70 одсто грађана САД има на рачуну у банци мање од 1000 долара

Поделите:

ГОДИШЊЕ зараде које и 200 и 300 хиљада долара све мање задовољавају Американце. Није ни чудо: ни такви приходи им у великим градовима САД  не гарантују да себи баш ништа неће морати да ускраћују.

Због чега дана и најуспешнијима у западним друштвима недостаје мовац?

Сваки туриста лако долази до закључка да аутентична Француска, Енглеска и Америка данас постоје само у малим граовима и у селима која изумиру. Мегаполиси у тим земљама су интернационални хабови у којима напросто бију у очи – неподношљиво сиромаштво и невероватан луксуз и скупоћа.

Јаз између мегаполиса и градића на Западу све се више продубљује. Скупоћа свега у мегаполисима сваке године тера десетине хиљада људи да се пресељавају у провинцију.

„Средња класа“ у Чикагу практично више не постоји“ – утврдили су истраживачи Универзитета Илиноиса минулог фебруара.

Проучили су кретање прихода припадника средње класе током протеклих 60 година. И, утврдили да је средњој класи 1960-те припадало више од половине оних који су тада живели у Чикагу. Данас их нема више од 16 одсто у градском становништву.

Зато је – у истом том периоду – проценат богатих скочио са 5 на 20, а већина осталих живи од плате до плате и нема никакву перспективу.

Извештај Министарства станоградње и градског развоја САД шокирао је Американце. Показао је, наиме, да породице у Сан Франциску са годишњим приходима од 117.000 долара треба сматрати сиромашним. А са тим примањима се у Омахи и Кентакију сматрају – богатима.

У Сан-Франциску лекар са годишњим примањима до 200.000 долара може себи да приушти „стандард за средњу класу“: приватна кућа са травњаком, два аутомобила, ретривер и двоје деце. Али, фармери који живе око тога мегаполиса – са 18.000 долара годишње (у просеку) – могу о томе само да маштају.

Исто важи и за васпитачице у дечјим вртићима (око 15.000).

Силиконска долина – “Апл”

Две трећине породица са децом у Сан-Франциску имају мање од 117.000 долара годишње. Све ће бити третирање као „породице са недовољним приходима“, али ће од тога имати мало вајде.

Једна анкета је показала да они који живе у Силиконској долини, а имају годишњи приход до 400.000 долара себе сматрају само „средњом класом“. Не толико због скромности него зато што им отплата кредита и хипотеке односе велики део прихода.

Инжењери који раде за Facebook,тражили су сусрет са Марком Закербергом и замолили га да им помогне јер им је за стан са две спаваће собе било потребно да годишње зарађују најмање 216.000 долара, а то је и за њих било недостижно.

Цела Америка зна за брачни пар правника из Њујорка који зарађују по 250.000 долара годишње, али им од тих пола милиона долара – када плате порезе и оно што морају пензијском фонду – остане им (обома) 278.400 долара.

Брига о двоје деце их је коштала 42.000 долара за 12 месеци, отплате по хипотекама – 69.000, отплата студентског кредита – 32.000, порез на кућу – 20.000, комуналије – 5.000, осигурање куће – 2.500, отплата кредита за двоје кола – нешто мање од 10.000, 23.000 за храну…

Тако је тој богатој породици на крају године остајало само 7.000 долара.

Мање добростојећи и сиромашнији Американци нисустали на њену страну. Већина је била резолутна: не мора се три пута годишње ићи на скуп одмор, не мора се три пута месечно ићи у ресторан, могу се куповати и јефтинији аутомобили…

Сви су се сагласили само око једног: да три четвртине Американаца не могу ништа да уштеде за „црне дане“. То потврђује и статистика.

Безмало 70 одсто грађана САД има на рачуну у банци мање од 1000 долара. А 24 одсто је – без икакве уштеђевине.

Викторија НИКИФОРОВА

Fakti

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here