(VIDEO)Prozor Overtona: U 5 koraka od neprihvatljivog do prihvatljivog – efekat kuvane žabe

Podelite:

Šta mislite, kako biste reagovali da Vam žena predloži da danas za ručak spremi šniclu od ljudskog mesa? Ne možete to da zamislite? Naravno, jer to nije normalno!

Verovatno ćete reći da to nikad neće ni biti normalno….
E pa, to, teorijski, već nije tačno.
Jer, ako nekome to bude u interesu, provući će i Vas i društvo kome pripadate kroz proceduru zvanu PROZOR OVERTONA, pa ćete raspravljati, POTPUNO UBEĐENI DA TO NIJE NIŠTA STRAŠNO, kroz desetak godina, da li je bolja šnicla ili krmenadla od čoveka? A ako, tada, kada to bude opšteprihvaćeno, budete neki „čudak“ koji se kanibalizmu javno suprostavlja, vrlo je verovatno da biste „zaglavili“ u zatvoru! Mi smo već izloženi procedurama promene svesti koje nam, od, u početku potpuno neprihvatljivih pojava, stvaraju atmosferu da one postaju, ne samo prirodne, već i zakonom zaštićene.

Šta mislite, kako bi crnogorsko društvo reagovalo da se ovakav bizaran lik kao što je njihov predstavnik za ovogodišnju Pesmu Evrovizije pojavio pre dvadesetak godina? A danas – danas je on predstavnik „jadne i napaćene ali ponosne“ Crne Gore! I to nekome izgleda lepo, nekome ružno, ali niko se ne buni…

To više nije ETIČKO već ESTETSKO pitanje. Dakle, CRNOGORSKO DRUŠTVO JE PRIHVATILO PEDERLUK KAO NORMALNU POJAVU!
Zašto, čoče? Zemlja Marka Miljanova?
Zato što je Crna Gora, kao i skoro cela Evropa i deo sveta, prošla kroz PROZOR OVERTONA, a da toga, naravno, nije bila svesna.

ŠTA JE TO PROZOR OVERTONA?

„Overtonov prozor“ (engl. The Overton Window) je metod manipulacije ljudskom svešću koji je 90-ih godina stvorio Džozef Overton (1960-2003), bivši potpredsednik američkog analitičkog centra Mackinac Center for Public Policy.

To je sistem nametanja ideja društvu koje u početku za njega izgledaju potpuno neprihvatljivo da bi kasnije bile opšteprihvaćene a na kraju zaštićene zakonom.

Ideja prolazi kroz faze

1. nezamislivo (neprihvatljivo, zabranjeno);
2. radikalno (zabranjeno, ali s opaskama);
3. prihvatljivo;
4. osmišljeno (racionalno);
5. popularno (društveno prihvatljivo);
6. legalizacija, učvršćivanje u državnoj politici.

Na korišćenju Overtonovih prozora zasniva se tehnologija manipulacije svešću društva radi postepenog prihvatanja ideja koje su mu ranije bile tuđe, na primer, ukidanje tabua. Suština tehnologije je u tome što se željeni pomak u mišljenju razbije na nekoliko koraka, od kojih svaki pomera doživljavanje ideje za po jednu fazu, a opšteprihvaćenu normu ka njenoj granici. Ovo izaziva sledeći pomak samog prozora, tako da se postignuto stanje ponovo nađe u njegovoj sredini, što omogućuje da se načini sledeći korak u njegovim granicama.

Kao primer za to kako se javno mnjenje može postepeno promeniti uzećemo istopolne brakove. Dugo godina se u sistemu «Overtonovih prozora» ideja o istopolnim brakovima nalazila u zabranjenoj zoni, društvo nije moglo da prihvati ideju braka između lica istog pola. Međutim, mediji su neprekidno uticali na javno mnjenje podržavajući seksualne manjine. Istopolni brakovi su počeli da se doživljavaju kao zabranjeni, ali s opaskama, zatim kao dopustivi, a onda kao neutralni. Sledeća faza je bila da se doživljavaju kao «dopustivi s opaskama». Znamo da su sada u većini evropskih zemalja već legalizovani a javno suprostavljanje toj pojavi je kažnjivo zakonom.

Funkcionisanje «Overtonovih prozora» obezbeđuje ogroman broj stručnjaka za manipulaciju javnim mnjenjem: političkih tehnologa, naučnika, novinara, piarovaca, poznatih ličnosti, učitelja. Zanimljivo je da nam teme kao što su homoseksualni brakovi ili eutanazija više ne izgledaju čudno. Jednostavno, prošle su kroz ceo „tehnološki“ proces pretvaranja od «neprihvatljivih» do „legalizacije“.

Ruski režiser Nikita Mihalkov u svom videoblogu Besogon.TV prikazuje šemu ovog procesa na primeru pojave, (koju sam u uvodnom delu teksta pomenuo) koja je do sada bila neprihvatljiva u društvu: kanibalizma. Pomeranje „Overtonovih prozora“ prema kanibalizmu može proći kroz sledeće stepene:

Stadijum 0: je sadašnje stanje, problem je neprihvatljiv, ne razmatra se u štampi i ljudi ga smatraju nedopustivim.

Stadijum 1 – Tema se menja, od «apsolutno neprihvatljive» u pravcu «zabranjene, ali s opaskama». Tvrdi se da ne treba da postoje nikakvi tabui, tema počinje da se razmatra na malim konferencijama gde ugledni naučnici daju izjave u vidu «naučnih» debata. Priča se da iskonski to nije neprihvatljivo za ljudsku vrstu, jer postoje plemena u divljini, koja, neiskvarena kulturom, jedu svoju sabraću i da je to ustvari prirodno ljudsko stanje. Istovremeno s navodno naučnom diskusijom osniva se NEVLADINA ORGANIZACIJA «Društvo radikalnih kanibala», mediji ponekad citiraju njihove izjave. Predmet prestaje da bude tabu i uvodi se u informacioni prostor. Rezultat je: neprihvatljiva tema je uvedena u obrt, tabu je desakralizovan, došlo je do razaranja nedvosmislenosti problema, stvorene su njegove različite gradacije.

Stadijum 2 – Tema kanibalizma prelazi iz «radikalne» u prihvatljive. I dalje se citiraju naučnici i prave se elegantni termini: nema više kanibalizma, već na primer, postoji «antopofilija». Od «termina» se mogu stvarati nove reči, recimo «antropofili». Cilj je da se u društvenoj svesti forma reči odvoji od njenog sadržaja. Pored toga se radi potkrepljivanja stvara istorijski presedan, stvarni ili jednostavno izmišljeni. Glavni cilj je da se s «antopofilije» delimično skine njena nezakonitost, makar u nekom konkretnom istorijskom trenutku.

Stadijum 3 – „Overtonov prozor» se pomera, premeštajući temu iz „prihvatljivog“ u «osmišljeno/racionalno», što se argumentuje „biološkom nužnošću“. Tvrdi se da želja da se jede ljudsko meso može predstavljati genetsku predodređenost. Takođe, u slučaju «okolnosti više sile» čovek ima pravo da načini izbor. Ne treba kriti informacije kako bi svako mogao da izabere između «antropofilije» i «antropofobije».

Stadijum 4 – „Od osmišljenog ka popularnom“ (društveno prihvatljivom). Organizuje se polemika ne samo na primeru istorijskih ili mitskih ličnosti, već i stvarnih, iz medija. Antopofilija počinje masovno da se razmatra u vestima, tok-šouima, u filmovima, u pop-muzici, u muzičkim spotovima. Jedan od načina popularizacije predstavlja metoda «pogledaj oko sebe!». Zar niste znali da je jedan poznati kompozitor antopofil? On je toliko voleo svoju ženu da je pojeo, da bi postao „jedno“ sa njom…

Stadijum 5 – „Od društveno prihvatljivog do Legalizacije“. Tema postaje jedna od najaktuelnijih vesti, automatski počinje da se reprodukuje u medijima, u šou-biznisu i… stiče politički značaj. U ovoj fazi se za opravdanje legalizacije koristi „humanizacija“ sledbenika ljudožderstva. Navodno, oni su „stvaralački ljudi“, žrtve nepravilnog vaspitanja i „ko smo mi da sudimo?“.

Stadijum 6 – Ljudožderstvo od «popularne teme» prelazi u ravan «Legalizacije, odnosno ulazi u državnu politiku». Stvara se zakonodavna baza, pojavljuju se lobističke grupe, objavljuju se sociološka istraživanja koja podržavaju pristalice legalizacije kanibalizma. Pojavljuje se nova dogma: «Ne sme se zabranjivati antropofilija.» Usvaja se zakon, predmet dolazi do škola i dečjih vrtića i nova generacija više ne zna kako je moguće razmišljati drugačije.
Zasad je primer režisera Nikite Mihalkova samo hipotetički. Međutim, mnoge savremene ideje su pre nekoliko decenija izgledale potpuno nezamislivo. Ali su postale sasvim prihvatljive i po zakonu, i u očima društva. A da se to nije desilo upravo na opisani način?
Odlična analiza ove teme od strane Nikite Mihalkova, na ruskom jeziku:

I jedan kratki ruski film, sa prevodom na srpski jezik:

Autor: Vladan Jevtić
VIDOVDAN

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here