Uslov ekonomske stabilnosti je pravna država

Podelite:

Zauzeh stav da je za spas srpske privrede potrebno imati 4 stuba.

1. Pravna država/vladavina prava
2. Javni radovi
3. Razvoj preduzetništva
4. Planska privreda

Dakle, okle sad ta 4 stuba razvoja najmodernije srpske države u novijoj istoriji?

Elem, uslov svih preduslova, tj pravna država, koja bi podrazumevala kredibilan parlament iznad vlade, kao i delimično tehnokratsku funkciju vlade, kao i poštovanje zakona i običajnog prava nećemo postići sledećih 1000 godina, tako da sve ovo pišem jer mi je dosadno. A ako je i vama dosadno, onda čitajte.

I pored toga što mi je dosadno, apsolutno mi je smorno da vadim tačne statističke podatke, te su oni proizvoljni i izvor mojih saznanja ili plod moje mašte.

Javni radovi:
Ako državu posmatramo koju svoju kuću, onda bi se verovatno zapitali zašto 1.500.000 ljudi ne radi ništa i zar ne bi mogli da počiste dvorište, skupe drva za zimu i tome slično. Sad pitanje je ko ne donosi pare u kuću, tj ko ne plaća porez.

Elem, sitaucija je sledeca:

Vrsta preduzeća

broj zaposlenih
Mikro

500.000
Mala

200.000
Srednja/velika (privatna)

300.000
Javni sektor

700.000
na Crno

500.000
nezaposleno

700.000

Oko 300.000 ljudi u javnom sektoru je neprivredno, višak ili nepotrebni trošak, ili nedovoljno iskorišćeni kadar. Sa 500.000 radnika na crno i 700.000 nezaposlenih to čini armiju od 1.500.000 ljudi. Sad ako si šef države i ne znaš šta da radiš sa 1,5M ljudi i kako da ih uposliš, pa makar čistili kanale za odvodnjavanje, pravili puteve, brali maline… onda jbg. Onda plati Alpinu da ti pravi polovinu autoputa kroz Vojvodinu. Daj Arapima oranice da od toga naprave pustinje, pa da gaje kamile. Može i tako. Nek invalidi rada imaju radnu obavezu, a radno sposobni nek meditiraju na birou ili u državnoj upravi.

Razvoj preduzetništva
To je teoretski tačno, i pravi put. Ali, što bi se reklo “Hjston, vi hev a problem”

“Da je mala privreda u Srbiji na niskim granama pokazuje činjenica da od 222.000 preduzetnika, njih čak 143.000 ima kladionicu, pekaru, firizerski salon, apoteku, prodavnicu bižuterije ili opreme za telefon.”

Sunce nas obasjalo sa potencijalom za razvoj…

Od ostalih 79.000 koliko je preduzetničkih radnji koje su otvorene da bi izbegle plaćanje poreza na zarade u punom iznosu, zahvaljujući “pozitivnim zakonskim propisima”?

Dakle, da bi razvili preduzetništvo ima da se naradimo, a i ne znam kako bi ga razvili, tj čime bi se ti ljudi bavili. Da bi razvili preduzetništvo, moramo ga nasloniti na neku privredu (privreda u textu podrazumeva i industriju i rudarstvo i energetiku i poljoprivredu)

I dođosmo do:

Planska privreda

Jaz između domaće proizvodnje i ukupne potrošnje je toliki da mi ekonomsku stabinost ne možemo da postignemo koju god fiskalnu ili poresku akrobaciju neko predloži. Nema Bato dovoljno. Ne može se od kružnog isečka napraviti krug. To je kao spirala. Smanjuju se plate i penzije, onda potrošnja, onda su prihodi od poreza manji, onda su plate još manje, potrošnja pada, otpuštaju se radnici, prihodi od poreza su još manji, i tako dok ne dođemo do nule.

Naša privreda je kao da su nam povadili većinu od 32 zuba. Pa ti sad jedi. Budući da nemamo dovoljno para za vanadijumske klinove u svakom zubu, tj nemamo para ni za jedan klin, moramo da smislimo kako da napravimo nekoliko klinova, na koje bi posle mogli da napravimo most (to mu dođu preduzetnici, mala i srednja preduzeća) koji će da spoji te klinove.

Zato Srbija mora da ponudi novu industrijsku politiku, jer nam industriju niko neće izgraditi. To moramo sami da uradimo.

Srbija realno ne brine decenijama za svoju privredu i ova dugogodišnja fama oko restruktuiranja javnih preduzeća realno znači samo produženi stečaj na sve njih. U koji će otići, pa će otići.

Neophodno je da se umesto toga proceniti potencijale tržišta, izabrati određene grane uraditi poslovnu konsolidaciju i pokrenuti te fabrike.
Kako bre Ameri nisu 2008 dozvolili da im propadne auto industrija?
Koliko su milijardi spucali da ih izvuku iz gabule? A kunu se u tržišnu privredu. Aha.

Na šta se fokusirati?
To je lako, prvo bazne industrije (rudaratvo, energetika, bazna hemija, telekomunikacije), a onda prerađivačke industrije (metaloprerađivačka, namenska, hemijska, tekstilna, prehrambena, farmaceutska)

da se potsetimo:
Godišnja dobit NIS-a je veća od kupoprodajne vrednosti. Isto će biti i sa Petrohemijom. Kako bre stranci umeju da izvuku dobit iz naših preduzeća, a mi ne umemo. Naftna industrija nije zaradila na izvozu i novim tržištima. Zaradila je u Srbiji.

A da, svakako je glupo izmeštati industrije iz gradova, posebno iz Beograda u kome živi 1/4 stanovništva. Nemačka na primer ne izmešta industriju iz svojih gradova.

Kako sve ovo uraditi saznajte u Blogspotu “Veverice 3”

VEVERICE 3 govore:
Koje su to grane industrije na koje bi se trebalo fokusirati.
Kako obezbediti finansiranje i zaštitu u prelaznom periodu dok fabrike ne postanu efikasne i konkurentne.
Gde su stali i poklekli motori srpske privrede i da li ih je moguće vratiti.
Zašto su propale mini – hidrocentrale
Kako petrohemijska industrija može biti pozitivna
Kako izgubiti 10kg za 15 dana
Koju pesmu odabrati za pevanje u baražu

I još mnogo toga…

http://dblagojevich.blogspot.com/

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here