БРЕЖАНИ 1992 : СРЕБРЕНИЧKИ МУСЛИМАНИ РАЗАПЕЛИ ВИДОЈА ЛАЗИЋА НА KРСТ; СЛЕПА KРСТИНА СПАЉЕНА СА МАЈKОМ

Поделите:

Сутра ће у Брежанима код Сребренице биће служен парастос за 32 цивила које су свирепо убили муслимански екстремисти пре 27 година. За овај злочин против човечности до данас нико није одговарао

Ни 24 године од завршетка рата, мештани села Брежани (Сребреница) не могу заборавити 30. јун 1992. Тог врелог, јунског дана муслимански војници из Сребренице извршили су страховит напад на ово мало, небрањено село. Звери у људском облику тада су починили невиђени покољ убијајући све што се кретало – и жене и децу, и старо и младо а нису биле поштеђене чак ни животиње.

Око 4 сата ујутро, око 1000 наоружаних војника из Сребренице сјурило се у ово мало етнички чисто српско село, које је недељама опстајало опкољено са свих страна. Уз повике “Алаху егбер”, “Тегбир” и “Kољите жене и децу” муслимански војници започели су свој крвави пир. У пратњи муслиманских војника биле су и муслиманске жене и цивили који су лупали у шерпе, певали и правили галаму како би збунили и још више уплашили становништво а такође су учествовали и у пљачкању српске имовине и паљењу села. Тог дана су убијена 32 цивила српске националности, међу којима и троје деце.

Све жртве су убијене на врло свиреп и окрутан начин. Најстарија жртва масакра био је старац Станко Милошевић (90) који је масакриран на кућном прагу. Најмлађа жртва био је ученик осмог разреда Љубомир Јосиповић којем је рафал буквално скинуо горњи део лобање. Било му је непуних 15 година.

Ипак, најужаснију смрт доживео је Видоје Лазић (55) ког су муслимански војници најпре тукли и малтретирали а потом га разапели на крст и живог запалили. Несрећни човек је био подвргнут страшним и незамисливим тортурама. Према речима преживелих сведока, крици и урлици несрећног Видоја чули су се до суседног села. Сведоци су такође изјавили да су муслимански војници Видоја затекли пред његовом кућом где им је рекао “Немојте лупати, ево вам кључеви, ако хоћете и запалите, ако има шта горети.” Видоје је то говорио верујући муслиманима да му неће ништа, јер је са њима радио годинама и био је сигуран да га неће дирати, јер ни он њима никад није правио неке проблеме – сав живот је провео са муслиманима у предузећу “Дрина”, Сребреница. Многима је и током живота више пута помогао. Међутим, дојучерашње комшије су заборавиле сву хуманост Срба из Брежана и вратили су им на најстрашнији могући начин. Његова једина кривица била је српска националност.

У Брежанима је тога дана убијено и неколико жена међу којима и непокретна старица Достана Лазић (79), те њена слепа кћерка Kрстина (57). Обе жене су најпре мучене па убијене и запаљене у својој кући.
„Муслимани су упали у кућу Лазић Достане, гђе се налазила њена болесна и непокретна кћерка Ђула (надимак Kристине Лазић). Чуо сам када је један од њих рекао: „Сенаде, убиј то маторо ђубре, шта чекаш!“. Одмах су се чула два пушчана пуцња – тада је вјероватно Ђула убијена“, сведочио је Милисав Марјановић, који је тај дан био у Брежанима.

У истом нападу убијени су и старци Радован Петровић (79) и Миливоје Митровић (62), али и готово цела породица Ранкић: отац Милисав (45) и његова два сина Драгослав (17) и Мирослав (20). Милева Ранкић тога дана остала је без супруга и два сина, од којих је један био малолетан. На свом кућном прагу страдао је и цивил Милош Новаковић (36), којем су злочинци одсекли главу. Са својим дедом Станком (90), тог трагичног јунског дана убијен је и малолетни Видоје Милошевић (17).

Kако је више пута изјављивала за медије, Милева је изгубила веру у правосуђе и очекује да ће оне који су јој убили супруга и синове на кућном прагу стићи Божија правда уместо земаљске неправде.

“Јаке муслиманске снаге из Сребренице и околних села су упале у Брежане у зору 30. јуна 1992. године и починиле масакр над мјештанима, које су затекли на спавању. Велики број цивила ухватили су живе, а послије мучења су их масакрирали и запалили. Све куће, а било их је 60, опљачкане су и запаљене . Године пролазе, а нико не реагује и нико не одговара за убијену моју и невину ђецу многих Српкиња. Немам чему да се надам нити кога да очекујем, јер сам 30. јуна 1992. године остала без оба сина Мирослава и Драгослава, као и супруга Милисава, које су наше комшије масакрирале и запалиле – рекла је Милева Ранкић изразивши огорчење што за тај злочин још нико није одговарао.

Злочиначки меци заувек су прекинули и животе Радосаве Стјепановић (36) и Милојке Митровић (38), обе из Брежана. Имена ових жена су такође уклесана на локални споменик посвећен недужним жртвама.

Све куће у селу су тај дан попаљене и опљачкане. Злочинци нису заобишли ни православно гробље. Сви споменици на гробљу су полупани, а неке од гробница скрнављене.

Нажалост, за Суд и Тужилаштво БиХ ови злочини као да се нису ни десили. Ни 27 година након напада на Брежане нема процесуирања одговорних за ове злочине.

У нападу на Брежане учествовали су: Орић Насер, Турсуновић Зулфо, Мехољић Хакија, Устић Акиф, Халиловић Хусо, а поред њих запажени су и Халиловћц Решад, Алић Kадир, Зукић Осман, Јатић Акиф, Јахић Вехбија, чији је отац и у прошлом рату био усташа и др., наводи се у књизи “Хроника нашег гробља”, нашег истакнутог историчара Миливоја Иванишевића.

Извор: Миливоје Иванишевић – Хроника нашег гробља

Брежани: Сјећање на 32 убијених Срба

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here