Ако је незнање мајка оданости, онда је Јоханес Хан вернији Александру Вучићу од др Неше Стефановића

Поделите:

Ако је незнање мајка оданости, онда је Јоханес Хан вернији Александру Вучићу од др Неше Стефановића, бр. Александра Вулина и др. бр. Жељка Митровића, заједно.

Kоличина незнања и колосалног немешања у свој посао, коју демонстрира европски комесар за преговоре о проширењу и суседску политику, неприкосновена је и незапамћена на овим просторима откад нас походе разни белосветски политички емисари. А навраћали су овде, откад смо трн у оку пристојном свету, разни: од Ђанија де Микелиса преко Сајруса Венса и лорда Kарингтона до Мицотакиса и Ричарда Холбрука.

Траг који је оставио Хан остаће трајан.

Свега три месеца након што је засео у фотељу свог претходника Штефана Филеа фебруара 2015, у разговору са дописницима медија са Западног Балкана, објашњавајући једну своју спорну изјаву, Хан, кога је Вучић представио као „пријатеља Србије“, поновио је како је више пута чуо примедбе на слободу медија:

„Желим да пратим те замерке, али су ми потребни одређени докази, а не само гласине“.

„Хану сам захвалан јер је показао да је спреман да буде под жестоким медијским притисцима, а да му је истина много преча. Тиме је доказао колико је частан човек“, осоколио се Александар Вучић, тада премијер.

Разјашњавајући, касније, контроверзе настале након изјаве да је „неопходно наћи доказе да је слобода медија у Србији угрожена“, Хан је преко своје портпаролке Маје Kоцијанчић поручио како „сматра да је слобода медија од критичне важности и да о томе нема преговора“, на шта је, поново у свом маниру, реаговао Вучић:

„Сагласан сам с тим, као и да ствари треба да буду засноване на чињеницама, а не на гласинама. Ниједну реч примедбе немам на то, иначе бих већ реаговао. Знате да ми није никакав проблем да одговорим ни Маји Kоцијанчић“.

Управо ће та трајна потрага за доказима о гушењу слободе говора, на једној, и залудно засипање Хана доказима од србијанских, али и међународних медијских удружења и асоцијација, на другој страни, обележити бројне комесарове посете овим координатама, али и не само његов мандат: чимбеници СНС картела, упркос свему што се десило последњих пет година на медијској сцени, попут папагаја понављају његову сагу о „недостатку доказа“!

Пред крај прве године свог мандата, после још једног сусрета са Вучићем, Хан је критиковао културу размишљања по систему „црно-бело, да-не, победник-губитник“ и изразио очекивања да се политика „развија и мења“, уз жељу да то исто тражи и од медија у региону код којих се види „да су или за или против власти“. Вучић је духовито замолио Хана да престане тако да прича:

„Ризикујете да вас медији због тог става нападају као што нападају мене“!

Остаће забележено и како је у ексклузивном интервјуу Пинку (?!) Хан похвалио Вучића да „вуче храбре потезе“.

Памтиће се и како је Хан, иако домаћин, после свог говора напустио конференцију Медијски дани западног Балкана у Тирани. Пре тога је ипак морао да саслуша новинаре из Србије (обучени у црне мајице с поруком – „ЕУ, учини више“), који су га позвали да не занемарује очајан положај у којем се налазе медији.

Посебна гласна Тамара Скрозза, која је позвала ЕУ и Хана „да не одмаже у борби за слободу медија у Србији“, није позвана на наредни годишњи медијски самит у Македонији, где је Хан био видно опуштенији (уредне позиве, узгред, за овај самит у организацији Европске комисије нису добили ни председници Асоцијације медија, УНС-а и НУНС-а).

Три године после трапаве изјаве о „недостатку доказа“, Хан је Инсајдеру „признао“ да је у међувремену добио извештаје о проблемима медија у Србији:

„Ми то стално пратимо“, додао је Хан.

Од почетка мандата Јоханеса Хана до данас НУНС-ова база „Напади на новинаре“ регистровала је близу 400 атака на новинарску професију: од ометања у послу, притисака, преко физичког премлаћивања до паљења куће.

Током последњег похода Србији крајем марта 2019, упитан да прокоментарише претње телевизији Н1 које су биле повод да Адриа Неwс из Луксембурга, власник ове телевизије, писмом затражи заштиту међународних институција, комесар Хан рекао је да ће одговорити сутра.

„Мени је жао, али ја сам данас овде дошао да промовишем ову божанствену иницијативу, а не да говорим о нечему другом… Свакако сутра имамо заказану прес конференцију, тако да ћу моћи да одговарам и на друга питања“.

Новинари јаснији став нису дочекали ни кад је дошло сутра:

„Морам прво да добијем писмо и оно ће бити део опште процене ситуације о стању у медијима у наредном извештају о напретку“, рекао је Хан, не доводећи ни себе ни пријатеља Вучића у незгодну ситуацију.

Незгодне ситуације увек тестирају пријатељства. Такав је случај и са ситуацијом у којој комесар Хан упорно нема јасан став о слободи медија у Србији. Остављајући их тако на милост и немилост човеку који га назива – пријатељем Србије.

У њиховој сфери интереса то можда и јесте тако: факти кажу да Хан није пријатељ медија.

Сумњам да га то превише тангира!

П. С. Овај текст писан је дан након што је Жељко Бодрожић постао 11. председник НУНС-а. Желим му сву срећу. Требаће му!

Danas

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here