“Novac za sve”: Revolucionarni ekonomski program Bernija Sandersa

Podelite:

Skoro da nijedan od glavnih ekonomista, novinara ili lidera nije shvatio da je vredno razmišljanja čak i pokušati objasniti kakva je stvarna uloga državne valute, kako ona funkcioniše i kakav bi njen uticaj mogao biti na povećanje zaposlenosti i životnog standarda

Pre 18 godina Džejms Galbrajt, sin najpoznatijeg i „najprodavanijeg“ ekonomiste svoje generacije Keneta, nasmejao je Klintona i njegove savetnike, tvrdeći da je budžetski suficit, koji je demokratska administracija smatrala svojim vrhunskim postignućem, u stvari opasnost. Rekao im je da je višak u državnim kasama, nauštrb posledičnog manjka novca u rukama pojedinaca i kompanija, gde bi se mogao potrošiti i podstaći ekonomiju, ono što bi moglo izazvati recesiju.

Već sledeće godine, kada je kriza pogodila SAD, pokazalo se da je bio u pravu, implicitno potvrđujući jednu od glavnih teza protagonista Moderne monetarne teorije. Danas je Galbrajt najpoznatiji ekonomista u temeljnoj debati o tome da li su deficiti važni (i na koji način) i jedan je od onih koji misle da svakako ne treba balansirati budžet, već da je njegov deficit integralni deo fiskalne strategije za ekonomski rast (čak i u dobrim vremenima). On podržava malu grupu ekonomista koji čine novu školu zvanu: Moderna monetarna teorija (MMT), gde su, pored ostalih, profesori: Bil Mičel, Stefani Kelton, Randal Vrej, kao i milioner Voren Mosler, bogati finansijer sa Volstrita (koji je kao bogataš sa slabošću za fensi automobile čudan dodatak grupi), koji je, kao rezultat svog bankarskog rada, došao do nekih neortodoksnih i komplementarnih ideja o novcu. Ova grupa ekonomista dobila je status rok zvezda, kada su na konferenciji u italijanskom Riminiju morali preseliti događaj na košarkaški stadion zbog velikog interesovanja.

„Pokret“ je brzo pridobio i privrednike, te, najvažnije od svega, mlade entuzijastične sledbenike, uglavnom kroz eksploziju ekonomskih blogova (pre svega, „New Deal 2.0“, kao i „Naked Capitalism“, sa gotovo milion mesečnih čitalaca). Moderna monetarna teorija ima još nešto što najčešće ne-mejnstrim ekonomske doktrine nemaju: posvećene blogere i komentatore, brojne Jutjub prezentacije i „ulični tim“ mladih, politički angažovanih ljudi koji su saznali o ovim teorijama na mreži i sami preuzeli da šire „jevanđelje“ sa skoro religioznom žudnjom. Ti studenti osnovali su grupu „Moderna mreža novca“ koja je održala seriju simpozijuma sa zvučnim imenima poput bivšeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa. Saradnja sa Sandersom dodatno je povećala legitimitet grupe.

Među mladima postoji ogroman apetit za nova rešenja problema sa kojima se suočavaju moderne ekonomije, od automatizacije do autsorsovanja poslova. Dodatno, finansijska kriza je potresla poverenje javnosti u uspostavljene načine razmišljanja. Dok je npr. univerzalni osnovni dohodak pre nekoliko godina izgledao nerealno i utopijsko, danas su njegove verzije prihvaćene i od Silicijumske doline, ekonomista sa levice i desnice, te političara širom sveta.

Moderna monetarna teorija ima posvećene blogere i komentatore, brojne Jutjub prezentacije i „ulični tim“ mladih, politički angažovanih ljudi koji su saznali o ovim teorijama na mreži i sami preuzeli da šire „jevanđelje“ sa skoro religioznom žudnjom

Zagovornici MMT insistiraju da to nije ideologija ili da su zagovornici bilo kakve specifične ekonomske politike, već samo imaju kao cilj opisivanje načina na koji novac radi u savremenom svetu. Moderna monetarna teorija opisuje realan svet, dok neoklasična teorija opisuje fikcionalan svet, gde je novac irelevantan, barem tako tvrde ekonomisti MMT. Po MMT, glavni ekonomski konstrukti, kao što su javne finansije i koncepcija valute, jesu destruktivni i neprestano pojačavaju manjkavosti sistema. Oni tvrde da ceo mejnstrim ekonomske profesije pogrešno razume kako vlada stupa u interakciju sa privredom.

Zaista, ako je Moderna monetarna teorija ispravna, onda je sve što smo mislili da znamo o budžetu, porezima i ulozi centralnih banaka pogrešno. Novac nije oskudna roba poput srebra ili zlata. Ako se sav novac na kraju krajeva kreira obećanjem vlade, onda iz toga proizilazi da ona, odnosno centralna banka (CB), ima vodeću ulogu u makroekonomskom upravljanju, a po MMT, manjak novca je posledica nerazumevanja procesa kreiranja novca.

Za mnoge je iznenađujuće da je (heterodoksna pozicionirana) MMT pronašla srodstvo sa revolucionarnim levičarskim pokretima. Tadašnji član budžetske komisije, senator Berni Sanders, angažovao je vodećeg MMT saradnika i kolegu Randala Vreja i Stefani Kelton kao glavnu ekonomsku savetnicu. U Britaniji su slične ideje Ričarda Marfija počele da se razvijaju u manifestu famoznog laburističkog lidera Džeremija Korbina u septembru 2015. Postkejnsijanske teorije su naravno našle topao prijem i među ostalim levičarskim pokretima; poput Podemosa ili Sirize (čiji je glavni protagonista Varufakis zbog pritiska krupnog biznisa i evropskih političara morao da podnese ostavku). Indikativno je da je ideja o velikim ekonomskim stimulansima za obnavljanje infrastrukture služila kao zajedničko telo za birače Trampa i Sandersa 2016, koji su voleli ideju o poslu možda više nego što nisu voleli ideju o nacionalnoj zaduženosti.

Prema ovoj maloj ali sve glasnijoj grupi ekonomista – uključujući Stefani Kelton, ekonomsku savetnicu Sandersa tokom kampanje 2015-2016 – kada jednom promenimo način na koji razmišljamo o novcu, možemo svima obezbediti zaposlenost. Inače, Berni Sanders, verovatni kandidat za predsednika na izborima 2020. godine (za američke pojmove, izraziti levičar), postavio je Stefani za savetnicu po preporuci nekoliko istaknutih levičarskih ekonomista (uključujući Dina Bejkera i Džejmsa Galbrajta; pre toga, ona je bila glavni ekonomista u Odboru za budžet Senata). Implicitna poruka kampanje, veoma dobro dočekana, bila je: „Novac za sve“ ili „Novac iz helikoptera“…

 

nedeljnik

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here