Зоран Ђуровић: Како је Родољуб Јат Кубат постао редовни професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду

Поделите:

Родољуб Јат Кубат. Зашто Јат? То није име његовог оца, него надимак који сам му дао зато што у својим текстовима користи црквенословенско јат, и то у брк ортографији савременог српског језика! Сам тај факт слика узнемиравајући психолошки профил овог „јунака наших дана“, а још јачу ноту имате ако узмете у обзир да Јат Кубат нема на тастатури графему јат, него је лепи као сличицу! Јунак наших дана већ годину наступа отворено против Сабора и Синода СПЦ, као и самог ПБФ на коме ради као редовни професор. Поменуо сам да закон Србије избацује са посла професора који би говорио против своје институције и денигрирао је. На светлу дана је агитовао пред УБ против ПБФ, а сада је поднео пријаву и против новоизабраног Декана. На својим твитовима преноси све могуће клевете против колеге В. Вукашиновића (који није ни суђен, а камоли осуђен!), против Св. Синода, преноси и лајкује коментаре у којима се за Патријарха каже да је Антихрист! Активно је укључен у кампању против Храма Св. Саве, јер би, вероватно, он представљао по њему и његовим присташама, „споменик српске глупости“, а не монументално духовно дело у које су се уградили милиони хришћана. И то не само православних! Подсетио бих да је Папа Јован Павле Други дао огроман прилог за Храм.

Ерго, наш Јат борац, који је добио све од СПЦ, а нарочито преко епископа бачког Иринеја Буловића, као да има нечисту савест и има посебан пик на управо њега. Доводи у сумњу његов научни рад, стручност, види га свугде и на јави и у сну, мисли вероватно на њега када вели да неки Епископ из СПЦ опструира његов пројекат превода Септуагинте! Наиме, тај „Скадар на Бојани“, око кога је Кубат Јат (замало да заборавим јат, па да се огрешим), по његовим тврдњама, окупио неколико стручњака, пре личи на Потемкинова села. Није ми јасно како за неколико година ти „експерти“ нису успели да заврше превод? Спречавао их Буловић? Па Буловић не може да спречи никога да узме и преведе Библију. Нисмо на средњовековном Западу где је било забрањено лаицима да имају Писма кући.

Блато које се свакодневно баца на Бачког би сигурно превазишло висином Ајфелову кулу! Но, да видимо како је Јат Кубат дошао до редовне професуре. Наиме, он је у то време имао 2 објављена текста у Philotheos-у, где и моја маленкост има 2-3 текста. Но, за избор му је требала и једна књига, па ју је пријавио: Основы ветхозаветной антропологии, Београд: Библијски институт ПБФ: Београд / Санкт-Петербургская православная духовная академия: Санкт-Петербург, око 200 стр. Та књига не постоји ни дан-данас!

На остатак библиографије се не бих освртао, јер свако ко се бави науком види колико је сати. Интересантно је замјетити да је овај „експерт“ завршио основне студије, магистарски и докторски на ПБФ у БГ (није се контаминирао као ја у Риму, на првом папском Универзитету, где сам магистрирао и докторирао), па би сада свако здраворазуман му рекао да поцепа ту диплому јер му је грчки и Нови Завет предавао „незнавени“ др Иринеј Буловић! Шта је Кубат могао да научи од овог „незналице“? Да ово морално посрнуће дотакне дно, навешћу само да је Кубатову књигу објавио исти тај Буловић: Basics of Old Testament anthropology: theological perspective (Serbian), Pravoslavni bogoslovski fakultet: Belgrade / Beseda: Novi Sad 2008. За добијање титула и скупљање бодова, владика бачки му је био добар, а сад је напрасно постао неко ко у животу ништа није написао и није никакав научник! О моралу и кохерентности размишљања Јат Кубата ово све говори. Но, свашта је ПБФ видео у својој историји, па и професора патрологије који нема дана теолошке школе, а који је сада најтешњи Кубатов сурадник!

Јат се једи што је Владикина књига о причешћивању у време епидемије, која је штампана у 150.000 примерка и која је дељена народу као насушни духовни лек у време короне, и не примећује да то није само дело теолошко него и мисионарско. Са мањим прилозима су учествовале и неке друге епархије, а цена је била минимална, безначајна. Није било покривања ни основних трошкова. Али људска завидљивост нема граница. Како је Ведран Гагић лепо приметио: Сиромахе и болесне имамо свагда са нама, али Исуса немамо, као ни ова велика дела.

Даље, доста људи и не зна да у манастиру Ковиљу постоји офтамолошка ординација где ради јеромонах Ермолај, диван човек одличан доктор пре монашења, дуго радио у Грчкој, он бесплатно врши прегледе, многи су ишли тамо на прегледе. Иначе то што Ковиљ има офтамолошку ординацију ме подсећа на самог Светог Саву и његове болнице и лечење при манастирима. Моћна симболика да Ковиљ брине о духовном али и телесном виду да Црква води рачуна о духовном али телесном здрављу народа. Но, Кубат и дружина имају алергију на све што има везе са Св. Савом.

Такође, имамо радио Беседу (није васељенска као Светигора) и издавачку кућу Беседу која је штампала на српском много значајних теолошких дела. Најбоље преводе светоотачких дела је штампала управо ова кућа; најреномиранији преводилац са грчког у нас је С. Јакшић, и он ради за Беседу; књиге коштају мало и доступне су свима, јер се Иринеј није водио економским мотивима, него мисионарскима, али преводиоци, аутори, и лектори, као и штампари су плаћани више него у световним кућама. Тако се добија на квалитету и не примате камен уместо хлеба. Нисам сигуран да би се на Југу могли похвалити оваквим принципима. Иринеј није хтео да тужи сајт Светосавље који је бесправно скенирао и пренео књиге Беседе. Мисија је на првом месту.

Ковиљски монаси су познати у свету по византијском појању. Владика је обновио братство манастира Ковиља који је дао неколико владика СПЦ и професора ПБФ-а. Подигнут је манастир Васкрсења Христовог у Каћу где је женсто монаштво, а манастир је прави драгуљ у уметничком смислу. Такође је обновљен и манастир Бођани где је сад мушко је заживео.

Имамо и Земљу живих, што је успешна заједница за лечење болести зависности, и где нећете наићи на Перановића; могуће је да би Јат Кубату само Перановић могао помоћи!

Паметном доста.

 

Зоран Ђуровић

 

Поделите:

3 Коментари

  1. Нисам сигуран да разумем српски 🙄
    Свашта нешто наприча, нахвали себе а од наслова текста – зрно. За овакав састав у петом разреду основне чиста јединица.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here