ТРОЈЕРУЧИЦА У НОВОМ ЈЕРУСАЛИМУ: Најзначајнија икона српског народа чува се у Русији! (ВИДЕО)

Поделите:

На само шездесетак километара северозападно од Москве, у граду Истри, налази се једно свето место необичног имена – Нови Јерусалим. Ту се данас чува и најзначајнија икона српског народа – Тројеручица.

Мушки Новојерусалимски манастир основао је у 17. веку руски патријарх Никон. Према његовој замисли, манастир је требало да постане центар православног света, а изграђен је по узору на главне хришћанске светиње на Светој земљи.

У то доба Палестина је била под влашћу Османског царства, па су посете хришћана Јерусалиму биле опасне, а до тамо се тешко и стизало.

Патријарх Никон је лично на обали реке Истре изабрао место за изградњу манастира, купио је земљу, надзирао је радове и по једној верзији, назвао га – Нови Јерусалим. По другом предању, тако је ово место назвао руски цар Алексеј Романов (Михајлович по оцу), који је лично присуствовао освештању манастира.

Топоними око манастира су промењени у имена библијских светих места. Тако је брдо на ком је манастир изграђен названо Сион. Источно од њега је Маслинова гора, на северу – гора Тавор. Река Истра симболично представља свету реку Јордан у којој је Јован Крститељ крстио Исуса Христа, а манастирске грађевине свети град Јерусалим.

Главни храм Новог Јерусалима је Воскресењска црква, у којој се, као и у Храму Васкрсења Христовог у Јерусалиму, налазе главне хришћанске светиње, односно места где је Исус Христ разапет, сахрањен и васкрсао, од Голготе до Храма Светог гроба.

У храму се налази и камен-плоча Миропомазања, на којој је било положено тело Христово након распећа.

При изградњи Воскресењске цркве коришћени су нацрти за Цркву Светог гроба у Јерусалиму. У време када је саграђена, са својих 75 метара висине – од земље до врха крста – ова црква је била највиша грађевина у земљи. Још тада је могла да прими до 16.000 верника, а колико је то говори и податак да данас московски Храм Христа Спаситеља прима – 10.000.

Руски манастир је имао бурну историју. У 18. веку је оштећен у великом пожару, а после Октобарске револуције бољшевици су монаштво растерали, а манастир затворили, да би га потом претворили у музеј, а света места су делимично уништена.

Ипак, најжешћи ударац манастиру задали су нацисти током Другог светског рата. За време немачке окупације 1941. године музеј је опљачкан, а многи експонати су спаљени. Манастир је претворен у штаб Гестапоа и болницу за 2.400 немачких војника…

Током повлачења фашистичких трупа, минери нацистичке СС дивизије „Рајх” дигли су у ваздух Воскресењску цркву и знатно је оштетили. Поред храма, уништени су и бројни архитектонски споменици.

Крајем педесетих година прошлог века музеј је обновљен, али су остаци манастирских здања и део његових поседа враћени Руској православној цркви тек 1994. године.

Новинарка Спутњика Oливера Икодиновић у видео-блогу „Моја Русија“ води вас сваке друге недеље на вама позната, али и скривена места Москве и Русије. Завирите са нама у различите кутке Русије и њене престонице, упознајте њихове лепоте и традицију и осетите дух земље и душу Руса.

Оливера Икодинови

Sputnjik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here