванија се доживљава као једно од највећих “политичких фронтова”. Трамп је био први републиканац, још од Џорџа Буша Старијег, који је успео да победи у овој држави, која “носи” 20 електорских гласова, али не сме се изгубити из вида ни чињеница да његов ривал Бајден потиче управо из Пенсилваније. Познаваоци прилика указују да су становници предграђа у Пенсилванији углавном “окренули леђа” републиканцима током Трамповог председничког мандата, али да је његов рејтинг умногоме “скочио” у сеоским срединама на североистоку ове државе.

Висконсин, са 10 електорских гласова, сматра се једном од “најподељених” држава Америке, будући да ту живи велики број “прогресиваца”, али и “осведочених” конзервативаца, и тако је већ малтене стотину година. У граду Кеноши у Висконсину избили су велики нереди, након што је полиција ранила Афро-Американца Џејкоба Блејка. Ово место одвојено су посетила оба председничка кандидата – Трамп да би се сусрео са локалном полицијом, а Бајден са Афро-Американцима. Бајден је у свим истраживањима јавног мњења спроведених летос имао предност у односу на Трампа у Висконсину.

Њу Хемпшир, који “носи” свега четири електорска гласа, има симболичку вредност за Трампа, као прва држава где је победио на прелиминарним изборима 2016, али је на новембарском надметању против Хилари Клинтон ту изгубио, за свега пола процентна поена. Аналитичари тврде да је ситуација у Њу Хемпширу и овога пута неизвесна.

Минесота, са 10 електорских гласова, поново је на листи држава које би могле да умногоме утичу на исход избора. Истраживања јавног мњења показују се да се мали градови и села, која су традиционална гласала за демократе умногоме окрећу републиканцима, док су велегради махом наклоњенији демократама. Минесота је постала “епицентар” протеста ове године, након што је у мају полицајац убио Афро-Американца Џорџа Флојда, приликом хапшења.

Мичиген, “тежак” 16 електорских гласова, био је држава САД у којој је Трамп 2016. “извојевао” “најтешњу” победу, након вишедеценијске политичке доминације демократа. Сматра се да уколико не освоји наклоност већине бирача у Мичигену Бајден не може да порази Трампа.

“Плава” и “црвена” зона

Државе САД које се сматрају традиционалним упориштима демократа (на мапама означене плавом бојом), између осталог, јесу: Калифорнија, Конектикат, Делавер, Хаваји, Илиноис, Масачусетс, Мериленд, Њу Џерси, Њујорк, Вермонт, Вашингтон… С друге стране, државе у којима републиканци углавном добијају већину гласова (на мапама означене црвеном бојом), између осталог, јесу: Алабама, Аркансас, Кентаки, Мисисипи, Небраска, Оклахома, Тенеси, Вајоминг…

Марија Стојановић

ИЗВОР Demostat.rs

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here