Аја Софија — катедрала, џамија или музеј

Поделите:

Настављају се полемике о декрету турског председника о укидању статуса музеја Аја Софији, који важи скоро 90 година. Већ 24. јула је планирана прва служба, али према законима ислама, молитва на месту где су слике људи није дозвољена. Шта ће се десити са фрескама и мозаицима, какво благо се налази у катедрали и које легенде о њој су познате?

Почетак

Симбол „златног доба“ Византије, катедрала Аја Софија, висока 55 метара, и четири куле-минарета које су Османлије доградиле, познати су широм света. Храм се уздиже изнад Истанбула од 6. века.

„Цар Јустинијан је наредио изградњу катедрале која је, осим што би украсила град, требало и да показује снагу и моћ царства“, каже Људмила Тарасенко, шефица одељења за древно руско сликарство у Историјском музеју. „Велики неимари Исидор Милетски и Антемије Тралски су подигли храм, којем по величини није било равних још хиљаду година“.Савременик грађевине Прокопије Кесаријски, писао је да је храм људима изгледао невероватно, а приче о њему ван Цариграда биле су потпуно нестварне.

Изграђена 537. године, Софија је постала „заиста највећа архитектонска и инжењерска структура“. Материјал за градњу се доносио из читавог царства: најбољи мермер био је из Африке, стубови од порфира и малахита су из Мале Азије и Египта, осам стубова од јасписа је достављено из Артемидиног храма у Ефесу (једно од седам светских чуда старог света).

Унутрашњост грађевине је била украшена сребром и слоновачом. Према једној од легенди, Јустинијан је хтео да прекрије зидове катедрале златом од пода до сводова. Величанственост украса је задивила обичне људе: говорило се да су небеске силе учествовале у изградњи катедрале.

Према легенди, улазећи у саграђену катедрали, Јустинијан је узвикнуо: „Соломоне, надмашио сам те!“

Нови владари

Готово хиљаду година храм је био главна светиња хришћана, а након што је Мехмед Други Освајач освојио Цариград 1453. године, храм је претворен у џамију на пет стотина година. Да би се одржавала муслиманска служба, унутрашњост храма је знатно промењена.

„Многи примери византијске уметности су или уништени, или омалтерисани. Они су поставили михраб (олтар) у југоисточном делу грађевине и поред минбер (проповедаоница)“, истиче виши научни сарадник на Иституту за општу историју Руске академије наука Иван Фадејев.Подови су били прекривени теписима, минарети су се појавиле напољу, а у 16. веку на грађевини су доградили контрафоре (вертикална конструкција, избочени део зида).

Постоји предање да се, када су Турци провалили у катедралу, тамо одржавала Божанска литургија. Да би сачували Свете дарове, део олтарског зида се отворио и заклонио свештеника, који ће ту остати све док катедрала не буде враћена православним верницима. Тек након тога он треба да изађе и заврши службу.

Катедрала је остала џамија до 1934. године, када је одлуком Кемала Ататурка, „архитекте нове Турске“, постала музеј. Тада је започета систематска рестаурација и проучавање овог споменика, који је касније постао један од најпосећенијих на свету.

Златно наслеђе

Катедрала остаје ризница византијске уметности: испод малтера на зидовима су пронађени мозаици из времена Јустинијана и периода Македонске династије, врхунца уметности Византије. Од 9. века сачуване су слике Девице Марије са дететом на коленима у апсиди, анђела Гаврила са њене десне стране и светаца. То је било доба македонске ренесансе.

Sputnik
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here