Услов економске стабилности је правна држава

Поделите:

Заузех став да је за спас српске привреде потребно имати 4 стуба.

1. Правна држава/владавина права
2. Јавни радови
3. Развој предузетништва
4. Планска привреда

Дакле, окле сад та 4 стуба развоја најмодерније српске државе у новијој историји?

Елем, услов свих предуслова, тј правна држава, која би подразумевала кредибилан парламент изнад владе, као и делимично технократску функцију владе, као и поштовање закона и обичајног права нећемо постићи следећих 1000 година, тако да све ово пишем јер ми је досадно. А ако је и вама досадно, онда читајте.

И поред тога што ми је досадно, апсолутно ми је сморно да вадим тачне статистичке податке, те су они произвољни и извор мојих сазнања или плод моје маште.

Јавни радови:
Ако државу посматрамо коју своју кућу, онда би се вероватно запитали зашто 1.500.000 људи не ради ништа и зар не би могли да почисте двориште, скупе дрва за зиму и томе слично. Сад питање је ко не доноси паре у кућу, тј ко не плаћа порез.

Елем, ситауција је следеца:

Врста предузећа

број запослених
Микро

500.000
Мала

200.000
Средња/велика (приватна)

300.000
Јавни сектор

700.000
на Црно

500.000
незапослено

700.000

Око 300.000 људи у јавном сектору је непривредно, вишак или непотребни трошак, или недовољно искоришћени кадар. Са 500.000 радника на црно и 700.000 незапослених то чини армију од 1.500.000 људи. Сад ако си шеф државе и не знаш шта да радиш са 1,5М људи и како да их упослиш, па макар чистили канале за одводњавање, правили путеве, брали малине… онда јбг. Онда плати Алпину да ти прави половину аутопута кроз Војводину. Дај Арапима оранице да од тога направе пустиње, па да гаје камиле. Може и тако. Нек инвалиди рада имају радну обавезу, а радно способни нек медитирају на бироу или у државној управи.

Развој предузетништва
То је теоретски тачно, и прави пут. Али, што би се рекло “Хјстон, ви хев а проблем”

“Да је мала привреда у Србији на ниским гранама показује чињеница да од 222.000 предузетника, њих чак 143.000 има кладионицу, пекару, фиризерски салон, апотеку, продавницу бижутерије или опреме за телефон.”

Сунце нас обасјало са потенцијалом за развој…

Од осталих 79.000 колико је предузетничких радњи које су отворене да би избегле плаћање пореза на зараде у пуном износу, захваљујући “позитивним законским прописима”?

Дакле, да би развили предузетништво има да се нарадимо, а и не знам како би га развили, тј чиме би се ти људи бавили. Да би развили предузетништво, морамо га наслонити на неку привреду (привреда у теxту подразумева и индустрију и рударство и енергетику и пољопривреду)

И дођосмо до:

Планска привреда

Јаз између домаће производње и укупне потрошње је толики да ми економску стабиност не можемо да постигнемо коју год фискалну или пореску акробацију неко предложи. Нема Бато довољно. Не може се од кружног исечка направити круг. То је као спирала. Смањују се плате и пензије, онда потрошња, онда су приходи од пореза мањи, онда су плате још мање, потрошња пада, отпуштају се радници, приходи од пореза су још мањи, и тако док не дођемо до нуле.

Наша привреда је као да су нам повадили већину од 32 зуба. Па ти сад једи. Будући да немамо довољно пара за ванадијумске клинове у сваком зубу, тј немамо пара ни за један клин, морамо да смислимо како да направимо неколико клинова, на које би после могли да направимо мост (то му дођу предузетници, мала и средња предузећа) који ће да споји те клинове.

Зато Србија мора да понуди нову индустријску политику, јер нам индустрију нико неће изградити. То морамо сами да урадимо.

Србија реално не брине деценијама за своју привреду и ова дугогодишња фама око реструктуирања јавних предузећа реално значи само продужени стечај на све њих. У који ће отићи, па ће отићи.

Неопходно је да се уместо тога проценити потенцијале тржишта, изабрати одређене гране урадити пословну консолидацију и покренути те фабрике.
Kако бре Амери нису 2008 дозволили да им пропадне ауто индустрија?
Kолико су милијарди спуцали да их извуку из габуле? А куну се у тржишну привреду. Аха.

На шта се фокусирати?
То је лако, прво базне индустрије (рударатво, енергетика, базна хемија, телекомуникације), а онда прерађивачке индустрије (металопрерађивачка, наменска, хемијска, текстилна, прехрамбена, фармацеутска)

да се потсетимо:
Годишња добит НИС-а је већа од купопродајне вредности. Исто ће бити и са Петрохемијом. Kако бре странци умеју да извуку добит из наших предузећа, а ми не умемо. Нафтна индустрија није зарадила на извозу и новим тржиштима. Зарадила је у Србији.

А да, свакако је глупо измештати индустрије из градова, посебно из Београда у коме живи 1/4 становништва. Немачка на пример не измешта индустрију из својих градова.

Kако све ово урадити сазнајте у Блогспоту “Веверице 3”

ВЕВЕРИЦЕ 3 говоре:
Kоје су то гране индустрије на које би се требало фокусирати.
Kако обезбедити финансирање и заштиту у прелазном периоду док фабрике не постану ефикасне и конкурентне.
Где су стали и поклекли мотори српске привреде и да ли их је могуће вратити.
Зашто су пропале мини – хидроцентрале
Kако петрохемијска индустрија може бити позитивна
Kако изгубити 10кг за 15 дана
Kоју песму одабрати за певање у баражу

И још много тога…

http://dblagojevich.blogspot.com/

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here