„ВИДOВДАН“ интервју – Владимир Вања Грбић: Као нација и народ, без порекла и без идеје о себи, били бисмо репа без корена, недостојни својих предака

Поделите:

 

Наш данашњи гост је човек који је обележио једну спортску епоху. Потез који је извео у финалу олимпијског турнира у одбојци, када је успео, да прескочивши рекламу врати изгубљену лопту, a потом је феноменалним блоком спасао поен и стручњаци кажу, читав сет, а засигурно и утакмицу против Русије и који је,  тада репрезентацију Југославије довео до златне медаље –спортиста, који је пред најважније утакмице сањао како противнике сатире и смањује на величину од десетак центиметара. Тигар, лидер и духовни вођа најтрофејније генерације одбојкаша Југославије, члан одбојкашке куће славних – Владимир Вања Грбић. Рођен је 14.12. 1970. године у Клеку крај Зрењанина. Данас има свој одбојкашки камп, бави се радом са младима, и промотер је Специјалне Олимпијаде.

Вања, хвала што сте издвојили време за овај интервју.

  • О Вашој одбојкашкој каријери се зна готово све, а како Ви сада гледате на своје спортске успехе, и шта Вам је посебно остало упечатљиво када се осврнете уназад?

 

В.Г. Eмоција, тј. пасија и посвећеност у свакодневном раду, ка остваривању резултата, поготово са националним дресом.

 

  • Пре поласка у Сиднеј, рекли сте да одлазите по злато, и били сте једини који је то категорички тврдио. Да ли сте знали нешто што други нису или сте једноставно били сигурни у себе и своје саиграче?

 

В.Г. Нико са  сигурношћу не може да зна да ли ће остварити успех. То је као заљубљеност. Једноставно верујете и заљубљени сте у ту идеју. Не доводите у сумњу себе, ни своје способности, ни свој тим.

 

  • На терену сте одувек били срчани, предани и мотивисани. Колико је у врхунском спорту пресудан рад, а колико је важан таленат?

 

В.Г. Рад је сто посто, а таленат је способност да се задаци реше брже и лакше. Имао сам прилику да се уверим да су велики шампиони успели захваљујући упорности, посвећености и фантастичном раду, а опет, с друге стране, велики таленти пропали су баш зато што су се ослањали само на таленат а не на рад.

 

  • Да ли сте зато научили да се никада не предате, па је Ваша животна филозофија на неки начин и утицала на онај историјски потез против Русије који је практично био печат на златној медаљи?

 

В.Г. Начин на који доживљавам све је да никада не одустајем. Јер,  предаја је гора од пораза, можете можда резултатски да губите, али, док год има шансе, док постоји и промил  наде да ћете победити.  Али,  ако се предате већ сте изгубили и то није резултатска ситуација већ стање духа.

 

  • Свако од нас има неки тренутак који памти као посебан, а Ви сте их током каријере имали више, па ипак, који је то моменат који памтите као онај најпосебнији? Да ли је то Сиднеј, или можда тренутак када сте сазнали да сте први одбојкаш из Југославије- Србије који је примљен у кућу славних?

 

В.Г. Свакако да је Сиднеј нешто што је у мојој свести као да је било јуче и сваки детаљ каријере има   своју тежину. Јер када живите за сваки поен и дајете себе несебично онда се сећате свега. Зато је и  тешко издвојити један сегмент, да , можда је то управо борба између ова два тренутка.

 

  • Да ли сте већ на самом почетку каријере били сигурни да ће одбојка бити Ваш живот, и да ли је на то утицало што сте из спортске породице?

 

В.Г. Пробали смо пуно спортова, али смо највише играли одбојку и фудбал. У једном тренутку, отац је рекао “Тренирај шта хоћеш али, играћеш одбојку”,  јер ме је видео као одбојкаша. Пратили смо њега и то је највише утицало да постанемо одбојкаши.

 

  • Увек са поносом истичете колико је Ваш отац имао утицаја на Николу и Вас. Шта памтите као најважнију лекцију коју сте научили од њега, а што се и сада трудите да пренесете не само својој деци, већ и полазницима Вашег кампа?

 

В.Г. Поделио сам на друштвеним мрежама „Инстаграм“ и „Фејсбук“ концепт линије који сам од њега научио.  То је линија која дели површност и страх са једне стране и храброст, посвећеност и доследност са друге стране. То је база свега у животу.

 

(У продужетку се налази линк мотивационог говора „Концепт линије“, прим.аут.) https://www.facebook.com/Butasport.rs/videos/1850019325136732/?t=2

 

  • Када сте рекли да сте завршили са српском одбојком, одлучили сте да отворите сопствени камп и посветите се раду са младима? Колики је то био изазов за Вас, и колико је тешко радити са младима, јер су то генерације које су другачије од наших, другачије су васпитавани, имају другачије вредности?

 

В.Г. Ја сам у оквиру „Vip beachmasters“-а радио са дванаест хиљада деце,  у свим градовима у Србији где су се одржавали турнири одбојке на песку, а кроз факултет спорта и физичког васпитања стекао сам потребно знање за адекватну методику и педагошки приступ у раду са децом, да бих на најбољи начин деци пренео пасију и знање мојих претходника. Није лако али је то мисија као и родитељство.

  • Једна од вредности коју Ви кроз све своје интервјуе посебно истичете је духовност и патриотизам. Колико је битно да научимо генерације које долазе шта значи љубав према отаџбини, и колико је битно да надограђују себе кроз духовне вредности?

В.Г. Као нација и народ, без порекла и без идеје о себи, били бисмо репа без корена, недостојни својих предака. Сматрам да је наш основни задатак,  без обзира чиме се бавили кроз активности, да преносимо деци и младима свест и понос  због припадности овој земљи и народу. То је наш дуг и потреба, јер само  национално свестан народ је здрав народ.

 

  • Посетили сте Хиландар, и то је тема о којој причате са посебним поносом. Шта сте научили од хиландарских монаха?

 

В.Г. Научио сам много, а пре свега, оно што је есенцијално у животу и чему треба тежити. Како не падати у искушење и како се држати основних начела која граде стабилну и здраву породицу и друштво.

 

  • Има ли у Србима довољно снаге, разума и срца, да се сложе, да се пробуде, и врате вредностима које су заборавили?

 

В.Г.  Мислим да су код нас компромис и интерес превише узели  маха, и  не постоји довољно развијена национална свест, све  док нас неко споља не нападне или се догоди нешто што покрене цео народ. У међувремену се бијемо између себе , јер смо тако навикли кроз историју. 

 

  • И за крај овог разговора, шта бисте поручили нашим читаоцима а шта младима? Како се постаје шампион, какав је то био Вања Грбић, и какви су то били не само одбојкаши већ други наши спортисти и у животу и у спорту?

 

В. Г. Ако желите да успете то можете изван зоне комфора, тамо где се плашите да погледате или идете, јер одговор на питање „Ко сам ја“ вам се можда неће свидети. Али, не постоји други пут.  Јер,  више је страх од грешке убио снова и жеља него било шта друго. Грешите и не одустајте.

 

Интервју водила : Јелена Недељковић

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here