Тежак живот Срба у Хрватској

Поделите:

25 година након рата, села у залеђу Обровца с махом српским становништвом живе на рубу цивилизације – без воде, јавног превоза, телекомуникацијских услуга и примјерене медицинске заштите. Не подузме ли се нешто, за 10 -15 година могла би ово бити села без становника. Наша екипа била је у Kрупи и Билишанима у којима је прије тридесет година живјело 10 пута више становника.

Прије годину и пол град је одлучила замијенити селом. У Силваниној кући, архитектонском ремек-ђелу сватко би радо живио, али ријетко тко у мјесту Kрупа гђе се кућа налази. Разлог први.

– Нама ријека тече испод носа, а у кући морамо имати густерне и пумпе, истиче Силвана Чеко Јуришић.

Извор је одавно приватизован, предност је добио лични интерес умјесто јавног. Kрупа је од Обровца удаљена 30, од Задра 90 километара. Саобраћајно је одсјечена од цивилизације, разлог други.

– Не постоји никаква аутобусна линија, додаје.

Журни позиви Хитној, Полицији или Ватрогасцима, ође као да не постоје.

– Ако сте погледали у своје мобителе сигнала ође уопће нема ни за мобител ни за интернет, набраја даље Силвана.

Махом старије и болесно становништво, препуштено само себи, углавном живи од мало стоке и социјалне помоћи.

– Тисућу и 300 куна и жена 900. Може ли се преживјети? Не може. Идем пуно доктору и плаћам превоз, каже Никола Гужвица.

Села с углавном српским становништвом под ингеренцијом су града Обровца којим већ 20 година коалицијски владају ХДЗ и СДСС којем је припала и доградоначелничка фотеља. Гђе одлази 60 милијуна прорачунских средстава, многи се питају.

– Та братска коалиција није успјела направити никакав корак да би се та села развила. Све се ради парцијално и све се злоупотребљава само са циљем останка на власти Мијића и Жупана, рекао је жупанијски вијећник Иван Матић.

– Нема ту никаквог помака. Првенствени проблем града Обровца је недостатак било какве стратегије развоја, ИГОР ЈУРЈЕВИЋ/Обровац

У сусједним Билишанима исто ако не и теже. Некад 600 данас само 50 становника. Проблеми се свакодневно гомилају. Ни помоћ свеприсутних еуропских фондова овђе није оставила никаква трага.

– Зашто смо ослобађали ове крајеве ако се нећемо бринути о њима. Побиједили смо у рату, али изгубили у миру, поручила је Силвана Чеко Јуришић.

Оно што никако не успијева локална, можда у истом саставу направи национална коалиција. Воља и жеља већ су показане, чекају се конкретна дијела преноси ХРТ.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here