Александар Липковски: Косово је смисао српског бића

Поделите:

Без КиМ српски народ је потпуно дезинтегрисан. Та централна нит која се провлачи од средњег века па на овамо је управо Косово, рекао проф. Липковски

Проф др Александар Липковски, професор Математичког факултета Универзитета у Београду и један од оснивача Покрета за одбрану Косова и Метохије гостовао је на интернет телевизији Снага народа у емисији Агора.

Одговарајући на питања водитеља Липковски је говорио о Косову и Метохији, образовању, епидемији и другим актуелним темама.

Тема обавезног образовања – образовног система у држави Србији се последњих тридесет година деградира

Колективно знање развој свести, друштвени поглед у нашем образовању све је слабији и нестаје – сматра Липковски.

Школа је главни фактор који треба да развија колективну свест. У оквиру тога, историја, матерњи језик и књижевност и географија, јесу онај склоп предмета који могу да се назову националним и управо ту треба да се развија тај поглед какав желимо да наша деца добију у образовном систему.

Наравно кључно је оно што се дешава код куће, али оно што се дешава у школи није секундарно.

Оно што се у основној школи научи, нарочито у старијим разредима, када већ то знање постаје синтетизовано, промишљено, када деца могу да разумеју добро и да читају и да уче. То су јако важни, можда најважнији тренуци, од петог до осмог разреда. после је већ касно. Пре тога је можда рано, али није никад рано за рецимо народне песме или неке историјске приче.

Стално нам се црта бољи живот кроз евроинтеграције, које су условљене нашим одрицањем од Косова. Неко ко ради <<бољег живота>> жели да иде у европске интеграције приморан је да се постави према питању КиМ и ту онда он мора да пресече, или је за Косово и Метохију – како пише у нашем Уставу, како је записано у нашим срцима и свести, или ће да пређе на другу страну.

Основно питање је како се ми у себи односимо према КиМ.

Дезинтеграција је започела у СФРЈ

Питање КиМ се тада није постављало као кључно питање, све до уставних промена 1974, тачније до уставних амандмана па онда уставних промена итд. Али драматичност тога је постала видљива тек када су били они штрајкови у Трепчи и када је постало потпуно јасно, за неког ко гледа са стране, да то подржавају наша браћа словенске крви, српске крви да кажем, али католичке вероисповести.

Без КиМ српски народ је потпуно дезинтегрисан. Та централна нит која се провлачи од средњег века па на овамо је управо Косово. То је оно што је подстицало и окупљало Србе, ма где да су се налазили, на заједничко прегалаштво, на заједничке борбе, па и ратове.

О Европској унији

Оно чему треба да тежимо су опште људске вредности. Не треба да тежимо богатству које има ЕУ, а нарочито богате земље, јер је то богатство није за нас. То је богатство привид. Погледате шта се десило код оних који су иста сиротиња, да тако кажем, као и ми, али су ушли у ЕУ и видите да ништа лепо није десило, да се пола Бугарске испразнило, да се пола Румуније преселило у Немачку, да ево Хрватска се празни, јер та идеја је само једна фатаморгана.

О епидемији и вакцинацији

Вакцина нам је као политичко питање par excellence у ствари подметнута. Тачније ова епидемија. Наравно не кажем да не постоји обољење које су назвали, тако како су га назвали али страх од тог обољења се пројектује кроз сва ова средства која сам поменуо. И – телевизију и мониторе и телефоне и он (вирус) је постао заиста једно политичко питање помоћу кога се онда решавају нека друга питања. Рецимо видели смо шта се у Србији десило око избора, видели смо да епидемије може и да нестане, а може онда после поново да се појави. Видимо шта нам се страшно спрема око школе. Ја сам ужаснут тиме да школе не буде, или да буде онлајн школа. то је пропаст организованог друштва. Школа мора да служи као таква, не само као место где се учи. већ где се и социјализује.

О Покрету за одбрану Косова и Метохије

Покрет нема никакве политичке претензије у смислу власт, опозиција, позиција, итд. Само у малом делу опозиције је артикулисано питање Косова и Метохије, велики део опозиције је на истим таласним дужинама, ако се говори о Косову и Метохији, као и један велики део позиције. Скоро сви углавном избегавају да се определе по том питању. То се јасно видело када је сада скоро оформљена Уједињена опозиција Србије. Питање КиМ морамо постављати свуда где је то могуће. То је територија Србије, на њој живе свакако и Албанци и нико њих не тера. Идеја која се више пута чула у Покрету је да се покуша на сваки доступан и могући начин интеграција тих људи у једно демократско, цивилизовано друштво, али на српској територији.

Сви који на тој земљи живе, сви су они наши. И Срби и Албанци. Јако је велики јаз ископан између Шиптара са једне стране и Срба с друге стране. На томе је рађено много дуго и вероватно ће исто толико, ако не и више, бити потребно да се реинтеграција обави. Територија је наша, народ треба интегрисати, оном народу који не жели да се интегрише треба да се приђе на један суптилнији начин. Покрет ради на документу о реинтеграцији Косова и Метохије.

 

Покрет за одбрану Косову и Метохије

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here