Ako Vam je srpski kleronacionalizam loš, hrvatski klerofašizam bi Vam morao biti gori!

Podelite:

Poštovani gospodine Pantiću,

Povodom Vaše izjave o nedavno odigranoj fudbalskoj utakmici Hrvatska – Rusija, u kojoj ste precizirali da će ,,za Hrvatsku navijati građanska Srbija, a za Rusiju kleronacionalistička Srbija”, a koja je postala veoma popularna i dobila izrazito veliku pažnju u javnom prostoru, osećam moralnu dužnost da Vam temeljno i opširno odgovorim, budući da moram priznati kako sam je doživeo kao nenamerno izrečenu uvredu ili kao, u najboljem i najblažem slučaju, potpuno nerazumevanje činjenične situacije uzrokovano Vašim kognitivnim pristrasnostima ili neobaveštenošću. Ne želim ovom prilikom da sumnjam u valjanost Vašeg karaktera i namere, te u to da ste izjavu dali u dobroj veri. Jednako tako, neću dotaći pretpostavku da ste takav evidentno materijalno netačni iskaz dali isključivo da biste lakše zastupali sopstvenu poziciju, ne libeći se u tome upotreba najjeftinijih oratorskih tehnika, ali ću uzeti pravo da Vam odgovorim, rukovodeći se načelom odbrane istine u javnoj diskusiji.

Ja, gospodine Pantiću, najdublje i najiskrenije prezirem kleronacionalizam. Ono što vi nazivate kleronacionalizmom, a teolozi entofiletizmom, a što je kod profanoga sveta poznato kao domaći varijetet ovih teorijskih postavki pod imenom svetosavlje, ideološka je koncepcija iz tridesetih godina prošloga veka koja je Srbima nanela nesagledive štete. Sazidana je na popravoslavljivanju cele nacije, odnosno na pretpostavci da Srbin ipso facto mora biti pravoslavan, što je veštački pokušalo da poistoveti granice nacije i vere, etnosa i konfesije, a u praksi je samo uspelo da izoluje katoličke i muslimanske Srbe i ostavi ih vetrovima istorije. Oličina je u krilatici da ,,Srbin nekršten ne biva”, koja je postala steg njene limitiranosti i isključivosti. Od takvog pogrešnog i nekorisnog pristupa, srpski narod je imao isključivo dugoročne i teško popravljive štete, od kojih najmanja svakako nije bila distanciranje pojedinih njegovih korpusa u druge narode kroz liniju konfesije, koju su ideolozi svetosavlja ustanovili kao primarni kriterijum i jedinu granicu ostrakizacije. Ne želeći da se odrekne svoje vere, taj deo srpskog naroda je prihvatio svojevrsno izopštenje iz nacionalnog bića, koje opet dugujemo gluposti i kratkovidosti gramzivih i kratkovidih ideologa Srpske pravoslavne crkve, upravo onih koji su želeli da ceo narod monopolizuju za svoju veru. Macinijevski tip nacionalizma, koji počiva na ujediniteljskim, slobodarskim i sekularnim principima, a koji je integralan, bio je ideološki osnov na kom je operisala srpska država dok je još nizala uspehe i pobede. On je postavio naciju iznad države i vere, prihvatajući da nečije versko opredeljenje nije uzrokovano nacionalnim, te da ta dva nisu nužno u kauzalnom odnosu. Kao takav, prigrlio je i Srbe ateiste, muslimane i katolike, a, zauzvrat, oni su srpskom narodu dali mnogo i za njega mnogo žrtvovali. Ne treba Vas izvesno podsećati na muslimane koji su ginuli u uniformi srpske vojske tokom Prvog svetskog rata kao vatrene patriote, ni na velika i smela dela nepravoslavnih mladobosanca i crnorukca, ni na doprinos koji smo od tog dela našeg naroda imali u oblasti kulture, nauke i umetnosti. Stoga moram primetiti, gospodine Pantiću, da smo opasnosti kleronacionalizma nedvosmisleno svesni, dotle da bih mogao reći da je to ideologija čijem sam smenjivanju sa trona posvetio svoj život. Zato Vaše reči i doživljavam kao tešku uvredu. Da je tako, svedoči i moj javni angažman, zastupanje ateizma i sekularnosti u formalnim debatama, od kojih je jedna vođena u najvećem amfiteatru Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, ali i mesto u Nadzornom odboru Udruženja građana ,,Ateisti Srbije”, pa bih slobodno mogao da kažem da sam poslednji živi čovek u ovoj zemlji protiv koga optužba za kleronacionalizam ima ikakav kredibilitet.

Pa opet, ja nisam navijao za Hrvatsku, gospodine Pantiću, niti mogu da zamislim da uradim tako nešto u sadašnjim okolnostima. Odgovoriću Vam i zbog čega.

Čini se, gospodine Pantiću, da Vi želite predstaviti one koji su navijali za hrvatsku reprezentaciju kao prosvećene, razumne i miroljubive ljude, tolerantne i moralno superiorne kosmopolite, prijateljski nastrojene i vedre, a one koji su navijali za Rusiju ili nisu podlegli kolektivnoj histeriji kao primitivne šoviniste, zatucane mrzitelje, zabrađene kleronacionaliste i destruktivne fanatike, koji iz nekih iracionalnih razloga ili puke zavidnosti odbijaju da podrže svoje komšije i koji jedva čekaju novu priliku da se opet pokolju, a Balkan pretvore u krvavu kasapnicu. A opet, teško da nešto može biti dalje od istine. Tehnika koju koristite je poznata kao formalna logička greška lažna dilema i jedna je od omiljenih tehnika medija, kada žele da zadrže određeni narativ kao ispravan i poželjan, a drugi predstave kao pogrešan i odbojan. Na Vašu žalost, to je odveć primitivna, lako prepoznatljiva i bleda tehnika, koja donosi neubedljive rezultate.

Moram da priznam da me fascinira, gospodine Pantiću, činjenica da niste primetili isti taj kleronacionalizam, koji pripisujete Srbima, kako izrazito navire u Hrvatskoj. Da jeste, ne sumnjam da ne biste navijali za hrvatsku reprezentaciju kao veliki antifašista i kosmopolita. Dozvolite da Vam pomognem. Tamo je taj destruktivni narativ mnogo prisutniji i jači nego u Srbiji. Zapravo, to više nije ni kleronacionalizam, to je klerofašizam u najdoslednijoj tradiciji krvave NDH. U najvećoj zagrebačkoj Bazilici Srca Isusova držana je misa za Ante Pavelića, poglavnika Nezavisne Države Hrvatske, Hitlerove satelitske države, u kojoj su pobijene stotine hiljada Srba i koja je unikatna po tome što je imala logore za istrebljivanje dece. U istom zdanju katolički vernici se fanatično poklanjaju blaženom Stepincu, personifikaciji hrvatskog klerofašizma, koji kao ustaški kardinal čeka proglašenje za sveca iz Rima, uprkos svojoj nemaloj ulozi u genocidu. Po Hrvatskoj u mnogo gradova postoje ulice nazvane po Budaku, ministru Vlade Nezavisne Države Hrvatske i čoveku koji je odgovoran za uobličavanje genocidne politike Nezavisne Hrvatske Države u rečenici da ,,trećinu Srba treba pobiti, trećinu pokatoličiti, a trećinu proterati”, koja je poslužila kao ideološki temelj za sprovođenje najveće nacionalne traume koju je srpski narod iskusio u svojoj istoriji. Pored Budaka, koji je kao glavni arhitekta pokolja nad Srbima najzastupljeniji, ulice nose i imena drugih veličina iz nacionalne hrvatske istorije, kao što je Jure Francetić, zapovednik ustaške Crne legije, te Mladen Lorković, ministar unutašnjih poslova Nezavisne Države Hrvatske. Da bi so na ranu bila još bolnija, ta imena se mahom nameću ulicama u kojima živi mnogo Srba. Opet, probajte da zamislite jevrejsku četvrt u Nemačkoj koja nosi ime po Ajhmanu. Nasmejana hrvatska predsednica, koja je navijala za isti tim kao Vi, strastveno odevena u dres sa šahovnicom, daje izjave ,,kako treba utvriditi što se desilo u Jasenovcu.” Pošto se to inače ne zna. Zamislite samo Angelu Merkel kako daje izjave da ,,treba utvriditi šta se desilo u Aušvicu.” Ne ide Vam? A da probate sa tim da neko Nemcima čestita dolazak Adolfa Hitlera na vlast, kao što je australijski parlamentarac Krejg Keli čestitao 10. april, dan osnivanja NDH? Relativizacija Pokolja sprovedenog nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom, ali i nad komunistima bez obzira na nacionalnost od strane ustaškog režima prisutna je na svakom koraku. Tako je Stjepan Razum, sveštenik Rimokatoličke crkve i voditelj Matične kancelarije Zagrebačke nadbiskupije, izjavljivao da ne postoje dokazi za masovne ustaške zločine u Jasenovcu, ali postoje za partizanske. Ono što deluje kao izjava jednog sumanutog klerofanatika u poslednjem stupnju delirijuma je zapravo pažljivo građeni proračunati narativ hrvatske države i Rimokatoličke crkve, koji nam se beskonačno ponavlja do mučnine revizionističkom istorijografijom, a koji za konačni cilj ima da opere genocid ustaša nad Srbima i kao prave zločince proglasi oslobodioce iz redova Titovih partizana, u kojima, treba napomenuti, ogromnu većinu tokom rata čine Srbi (1941. godine na teritoriji Hrvatske, dakle samo od hrvatskih partizana, po etničkoj kompoziciji bilo je svega 21.5% Hrvata i čak 77% Srba). Pored njega, tu su i horde drugih kvaziistoričara i revizionista, koji uporno umanjuju zločine Nezavisne Države Hrvatske, sa takvom bestidnošću da pojedini od njih tvrde da je Jasenovac radni logor u kome su se deca edukovala. Ovakvi pokušaji, razume se, za cilj imaju okretanje istorije naopako, što je proces sa kojim se u modernoj hrvatskoj državi daleko stiglo. Ako i dalje sumnjate u doslednost neoustaštva u Hrvatskoj i njegovu moć, treba Vam napomenuti da je čak 13.000 pripadnih ustaških i domobranskih jedinica, sa članovima porodica, obezbedilo sebi penziju Republike Hrvatske. Treba pomenuti i tradicionalnu svečanu kuknjavu na Blajburgu, gde, pored mase ljudi odevenih u ustaške uniforme, sa ustaškim simbolima i slikama, prisustvuje celokupno rukovodstvo moderne Hrvatske, oplakujući gorkim suzama ustaške ratne zločince i kolaboracioniste, koje su posle rata postreljali partizani. Nasleđe zabranjivanja ćirilice iz NDH je vidljivo u vandalskom i upornom rušenju tabli na ćirilici. Mržnja prema Srbima i umetnički se kanališe na ogromnim koncertima gde desetine hiljada ljudi zaneseno pevaju ustaške Tompsonove pesme, od kojih svaka druga otvoreno poziva na klanje Srba. Da pomogne Srbima da se osećaju kao njeni državljani i jednaki građani, Hrvatska ne propušta da svake godine proslavi etničko čišćenje 250.000 Srba u akciji ,,Oluja”. Mogao bih, naravno, nastaviti sa ovim do drugog silaska Isusovog (a, pošto sam već naglasio da sam ateista, jasno Vam je da bi se to odužilo), ali mislim da je i ovoliko dovoljno da se ilustruje poenta.

Ako Vam je srpski kleronacionalizam loš, hrvatski klerofašizam bi Vam morao biti gori, pošto je njegov bilans destrukcije neuporedivo veći, krvaviji i brutalniji. To su egzaktne činjenice, potpuno empirijski proverljive. Za reprezentaciju takve države, dakle, da ponovim, za ekipu koja predstavlja takvu državu, ja ne želim i ne mogu da navijam. Dokle hrvatska država ne popravi odnos prema mojim sunarodnicima i ne raščisti sa svojom zločinačkom prošlošću, dok zaista ne krene putem suštinski deustašizacije, od mene nikada neće dobiti podršku, čak ni na sportskom terenu. Ne zato što sam kleronacionalista, gospodine Pantiću, nego zato što sam ponosni antifašista, sekularista i Srbin. Zato što sam humanista i kosmopolita. Zato što prezirem ratne zločince i one koji ih slave. Zato što sam pacifista, ali i zato što ne verujem da pred ubicama i onima koji ih slave treba uzmicati, već se, naprotiv, treba hrabro, jasno i glasno suprotstaviti, baš kao što su se naši stari suprotstavili ustaškom nožu.

Mogli biste, gospodine Pantiću, pokušati da poreknete sopstvenu početnu tezu i vratite me na teren fudbala kroz tvrdnju da politika i sport nemaju veze, te da ih ne treba mešati. Iako bih takvu konstataciju smatrao netačnom, ona daleko više biva diskreditovana ponašanjem samih hrvatskih reprezentativaca, kao i ponašanjem hrvatske države vezanim za učešće na Mundijalu. Videli ste, gospodine Pantiću, ponašanje hrvatskih reprezentativaca nakon pobede nad Argentinom. Umesto da slave pobedu nad fudbalskom velesilom sportski i džentlmenski, oni su otišli u svlačionicu i pevali Tompsonovu pesmu Bojna Čavoglave, u kojoj se kaže: ,,Čujte, srpski dobrovoljci, bando četnici, ctići će vas naša ruka i u Srbiji!” Da li je to tim za koji navijate, ljudi koji su toliko ogrezli u mržnju prema Srbima, da moraju da je iskazuju čak i na meču koji sa Srbijom nema nikakve veze? I to nije jedini put, hrvatski igrači redovno posle meča pevaju Tompsonove pesme. I to nije jedini incident, brzo ste zaboravili Josipa Šimunića, hrvatskog igrača kog je FIFA kaznila jer je sa ispruženom desnom rukom posle utakmice skandirao ustaški pozdrav: ,,Za dom spremni!” A hrvatski navijači su mu isto odgovarali sa tribina u euforiji. Bio je nacionalni heroj, a Fejsbuk stranica podrške je imala oko 200.000 onih koji u tome nisu videli ništa sporno. Da simbolika bude slađa, hrvatska reprezentacija je dobila nove crne dresove. Treba li da poverujemo, imajući u vidu sve navedeno i fokus koji imaju na rehablitaciju ustaštva, da su slučajno iste boje kao i uniforme Francetićevih crnokošuljaša? Boje hrvatske zastave su crvena, bela i plava. Nigde nema crne. Kao što na Nemačkoj zastavi nema svetlobraon boje, ali je ima na ranim uniformama SS jedinica. Baš me zanima kako bi svet reagovao da nemačka reprezentacija izađe na teren u dresovima te boje. Treba napomenuti da su hrvatski sportisti otišli u Rusiju sa sloganom ,,na krilima Oluje”, a da ne ostane sumnje o kakvoj je oluji reč, postarali su se kada su poneli repliku zastave koja se vijorila na Kninskoj tvrđavi posle ulaska hrvatske vojske tokom operacije ,,Oluja”. Naravno, treba napomenuti da Hrvati i prema drugima pokazuju isti provokatorski pristup, pa su tako svoje domaćine Ruse, koji su ih gospodski ugostili, počastili političkim parolama o Ukrajini. Toliko o nemešanju politike i sporta. Zamislite sledeću scenu, gospodine Pantiću. Izlaze Nemci na teren. Zna se da su pre dizali hitlerovski pozdrav i da im je ceo stadion salutirao istim. Dresovi sa svastikom, ili crveni ili svetlobraon. Na terenu kapiten podiže ruku i pozdravlja staronemačkim ,,hajl Hitler!” sa podignutom desnom rukom, po tribinama kukasti krstovi i gromoglasni otpozdrav, a u svlačionici ide pesma:

,,Čujte jevrejski dobrovoljci, bando cionisti, stići će vas naša ruka i u Izraelu.
Aušvic i dvorište Dahaua, to je kuća Ajhmanovih mesara.
Kroz Berlin kamioni žure, nose crnce Hajnriha Himlera.
U Mathauzenu klaonica bila, mnogo Jevreja reka nosila.”

Možete li da zamislite Jevreje da posle tog događaja navijaju za nemačku reprezentaciju? Ja ne mogu. Da li bi trebalo da navijaju za takvu Nemačku pod jalovim izgovorom dobrosusedskih odnosa, tolerancije i međunacionalnog pomirenja? Ne mislim da bi trebalo. Tu je odgovornost za nepomirenje na Nemcima, a ne na Jevrejima. Oni koji žele da je prebace na Jevreje jednostavno nisu dobronamerni i humani, već su prikriveni sadisti, koji jednom narodu žele da nametnu samopovređivanje i samoponiženje. Da li bi trebalo da navijaju za takvu reprezentaciju jer postoje normalni Nemci koji nisu nacisti? Ne, jer ta reprezentacija predstavlja upravo one koji jesu, nosi simbole onih koji jesu, sluša pesme i koristi pozdrave onih koji jesu. Ona bi bila personifikacija te bolesne ideologije. Prevedite analogiju i imaćete odgovor zašto su neki Srbi navijali protiv Hrvatske i zašto nikada neće navijati za nju.

To nema ništa sa iracionalnom mržnjom prema jednom etnosu, kako želite to da predstavite, ali ima sa samopoštovanjem pred klerofašizacijom jedne neoustaške države. koja nam je već pokazala šta je u stanju da uradi jednom u istoriji. Ne želim da navijam za nekog ko koristi svaku priliku da pokaže koliko prezire mene i narod kome pripadam. Ne želim da mu dajem to zadovoljstvo. Takav odnos jurenja za nekim ko nas prezire nije nikakva prosvećenost, kako nas ubeđujete, već najobičniji mazohizam i stokholmski sindrom zamotan u haljine kvazitolerancije i kvazievropejstva. Navijati protiv Hrvatske, čak i za nas koji nismo pasionirani ljubitelji fudbala, stoga je ne samo pitanje nacionalnog ponosa, već i pitanje antifašizma i ljudskosti. To je pitanje i prkosa i ličnog digniteta.

Neke stvari prevazilaze puko trčanje za kožnom loptom, a ja zaista ne želim da pružam podršku neoustaštvu i onima koji ga predstavljaju, ma koliko dobri ili loši bili u tom trčanju za loptom. Daleko mi je bitnije kakvu poruku nose, a poruka koju su hrvatski igrači doneli etički i estetski ni najmanje mi se ne dopada. Onima koji žele da stanu iza takve reprezentacije treba da bude jasno da tim pristupom samo daju vetar u krila takvoj kugi, umesto da zajednički pokušamo da je blagovremeno obuzdamo. Dok ih podržavate ili uzmičete pred takvim nepočinstvima, neće imati razloga da promene pristup.

Sportski pozdrav u nadi da ćete shvatiti sopstvenu zabludu i prestati da koristite neosnovane generalizacije u nedostatku ad rem argumenata,

Bojan Dragićević

Izvor Fejsbuk

Podelite:

8 Komentari

  1. Vi ako ne vidite da ovom dečku nije sve, a ne idem dalje u dubinu, jer možda je nesporno načitan, ali zdravstveno nije u redu, o zdravlju duha dakle da ne pričam, mada je već dovoljna bruka i sramota za ovaj sajt pa prijateljski sugerišem, da neko svetosavlje makar ga ne znam kakve org. i likovi spodobe rabili kao reč podvede i simplifikuje pod etnofiletizam-ima ko da vidi. Zapanjen sam. Uvek je bilo diskusija i demokratski je da se vode na razne teme, ali ovo nije bilo ni u tadićevskom vremenu, jedan opskurni marić je čak uspeo reći da se sumnja od nekih da je Sveti Sava bio peder pobogu ljudi, mi kao da smo poludelo društvo, uostalom ko ozbiljan odgovara milojku eeeej.

  2. Jos fale tekstovi sa fusnotama koje pobijaju Panticeve buuuuuuuuuudalaastine. :::)) Pukla odvodna cev iz klozeta ..odlicna tema za doktorat

  3. Kapa dole Hrvatima za igru, dva puta kapa dole za borbenost! Pokazali su kako se bori za nacionalne boje. Srbi su ponovo pokazali kako su spremni da prodaju veru za večeru. Sve ratove smo izgubili zbog podela i javašluka 90.tih, šverca, želje za vlašću, stotine lokalnih policija i vojski. Svi su nam krivi osim vlastitih “vođa”. Tako i fudbalu, da bi se neki klinci prodali za desetine miliona osramotili smo se. “Orlovi” ne da nisu leteli, nego su se pokazali kao posrane guske koje su se valjale u balegi, pa se balega slepila i skorela po krilima, pa nit može da leti jer je guska, nit ono malo “letećeg preja” može da mrdne od balege. SRAMOTA!

    • Hrvati su igrali najbolji fudbal i pokazali neverovatnu borbenost. U finalu statistika pokazuje PREKO 100 kilometara trčanja, znači da je u proseku 10 igrača pretrčalo po 10 kilometara, znači da je svaki igrač pretrčao 100 puta igralište, što je neverovatno! Da ne pričamo o Rusima, koja su među najmoćnijim zemljama sveta, a ginuli su na stadionu. Tabloidi sa velikim slovima i euforičnim “OOORLOVIII” euforično lažu da bi zgrnuli pare, a one SRAMOTE od igrača ko metiljave krave na najvećem sportskom događaju u svetu – SRAMOTA! SRAMOTA! SRAMOTA! Kapa dole Modriću, ako mu je talenat dao Bog, onda je borbenost njegova lična! Kapa dole svim igračima Hrvatske za igru i borbenost! Naše sramote od igrača bolje da se ne pojavljuju pred narod dok se mafijaški FSS ne reformiše. Kako je moguće da prvaci sveta juniori završe kako su završili? Lako! Isto kao što smo pogubili ratove 90-tih – SITNOŠIĆARDŽIJE. Srbi imaju 100 komandanata, 100 vođa, 100 taktika, a svako gleda svoj interes.

  4. Ne radi se ovde o fudbalu već o ludom Milojko koga ima u svakom narodu ali kod nas okupatorski mediji takve promovišu.Naši su igrali dobri Hrvati, Rusi bolje i tu se priča završava za pametne. U nekoj sledećoj priči raspored biće drugačiji.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here