АДЕЛА МАРГОТ: Ћирилица је чудесни кључ за разумевање прошлости и поправљање будућности!

Поделите:

Др Вебер из Лајпцига је докторирао на тему „Азбуке света“; он је доказао да је „српска ћирилица од свих азбука на свету најлепша, најбоља, најједноставнија, најлакше се учи, најлакше се чита, најмање замара очи.“ А ја доказујем да ћирилица омогућава поглед у прошлост и поседује механизме за деловање на будућност… И да је ћирилица – шифра (код) којим смо повезани, као каблом, с Врховним Ствараоцем и то у непрекидном временском низу…

 Разговарала: Мара Кнежевић Керн

Институт за експерименталну фонетику и патологију говора „Ђорђе Костић“ окупља врхунске научне раднике из разних струка, негујући и развијајући мултидисциплинарни приступ звуку, говору и језику, који је конципирао Ђорђе Костић, давне 1949. године. Овај светски познати лингвиста и фонетичар, окупио је око 300 професора српског и старосрпског језика, у периоду од 1954. до 1961, и под његовим руководством израђен је Корпус српског језика – једини ручно граматички обрађен корпус у свијету који има више од 11 милиона ријечи и једини дијахрони језички корпус у свијету, који садржи узроковане текстове свега што је написано и записано на старом српском и савременом српском језику од 12. до 20. вијека.

„Чувар трезора“ Костићевог легата, академик проф. др Мирјана Совиљ препознала је у раду Аделе Маргот ону нит која се уклапа у Костићеву визију језика и подржала методолошки приступ изучавању језика кроз „НПНЛ програм Адела Маргот“. Специјално развијеним алгоритмима кодирања ријечи и реченица, овај иформационо-технолошки систем је у свом теоретском и компјутерском програму објединио знање из различитих научних дисциплина: лингвистике, психо-лингвистике, неуро-лингвистике, епистемологије, фонетике, али и древна знања из геометрије, кабале, казодаме, котодаме…

Све је почело на Светог Саву 1985, када је наша саговорница постала члан јапанског Махикари покрета.

– Они тврде да не постоји болест, већ само болесне речи. Погрешне речи могу да нападну и разоре људску ауру, што доводи до међусобног уништавања, па и до ратова. То је био неки почетак интересовања за речи и њихов (скривени) утицај.

Адела је рођена у Војводини, мајка јој је Мађарица, а отац полу Мађар – полу Црногорац. Наша саговорница је од своје 11. године живи у Белгији, где је научила фламански, француски и енглески, а српски и мађарски већ је знала. И, те 1985, почела је да се присећа свих тих језика и да упоређује значење речи који исто звуче, а имају различит смисао на различитим језицима.

– Прихватила сам тезу о постојању три нивоа бивства у божанском свету: духовног, астралног/звезданог и материјалног, и схватила сам важност вибрација речи и саме енергије говора, као и идеју нужности постојања прајезика, истог за све људе.

+Како бисте дефинисали научно-истраживачки  пројекат који носи ваше име?

-Рачунарско-компјутерски програм „Адела Маргот“ представља нови корак у поимању стварности, који ће помоћи да се међу људима успостави нови, мање стерилан начин разумевања језика. И света. Покушавам да објасним „необјашњиво“ ослањајући се на путоказе које нам је дао Тесла у својој поруци Моргану: „Оно о чему размишљам а шта заиста могу да учиним, господине Морган, није само пуко бежично преношење порука на велике раздаљине, већ је то преобликовање читавог света у такорећи осећајно биће, које осећа целим својим телом и кроз које мисао може да севне као кроз главу.“ Мој програм преноси теслијански приступ свему и представља археолошки захват унутар језика и криминолошко суочавање међу писмима – од њиховог настанка.

+Шта вас је у нашем језику инспирисало да НПНЛ програм радите уз помоћ српског језика и српске ћирилице?

-Нисмо довољно свесни значења Вукове поруке: „Пиши као што говориш, а читај како је написано.“ Али, није само Вук био свестан важности овог принципа, поменућу др А. Вебера из Лајпцига који је пред Други светски рат докторирао на тему „Азбуке света“. Он је доказао да је „српска ћирилица од свих азбука на свету најлепша, најбоља, најједноставнија, најлакше се учи, најлакше се чита, најмање замара очи.“ Својим истраживањем желим да пробудим српски народ, а и цео свет, како би постали свесни значаја 30-словне писане ћирилице. НПНА се бави регресијом – враћањем уназад, упрошћавањем – да би преко слова, слогова, бројева и бројчаног стања речи, пронашли друга значења нама познатих речи.

+Тврдите да ова метода омогућава поглед у прошлост и поседује механизме за деловање на будућност.

-Тако је, НПНА нас враћа до пранастанка и омогућава да се сетимо шта је било у основи из које је настала будућност, дајући нам истовремено податке о узроку. Ова методологија нам омогућава и да нађемо лек за последице, које могу бити везане како за особу с којом живимо, тако и за поредак или средину у којој живимо, као и за тло и народ коме припадамо.

+Ради превазлажења проблема везаних за бројне језике, посегнули сте за прајезиком – заједничким за све.

-Потврду о постојању једног језика налазимо у Библији која каже: „Бијаше на целој земљи један језик и једнаке речи.“ Моја анализа се превасходно односи на проучавање Библије с аспекта писма, тј. језика. Дугогодишњим радом на енглеском, француском, фламанском, мађарском, српском језику, дошла сам до закључка да је словенски језик најближи вавилонском, а да је ћирилица – шифра (код) којим смо повезани, као каблом, с Врховним Ствараоцем и то у непрекидном временском низу.

+Тврдите да се у Библији налазе одгoвори на сва питања која би могла интересовати човјека?

-Библија представља врхунско знање. Нема те науке која може да је превазиђе. Она је густ концентрат компјутерских космичких података. Кроз њу је све рeчено зато што она представља збир свих знања записаних у књигама светских библиотека и прожета је Духом светим. Многи ауторитети су је проучавали, али нико кроз електронску обраду података, аутоматску обраду података и информатику која се темељи на 30-словној српској ћирилици.

+На основу којих старих текстова поткрепљујете тврдњу о српском језику као прајезику?

-„Далимилова хроника“, најстарији писани документ на чешком језику (из прве половине 14. века) даје хронолошку историју Словена, почевши од најстаријих времена и завршавајући са важним догађајима с почетка 14. века. Аутор повезује порекло Словена још са градњом Вавилона. Да буде шокантније, уопште не користи реч Словени већ реч Срби! „Хроника“ је преведена и на немачки; има много реиздања у овом делу света због велике популарности.

+Позивате се у на текст Срђана Стојанчева „Непозната историја Словена“.

-Стојанчев се у свом раду осврће на најстарији документ светске историје, објављен у 1955. у Бриселу и Сан Франциску. Реч је о књизи посвећеној словенском богу Велесу, исписаној на брезовим дашчицама, за које је већ утврђено да припадају предћириловој епохи словенске писмености. Овај драгоцени документ цивилизације наших предака, излаже непознату историју Словена, почев од 650. године пре Христа, па све до 9. века наше ере. У њему се налазе и веома ретке и значајне информације о кретањима словенских народа по широком пространству европског континента, као и о веровањима и обичајима Словена.

По тумачењу проф. Радивоја Пешића, морфологија тог писма је ближа ћирилици него глагољици, али ни из једног ни из другог система. Имала сам част да са професором поделим моја открића, његова подршка ми је била драгоцена за даљи рад, с обзиром на то да је мој начин истраживања сматрао јединственим.

+Зашто је наметнута лажна представа да историја Словена почиње тек у 6. веку?

-Словенима је лажна прошлост наметнута. Наметнут им је програм мисије Ћирила и Методија, у тобожњем описмењавању „неписменог“ словенског света, који је – према закључцима многих арапских путописаца – имао толико развијену писменост да га они зову „Свет књиге“.

ИЗВОР: Печат, Седмица

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here