Aleksandar Dugin: Moj odgovor Vašington postu

Podelite:

Vašington post je 16. aprila 2019. godine objavio članak sa naslovom” “Why far-right nationalists like Steve Bannon have embraced a Russian ideologue. And how his medieval fantasies distort history for his cause”.

Članak je napisao Brendon Hok (Brandon W. Hawk) i u potpunosti ga posvetio meni i uticaju koji moje ideje imaju na američke konzervativce i alt-rajt (Alt-Right) krugove, uključujući i vodećeg ideologa ne-konformistu, Stiva Benona, a preko njega i na sâmog Trampa.

Prvo što sam odlučio, bilo je da na ovaj napad odgovorim tišinom, kao što obično radim – pre svega zato što se radi o potpunom izvrtanju mojih gledišta, zbog najnižeg mogućeg nivoa polemike i gomile laži i optužbi (kao i obično). Ovde se radi o čisto liberalno-totalitarističkoj propagandi i borbi protiv himera koje pravi veštački, bez bilo kakve veze sa stvarnošću.

Moderni liberalizam je čista totalitarna ideologija koja deluje u sovjetsko-gebelsovskom stilu i prema tim istim metodama: ko god se suprotstavi liberalno-globalističkom narativu je ili “fašista” ili “komunista”. Zaista se suprotstavljam liberalno-globalističkom narativu, a propagandisti ne mogu da mi pripišu imidž komuniste (iako me često etiketiraju kao “neostaljinistu”). Ipak, zbog nedostatka razloga da budem komunista, označavaju me kao “fašistu”, a ostatak sledi – “rasista”, “antisemita”, “carist”, “hitlerovac”, i tako dalje. Ovakav diskurs je vrlo jednostavno konstruisati, i to mehanički:

Gospodin Iks je protiv liberalnog globalizma. O njemu i njegovim idejama ne znamo ništa. Ali, sâma činjenica da je Gospodin Iks antiliberal i antiglobalista znači da je on ili komunista ili fašista. Ako Gospodin Iks neprestano u svojim tekstovima spominje reči kao što su “socijalna pravda” i “kapitalizam” ili imena “Če Gevara” ili “Marks”, on mora da je komunista – pa, hajde da ga napadnemo kao i Orvela, Solženjicina, gulag-zločine, Pol Pota. Taj mora da je teška komunjara.

Ako Gospodin Iks koristi reči kao što su “tradicija”, “porodica”, “narod”, “Šmit” ili “Hajdeger”, on mora da je nacista i mora da je lično odgovoran za holokaust i masovna ubistva. I, u nekoliko reči, završili smo sa Gospodinom Iks – on je sklonjen, osuđen i pogubljen. Bez suđenja, bez advokata, bez zakonske odbrane, bez pravog ispitivanja, bez istrage. Sve je jasno: Gospodin Iks je najbolji kada je mrtav. Dobrodošli u liberlano-totalitarističku distopiju. Orvel u kontrasmeru.

Tekst Brendona Hoka je pisan u potpuno istom maniru. Vidi se da čovek nikada nije pročitao niti reč bilo čega što sam pisao, niti ga bilo šta od toga interesuje. On samo kaže da je gospodin Dugin protiv liberalnog globalizma (da, to je istina) i to na nekom nasumičnom sajtu (ima ih mnogo, a ogroman deo njih prave i održavaju ljudi koji su Hoku potpuno nepoznati – bilo da su to prijatelji, trolovi ili mrzitelji, kao što je on sâm), ima nekih slika koje predstavljaju evropski Srednji vek – uključujući i fotografiju pariskog Notr Dama pre požara.

Spominje se reč “tradicija” (ponekad sa velikim ‘T’), često se citiraju Karl Šmit i Hajdeger. I, više nema sumnje, ovaj Dugin je nacista. Podržava Putina? Divno – on je “Putinov nacista”. Opasan? Upravo tako – kao što je Milo Janopulos opasan, ili možda i opasniji (kao nuklearno oružje). I, Brendon Hok je skoro završio svoj članak.

Šta imamo još? A, da! Benon se vratio, a Tramp započinje kampanju za drugi mandat. Hajde da napravimo da je kao Putinov nacista uticao na Benona i Trampa. Pa su, dakle, i oni nacisti i Putin ih ima u šaci – a i taj Malerov izveštaj, mora da je nešto skroz pogrešno. Treba nam nova istraga. I, sada se sve lepo uklapa. Vašington post zadovoljno objavljuje članak. Presrećni mali gebelsovski liberal, Brendon Hok, dobro je obavio svoj posao.

Zavera sa ciljem obnove zlog srednjovekovnog carstva, koju vodi Putinov nacista, kao i to da Dugin-Benon-Tramp rade u dosluhu – to je već utvrđena činjenica. Tekst koji je napisao idiot, za novine koje poseduju idioti i prave idioti za druge idiote je spreman. Ništa lično – to samo besni ideološki rat. Liberalizam i globalizam se brane i napadaju “neprijatelje otvorenog društva” – to je pravilo Poper/Soroševog programa. Lagati, lagati, lagati, glasno i ponosno, a oni će se povinovati vašim autoritarnim naredbama. Evo nekih od ilustracija tih laži i mojih odgovora:

Ruski politički analitičar i moderni fašista, Dugin

Pre će biti da sam antifašista, a to i objašnjavam na stotinama strana moje „Četvrte političke teorije“ – knjige koja je, zato što je antiliberalna, antifašistička i antikomunistička, zabranjena na sajtu Amazon – pogodite zašto. (Nagovestiću vam – Džefri Preston Bezos je vlasnik Vašington posta, ali i glavni direktor i predsednik Amazona. Izgleda da je i poštanska služba postala ideološko oružje – ne manje nego štampa).

Njegova evroazijska ideologija se zasniva na fundamentalnom verskom nacionalizmu

Ubeđeni sam antinacionalista, jer nacija je moderna, kapitalistička i veštačka tvorevina (ovde bih se složio sa Gelnerom i Benediktom Andersonom o terminu “zamišljena zajednica”). Takođe sam protiv modernizma, buržoaskog i kapitalističkog (još sam i antimarksista i antikomunista jer su to tekovine Moderne, a ja sam protiv modernizma).

Njegov vebsajt obiluje srednjevekovnim likovima i ikonografijom: slike i ikone svetaca, vizantijski mozaici, rukopisi i crkvena arhitektura

Možda to i jeste tako, ali se ne sećam na kom to tačno vebsajtu, jer, kao što sam objasnio, ima ih mnogo. I? Da li je to neki zločin? Ili razlog da me se naziva fašistom?

Njegovo viđenje Rimskog carstva i srednjovekovne Evrope uzdiže uspehe monolitnog belog, hrišćanskog nacionalizma

Smatram sebe antirasistom. To je moje duboko i jako uverenje. Mislim da je rasa, takođe, veštačka tvorevina Moderne. Evroazijstvo, za koje se zaista zalažem, podržava mešoviti identitet ruskog naroda i pozitivno vidi ulogu Tatara i drugih turanskih etničkih grupa u ruskom društvu. U mojim radovima nema ni reči o “trijumfu monolitnog, belog hrišćanskog nacionalizma”. Toga možda ima u evropskim ili američkim nacionalističkim pokretima, ali nema nikakve veze sa mojim idejama. Još jednom, snažno se protivim bilo kakvoj vrsti nacionalizma, a izraz “hrišćanski nacionalizam” meni zvuči potpuno besmisleno.

Dugin, Benon i drugi desničarski fundamentalisti koriste pogani rasistički izraz ‘judeo-hrišćanski’

Nikada ne koristim izraz “judeo-hrišćanski”. Stiv Benon koristi taj izraz. Kao i 50 miliona američkih evangelista. Ali, strogo teorijski – kako verski izraz, koji uključuje hrišćane (bez ikakvog nagoveštaja etničke pripadnosti) i Jevreje može biti “rasistički”? Po toj logici, šestina stanovništva Sjedinjenih Država su onda antisemiti…Čudno.

Pored toga, Dugin je povezan i sa Dejvidom Djukom, Milom Janopulosom, Stivenom Milerom, ali i sa predsednikom Trampom

Dejvid Djuk mi je jednom prišao u jednom ruskom muzeju, brzo napravio selfi i odmah nestao, pre nego što sam ga i prepoznao (a i nisam ga ranije poznavao). Nijednu reč nismo razmenili. Često mi prilaze ljudi na taj način, na ulicama, u mnogim gradovima po svetu. Pretpostavljam da takvih selfija ima na hiljade. Mila Janopulosa znam sa Fejsbuka i iz TV programa Aleksa Džounsa. Zabavan je. Sviđa mi se kako troluje liberale, koji u njegovom prisustvu izgledaju kao kompletni idioti. Činjenica da sam obratio pažnju na neke intervjue Mila Janopulosa se odmah smatra “povezanošću”? Kada totalitaristički način života “povezuje”, da, naravno, to je tako. Veliki brat vas posmatra. Onda je u redu.

I, poslednje pitanje: ko je Stiven Miler? Izgleda da sam nešto važno propustio. “Povezanosti” – izgleda da je snažni Brendon Hok, fašistički jurišnik, jak samo na rečima. Kapetan Amerika protiv Doktora Zlo.

Pa čak i Predsednik Tramp”.

Naravno – pitajte gospodina Roberta Malera i njegov izveštaj.

Ovi navodi pomažu da se razume kvalitet znanja i nivo objektivnosti autora i Vašington posta. Ništa posebno. Odlučio sam da odgovorim na ovaj pristrasni, idiotski, propagandistički, liberalno-globalistički napad (više usmeren protiv Benona i Trampa, nego protiv mene), ne da bih se odbranio od lažnih optužbi – jasno mi je koliko su uzaludni protesti u globalnom totalitarnom sistemu utvrđenih liberalnih laži, što je njihov preovlađujući diskurs. Razlog je potpuno druge prirode.

U suštini, slažem se sa Brendonom Hokom. Volim Srednji vek i ne volim modernizam. Prosvetiteljstvo je, mislim, potpuno pogrešno, a modernistička nauka i, u širem smislu, modernistička “naučna” slika sveta se zasniva na lažima. Verujem u Boga, anđele i u Svetog duha. Ne verujem u Dekarta, Bekona ili Ajnštajna. Mislim da su Platon i Aristotel bili potpuno u pravu, a atomisti koji ih kleveću opasno greše.

Mislim da su crkveni oci nosioci apsolutne istine i da je filozofija Moderne zračenje, koje sprovodi um palog anđela – Sotone. Siguran sam i da je apokalipsa blizu, a liberalizam i globalizam smatram jasnim znacima da se Antihrist i poslednja vremena približavaju. Tradicionalista sam i sledbenik ruske slovenofilije, Dostojevskog i Solovjeva, različitih ruskih verskih filozofa i carista. Duboko poštujem ideje Renea Genona i Julijusa Evole.

Antika i Srednji vek imaju moju apsolutnu podršku i apsolutno sam protiv modernizma u svim njegovim oblicima. Dakle, moj pogled na svet je antimodernistički i antizapadni (kada modernizam i Zapad znače isto); modernizam vidim kao katastrofu i propast Zapada. U filozofskom smislu se slažem sa Hajdegerom da je modernizam zasnovan na Zaboravu bitka i pozivam misleće ljude da se probude i ponovo otkriju bitak. Veštačku inteligenciju smatram poslednjom personifikacijom das Man (ili Gestell) i smatram ih antihristom, ili barem jednom od njegovih glava.

Podržavam obnavljanje Svetog carstva – Rimskog za Evropu i Vizantijskog za Rusiju. Istovremeno, sviđa mi se ideja autonomnih, samoupravnih seoskih zajednica – te bi stoga Carstvo trebalo da bude policentrično i savez, u izvesnom smislu – a ne centralizovano i nacionalističko. Odbacujem rasu i prigrljujem veru kao duboki i temeljni identitet koji je potrebno odbraniti.

Kako sam pravoslavni hrišćanin, gajim duboku naklonost prema drugim verama – islamu, hinduizmu. budizmu, prema određenim tradicionalni i antimodernim granama judeizma (kao što je Naturei Karta). Divim se i svetoj kineskog civilizaciji. Nadam se da će sve ovo vratiti.

Zaista se zalažem za povratak Velikog doba ili Srednjeg veka – Srednji vek je odraz večnosti, ne prošlosti, te je Srednji vek uvek moguć. I to nije pitanje vremena, nego izbora. Postoje u Rusiji neki ljudi – u različitim segmentima društva – koji se sa mnom slažu. Postoje drugi – koji su brojniji – koji su protiv mene. Isti je slučaj i u inostranstvu.

Tradicionalisti postoje i u Evropi, Sjedinjenim Državama, u islamskom svetu (pre svega u Iranu i Turskoj), u Kini, Indiji, Latinskoj Americi i Africi, i oni dele iste stavove. A očigledno je i da ogromna većina ne deli takve stavove. I ne čudi činjenica da je to tako.

U ovo doba, većina i treba da bude pod hipnozom antihrista (globalizam, liberalizam, ontologija usmerena ka objektu, veštačka inteligencija, itd). Srećan sam da postoje ljudi, pokreti, a ponekad i prvoklasne političke vođe, koji zastupaju viziju tradicionalizma – bilo da to čine delimično, pragmatično ili – što je retkost – u potpunosti.

Znam da takvih ljudi ima i u Sjedinjenim Državama – pre svega među onima koji podržavaju Trampa. To me čini zadovoljnim. A tako bi i trebalo da bude: poslednja bitka se neće odvijati unutar nacionalnih granica. To će biti događaj čitavog čovečanstva, čitave ljudske istorije.

Sopstvo Dasein-a će se boriti protiv sopstva das Man (kao neautentičnog oblika postojanja Dasein-a), kako bi se odgovorilo na pitanje: “Biti ili ne biti?” Tu je linija razdvajanja.

Ovo nije pitanje starih ideologija (liberalizma, komunizma ili fašizma), niti se radi o ratu između naroda, vera, “rasa” i civilizacija. Radi se večnosti protiv vremena, o apsolutu protiv relativnog koje se pretvara da je apsolutno. Radi se o Platonu, Hajdegeru i Genonu protiv Epikura, Dekarta i Popera. Radi se o svetom protiv profanog. To je Srednji vek za koji se zalažem: večiti Srednji vek u večitoj borbi protiv Doba modernizma. To je četvrta politička teorija – niti komunizam, niti fašizam.

Snažno odbacujem te stvari koje ni ne priznajem i koje odbacujem i formalno i neformalno (rasizam, nacionalizam, imperijalizam, kolonijalizam, ksenofobiju, itd). Istovremeno me mogu smatrati braniteljem i advokatom tradicionalizma, konzervativne revolucije i povratka Srednjeg veka (“Novi srednji vek” je bila teza ruskog verskog filozofa Nikolaja Berđajeva).

Imajući u vidu ova moja objašnjenja i razjašnjenja, mogu da prihvatim pisanija Brendona Hoka u Vašington postu. Sada, da li Benon, Tramp ili Putin dele iste stavove prema strukturi ljudske istorije? Da li je njihov konzervativizam iste vrste? Da li su tradicionalisti? Bolje da pitamo njih. Možda jesu, a možda i nisu. Ali, ono što je izvesno, jeste da je ideja povratka Velikog doba postala prilično ozbiljna. I to je glavna stvar – da se o tome raspravlja u jednom od najvećih globalističkih glasila.

Ako ostavimo po strani sve budalaste optužbe, članak Brendona Hoka je odličan i tačan u hvatanju suštine – da trenutno postoje dva tabora u svetu: njihov i naš. Prava borba se odvija unutar društava, ne među društvima. Možda neki ozbiljni Amerikanci zaista i misle slično i žele Veliki povratak. Siguran sam da takvih ljudi ima i u Kremlju, Pekingu, Ankari, Teheranu, u evropskim prestonicama i u Latinskoj Americi. Neke od njih poznajem, ali većinu ne poznajem. Ali, svejedno, mi smo na istoj strani konačne eshatološke bitke.

Da li takvih ima i u Sjedinjenim Državama? Trebalo bi da ih ima. Gde god postoje ljudi, postoji i Dasein. A Dasein odlučuje – možda poslednji put u istoriji (u ontološkoj istoriji – Seynsgeschichte), da li će izbor biti pogrešan. Te je tako Brendon Hok u pravu kada kaže: “Sve u svemu, Dugin veruje da je ‘povratak Srednjem veku alternativa liberalizmu’ “. Da, upravo u to verujem.

Brendon Hok nastavlja: “Ovakva idealizovanja Srednjeg veka radije koriste ideju prošlosti nego njegove realnosti, kako bi služila u njihovim modernim političkim projektima.” Ovde se Brendon Hok pretvara da se kod mene radi samo o “idealizovanju Srednjeg veka”, a da on kao zna šta je “stvarnost”. Isto i u sledećoj rečenici: “Ipak, ovi termini malo šta imaju sa stvarnim Srednjim vekom.”

Brendon Hok se pretvara da tačno zna šta je bio “stvarni Srednji vek” i odbacuje značenja pojmova i termina koje koristim. Da li za to ima bilo kakav argument? Vašington post ponosno, još jedanput, predstavlja totalitaristički argument. Isto važi i za: “Dugin idealizuje izmišljene verzije Srednjeg veka… Dugin se bavi izmišljotinama…, ali zato Vašington post zna šta je “stvarnost”. Važi, sigurno. I, na kraju, u vezi sa zapažanjem da se “radi o mitovima stvorenim od loše istorije”. ‘Loša istorija’ je, očigledno bilo koja verzija istorije koja se ne poklapa sa globalističkim liberalnim diskursom.

Međutim, ovi detalji i nisu nešto važni. Da bi se nečiji tekst objavio u Vašington postu, taj neko mora da proziva “naciste”, “Putinove agente” i “zle momke” koji se bave “pogrešnim mitovima” i “iskrivljenim predstavama”. Taj neko ne sme da misli da u taboru “loših momaka” postoje i neke pozitivne stvari – oni su i odvratni i gadni u svakom smislu. N’est-ce pas, docteur Goebbels? Ovo je neophodna formula.

Suština je negde drugde – to je osnovna ideja ovog članka. Ova ideja je istinita. Približava se kraj modernizma. Vreme je za globalnu preradu modernizma u celini. Umereni konzervativizam više ne važi. Iscrpljen je njegov značaj. Ili ćemo pasti u provaliju, ili ćemo se setiti kako se može leteti na krilima duše. Gotovo je sa bilo kakvim kompromisima između liberalističkog narastanja i blago-umerenog konzervativizma. Ostaju nam jedino radikalna rešenja.

Ako zacementiramo logiku modernizma ili postmodernizma, bićemo uništeni i zamenjeni postljudskom vrstom. Pre nego odlučimo da se zaustavimo ili usporimo, potrebno je da preispitamo čitav pravac u kome se krećemo. Nije problem u brzini. Problem je u pravcu kretanja.

Projekat Novog srednjeg veka snažno potvrđuje: greška je načinjena još u praskozorje modernizma. Ne možemo spasiti situaciju bez radikalnog preispitivanja zapadno-evropske odluke da stupi u moderno doba i prosvetiteljstvo. To je bila greška i prekid sa svetom tradicijom. To je izvorište krize modernog sveta i početak vladavine kvaniteta. (Genon).

Gotovo je sa modernizmom, a njegovi unutrašnji horizonti kažu da izvan njih ne postoji ništa. Pozvani smo da ih prevaziđemo. To znači i Novi početak. Veliki povratak. To više i nije filozofska briga. To je sada glavni problem globalne politike. Zato ti zahvaljujem, Brendonu Hoku! Došao si do suštinskog pitanja. Hajdemo da nastavimo ka Novom srednjem veku.

standard.rs
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here