Забрињавајући подаци о трговини људима, казне не ублажавају трауме

Поделите:

Прошле недеље стигла је пресуда оцу који је седамнаестогодишњу ћерку обљубио, а затим и приморао да се бави проституцијом и подводио мигрантима. Деца су најчешће на мети трговаца људима, а према подацима чак две трећине их је изложено сексуалној експлоатацији. Број оних који су се нашли у канџама трговине људима расте – од почетка године идентификовано је више од 40 особа.

Женског пола пола, старости испод 18 година, држављанка Србије – то је најчешћи профил жртве трговине људима у нашој земљи. Углавном се тргује унутар граница, али је све чешћа и прекогранична продаја наших грађана.

“У преко 85 посто случајева жртве су жене и девојчице, пре свега жртве сексуалне експлоатације, а последњих година у порасту је и радна експлоатација мушкараца, такође принуда на вршење кривичних дела, удају и прошњу”, наводи Марија Анђелковић, директорка организације Астра.

Због таквих дела прошле године донето је 29 судских пресуда, од којих је три четвртине осуђујућих. Трајање судских поступака је краће, али не користе се свих расположиви механизми како би се заштитиле жртве, показује анализа.

“Оно што посебно забрињава, то је да се институт посебно осетљивог сведока не примењује довољно у пракси. Тако је од 37 оштећених само шест оштећених добило статус осетљивог сведока, од којих свега два малолетна оштећена лица”, каже Татјана Дробњак, ауторка публикације “Положај жртава трговине људима у кривичном поступку”.

Највећи број казни на граници минимума

У пракси је и казнена политика веома блага, каже ауторка истраживања. То потрвђује податак да је током 2019. највећи број изречених казни на граници законског минимума – од три до пет година затвора, док је тек свака четврта пресуда предвидела више од пет година затвора.

“Казнена политика је као слон један који се тешко помера и она некако сазрева како друштво постаје свесно, самим тим и правосуђе. Сада имамо у Законику о кривичном поступку и забрану ублажавања за та кривична дела, што ће такође допринети да та казнена политика буде већа”, поручује Радмила Драгичевић Диић, судија Врховног касационог суда

Веће казне неће умањити трауме које жртва проживљава, упозоравају психолози.

“Петнаестак година смо се бавили насилницима, а жртве су биле у запећку. И то је оно што дефинише положај жртве у друштву, жртва је увек у запећку. Притисак који жртве трпе током процеса истраге и суђења и након тога, да оне некако морају да буду овакве или онакве, је нова врста трауматизације”, сматра психотерапеуткиња Биљана Славковић.

За две деценије рада Астра је помогла више од 500 жртава трговине људима, а СОС телефон зазвонио је 45 хиљада пута преноси РТС.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here