Преполовљен број радника ангажованих на црно

Поделите:

У првих девет месеци у раду без правног основа инспекција затекла 4.468 радника, а до краја године не очекује се више од 6.000 таквих случајева.

Од укупног броја запослених у Србији, сваки пети радник ангажован је на црно, а поред пољопривреде, највише их је још у туризму, угоститељству и грађевинарству. Управо је на градилиштима ситуација специфична, јер се процењује да 37 одсто ангажованих није уписано у легалне токове рада, док сваки трећи радник само повремено има посла, због чега се послодавцима ни не улази у процедуру пријаве, показала је недавна анализа НАЛЕД-а.

Насупрот томе, држава редовно подсећа да се број затечених у раду на црно смањује из године у годину. Тако, рецимо, за разлику од прошле године, када је у таквом раду затечено 12.938 радника, што је било за око четвртину мање у односу на 2018, од почетка ове године ситуација се знатно поправила. За првих девет месеци, у раду на црно инспектори су открили 4.468 радника.

Према подацима Инспектората за рад, сем овог смањења, приметан је и тренд умањења нерегистрованих субјеката, то јест фантомских фирми, а на сајту Министарства за рад објављен је и списак на којем се тренутно налази око 5.120 послодаваца код којих су приликом инспекцијских надзора затечени радници на фактичком раду, то јест на црно, и то у периоду од 3. јануара 2019. до 21. октобра 2020.

Реч је о предузећима која се, између осталог, баве угоститељством, трговином на мало, фризерским и козметичким услугама, одржавањем и поправком моторних возила, изградњом стамбених и нестамбених зграда…

Стеван Ђуровић, директор Инспектората за рад, очекује да се број затечених у раду на црно до краја 2020. неће попети изнад 6.000.

– Сваке године пронађемо 4.000 радника мање у раду без правног основа, а за претходне три и по године инспекторат је открио око 57.000 људи у таквом раду. После интервенције инспекције, око 47.000 њих засновало је стални радни однос, што је ипак велики успех – подсећа Ђуровић.

Да мере за сузбијање сиве економије дају резултате, али да чак ни оне нису сасвим довољне да сузбију рад на црно, сматра Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.

– Инспекција се стално хвали како је повећала број назора, али је истина да би требало да их буде још више. Држави би се исплатило, а тиме и послодавцима и представницима радника, да су контроле чешће, макар то изискивало и запошљавање већег броја инспектора, који ће редовније да обилазе послодавце у делатностима, као што су грађевинарство или угоститељство – истиче Атанацковић и додаје да се Унија послодавца Србије залаже да се спречи рад на црно, јер то представља угрожавање већине послодавца који испуњавају своје обавезе према држави и радницима.

Зато би, додаје он, било добро смањити обавезе привреде према држави и тиме стимулисати послодавце да њихови радници буду пријављени са пуним зарадама.

– Неким послодавцима се изгледа не исплати да раде у складу са законом, због великих пореских оптерећења привреде, па им је у договору са радницима лакше да им исплаћују плате на руке. Ипак, сви ти непријављени радници нису на силу запослени код таквих послодаваца, већ у договору са њима. Решење за тај велики проблем треба тражити и у пооштреној казненој политици – сматра Атанацковић.

Наводећи низ могућности за унапређење система сузбијања рада без правног основа, Марио Рељановић, научни сарадник Института за упоредно право, истиче да је у Закону о раду пре свега важно детаљно регулисати могућност радника који нису закључили уговор са послодавцем да се самостално обрате инспектору рада, ван места рада.

– Ово је значајно јер радници најчешће не желе да се изјасне о свом статусу у току извођења инспекцијског надзора, у страху од одмазде послодавца. Сем тога, ако послодавац не испуни налог инспектора рада да запосли радника на црно, требало би увести посебне прекршајне казне за то. Такође, и ненајављене контроле инспектора рада морају бити правило код сумње на рад на црно, јер их свако најављивање обесмишљава – наводи Рељановић у препорукама за спречавање радне експлоатације, преноси политика.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here