BREŽANI 1992 : SREBRENIČKI MUSLIMANI RAZAPELI VIDOJA LAZIĆA NA KRST; SLEPA KRSTINA SPALJENA SA MAJKOM

Podelite:

Sutra će u Brežanima kod Srebrenice biće služen parastos za 32 civila koje su svirepo ubili muslimanski ekstremisti pre 27 godina. Za ovaj zločin protiv čovečnosti do danas niko nije odgovarao

Ni 24 godine od završetka rata, meštani sela Brežani (Srebrenica) ne mogu zaboraviti 30. jun 1992. Tog vrelog, junskog dana muslimanski vojnici iz Srebrenice izvršili su strahovit napad na ovo malo, nebranjeno selo. Zveri u ljudskom obliku tada su počinili neviđeni pokolj ubijajući sve što se kretalo – i žene i decu, i staro i mlado a nisu bile pošteđene čak ni životinje.

Oko 4 sata ujutro, oko 1000 naoružanih vojnika iz Srebrenice sjurilo se u ovo malo etnički čisto srpsko selo, koje je nedeljama opstajalo opkoljeno sa svih strana. Uz povike “Alahu egber”, “Tegbir” i “Koljite žene i decu” muslimanski vojnici započeli su svoj krvavi pir. U pratnji muslimanskih vojnika bile su i muslimanske žene i civili koji su lupali u šerpe, pevali i pravili galamu kako bi zbunili i još više uplašili stanovništvo a takođe su učestvovali i u pljačkanju srpske imovine i paljenju sela. Tog dana su ubijena 32 civila srpske nacionalnosti, među kojima i troje dece.

Sve žrtve su ubijene na vrlo svirep i okrutan način. Najstarija žrtva masakra bio je starac Stanko Milošević (90) koji je masakriran na kućnom pragu. Najmlađa žrtva bio je učenik osmog razreda Ljubomir Josipović kojem je rafal bukvalno skinuo gornji deo lobanje. Bilo mu je nepunih 15 godina.

Ipak, najužasniju smrt doživeo je Vidoje Lazić (55) kog su muslimanski vojnici najpre tukli i maltretirali a potom ga razapeli na krst i živog zapalili. Nesrećni čovek je bio podvrgnut strašnim i nezamislivim torturama. Prema rečima preživelih svedoka, krici i urlici nesrećnog Vidoja čuli su se do susednog sela. Svedoci su takođe izjavili da su muslimanski vojnici Vidoja zatekli pred njegovom kućom gde im je rekao “Nemojte lupati, evo vam ključevi, ako hoćete i zapalite, ako ima šta goreti.” Vidoje je to govorio verujući muslimanima da mu neće ništa, jer je sa njima radio godinama i bio je siguran da ga neće dirati, jer ni on njima nikad nije pravio neke probleme – sav život je proveo sa muslimanima u preduzeću “Drina”, Srebrenica. Mnogima je i tokom života više puta pomogao. Međutim, dojučerašnje komšije su zaboravile svu humanost Srba iz Brežana i vratili su im na najstrašniji mogući način. Njegova jedina krivica bila je srpska nacionalnost.

U Brežanima je toga dana ubijeno i nekoliko žena među kojima i nepokretna starica Dostana Lazić (79), te njena slepa kćerka Krstina (57). Obe žene su najpre mučene pa ubijene i zapaljene u svojoj kući.
„Muslimani su upali u kuću Lazić Dostane, gđe se nalazila njena bolesna i nepokretna kćerka Đula (nadimak Kristine Lazić). Čuo sam kada je jedan od njih rekao: „Senade, ubij to matoro đubre, šta čekaš!“. Odmah su se čula dva puščana pucnja – tada je vjerovatno Đula ubijena“, svedočio je Milisav Marjanović, koji je taj dan bio u Brežanima.

U istom napadu ubijeni su i starci Radovan Petrović (79) i Milivoje Mitrović (62), ali i gotovo cela porodica Rankić: otac Milisav (45) i njegova dva sina Dragoslav (17) i Miroslav (20). Mileva Rankić toga dana ostala je bez supruga i dva sina, od kojih je jedan bio maloletan. Na svom kućnom pragu stradao je i civil Miloš Novaković (36), kojem su zločinci odsekli glavu. Sa svojim dedom Stankom (90), tog tragičnog junskog dana ubijen je i maloletni Vidoje Milošević (17).

Kako je više puta izjavljivala za medije, Mileva je izgubila veru u pravosuđe i očekuje da će one koji su joj ubili supruga i sinove na kućnom pragu stići Božija pravda umesto zemaljske nepravde.

“Jake muslimanske snage iz Srebrenice i okolnih sela su upale u Brežane u zoru 30. juna 1992. godine i počinile masakr nad mještanima, koje su zatekli na spavanju. Veliki broj civila uhvatili su žive, a poslije mučenja su ih masakrirali i zapalili. Sve kuće, a bilo ih je 60, opljačkane su i zapaljene . Godine prolaze, a niko ne reaguje i niko ne odgovara za ubijenu moju i nevinu đecu mnogih Srpkinja. Nemam čemu da se nadam niti koga da očekujem, jer sam 30. juna 1992. godine ostala bez oba sina Miroslava i Dragoslava, kao i supruga Milisava, koje su naše komšije masakrirale i zapalile – rekla je Mileva Rankić izrazivši ogorčenje što za taj zločin još niko nije odgovarao.

Zločinački meci zauvek su prekinuli i živote Radosave Stjepanović (36) i Milojke Mitrović (38), obe iz Brežana. Imena ovih žena su takođe uklesana na lokalni spomenik posvećen nedužnim žrtvama.

Sve kuće u selu su taj dan popaljene i opljačkane. Zločinci nisu zaobišli ni pravoslavno groblje. Svi spomenici na groblju su polupani, a neke od grobnica skrnavljene.

Nažalost, za Sud i Tužilaštvo BiH ovi zločini kao da se nisu ni desili. Ni 27 godina nakon napada na Brežane nema procesuiranja odgovornih za ove zločine.

U napadu na Brežane učestvovali su: Orić Naser, Tursunović Zulfo, Meholjić Hakija, Ustić Akif, Halilović Huso, a pored njih zapaženi su i Halilovćc Rešad, Alić Kadir, Zukić Osman, Jatić Akif, Jahić Vehbija, čiji je otac i u prošlom ratu bio ustaša i dr., navodi se u knjizi “Hronika našeg groblja”, našeg istaknutog istoričara Milivoja Ivaniševića.

Izvor: Milivoje Ivanišević – Hronika našeg groblja

Brežani: Sjećanje na 32 ubijenih Srba

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here