ЗАРАДА 30 МИЛИОНА: Лане код нас било регистровано само 6.174 органских произвођача хране, недовољно користимо потенцијале

Поделите:
СРБИЈА је земља у којој је и даље у великој мери заступљена конвенционална пољопривредна производња. На срећу, још смо заштићени од генетски модификованих усева и производа, па је штета што се “здрава” земља више не користи за органску производњу која би могла да буде наша предност на тржишту. Последњих година проценат органски обрадивих површина расте, али недовољно.

Како су нам рекли у Министарству пољопривреде, у 2019. години органска производња одвијала се на 25.608 хектара, што је за 32,95 одсто више у односу на 2018. Од тога, обрадива површина је износила 18.837, док су ливаде и пашњаци били на 6.771 хектара. Од укупног броја хектара у 2019. у периоду конверзије било је 11.288 хектара, док су површине у органском статусу износиле 14.319. Ту треба додати и сву земљу са које се сaкупљало дивље јагодичасто воће, печурке и лековито биље.

– Ратарска производња је најзаступљенија, са 46 одсто, а затим следи воћарство са 28,3, док су повртарство и лековито биље заступљени само на 2,4 одсто – рекао нам је Бранислав Ракетић, шеф одсека за органску производњу Министарства пољопривреде. – Код воћарске производње, најзаступљеније су малине, на 1.977 хектара и јабуке на 965. Код житарица предњаче пшеница и кукуруз, а од индустријског биља – сунцокрет и соја.

Према речима Ракетића, да би неко почео да се бави органском производњом, треба да поднесе пријаву овлашћеној контролној организацији. Ове године, ресорно министарство је овластило пет фирми. Када се склопи уговор, произвођач је дужан да примењује све методе органске производње, у складу са законом. Тада почиње период конверзије. Током 2019. године 6.174 произвођача су била укључена у органску производњу.

Извоз органских производа у прошлој години износио је 29,7 милиона евра. Највећа вредност остварена је извозом у Немачку, Холандију, Италију, Француску, Пољску и САД. Највише извозимо смрзнуту органску малину, купину и концентрат јабуке.

– Пољопривредна инспекција је ове године урадила 43 контроле увозника, дистрибутера, малопродајних ланаца и самих произвођача – казао нам је Ракетић. – У овим ситуацијама није било случајева продаје производа под називом органски, а да то нису.

ОРГАНСКОМ сточарском производњом бави се мали број произвођача. Како објашњавају стручњаци у министарству, разлог томе је што је сточарска производња веома захтевна. У 2019. години забележен је посебно пораст у живинарству – 343 одсто, пчеларству – 25, овчарству 40, говедарству 36, док је пад био код козарства – 64 одсто у односу на 2018. годину пишу Новости.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here