Александар Шибул, психотерапеут: Треба бити отворен и не чекати да се проблеми сами реше

Поделите:

Шта је то што води ка странпутици, лошим партнерским односима, и како доћи до разрешења патње, покушавамо да сазнамо од психотерапеута Александра Шибула уочи Светског дана менталног здравља 10. октобра. Наш саговорник открива и ко су људи који закуцају на његова врата и колико је битно на време јавити се стручном лицу за помоћ.

Kоји су најчешћи разлози због којих вам се људи обраћају?

Човек је врло комплексно биће бачено у ватру непознатости и датости које га води ка странпутици и тада великој патњи. Углавном пролазимо кроз живот сами, ходајући од препреке до препреке и вртећи се у круг свог већ изграђеног начина постојања који нас не води ка разрешењу патње. Мали број самосвесних људи или оних који дођу до зида и виде да више не може тако, јављају се психологу за помоћ, некад са погрешним очекивањем да се проблем може решити за неколико сеанси, не схватајући да смо погрешан начин постојања градили некад и деценијама уназад.
Човек је биће љубави које трага за партнером и тешко га налази, а када га пронађе не сналази се у новонасталој ситуацији, тада затраже да им неко помогне да се снађу и науче како да превазиђу конфликте или како да управљају њима. Ако имају децу онда се проблем по моделу преноси на децу и тада имамо систем са грешком. Улажење у психотерапеутски процес започиње рад на успостављању функционалнијег система, када се то догоди постајемо наравно задовољнији и испуњенији. То је процес који не престаје, јер живот тражи континуиран рад на себи.

Kоји се то узраст најчешће обраћа за помоћ?

Најчешће су узрасти од 15 до 50 година, то је период интензивне свесности и наде да се нешто може урадити са својим животима, изнад педесете већ пада мотивација за развојем, многи се осећају безнадежно и сматрају да се не може било шта променити. Наравно да има изузетака који тада постају врло интересантни клијенти који долазе са великим животним искуством и са којима се заиста могу постићи невероватни резултати.

Kоји су најчешћи проблеми у партнерским односима, а због којих се вама обраћају за помоћ?

Успостављање партнерских односа се увек ослања на модел који смо усвојили од наших родитеља, предака, са тим искуством ми често тражимо партнере који су компатибилни са нашим моделом. Ако је модел нефункционалан и ако нисмо разрешили породичне конфликте и лоше комуникационе моделе тада налазимо партнера који је у сагласју са нашом несређеношћу. То онда и бива тема рада у породичној терапији. Такође је запањујуће колико не познајемо своје партнере, па самим тим имамо и погрешна очекивања која нас воде до понављајућих конфликата.

Због чега долази до проблема у партнерским односима ?

На првом месту је погрешан избор партнера са којим остајемо у вези по инерцији или некој врсти одговорности. Ако пак нађемо адекватног партнера који уме да гради однос на неконфликтан начин тада се могу десити присуство низа чинилаца који могу да поремете такав однос. Материјални проблеми, одсуство од куће због посла, занемаривање партнера због обавеза око деце, дугачији ток развоја и инресесовања током брака…Зато треба бити отворен и не чекати да се проблем сам од себе реши.

Статистика показује да је све више самаца и са друге стране све више развода у Новом Саду, шта мислите који је разлог?

Погрешан избор партнера, нереална очекивања, присуство патологије, сиромаштво, одсуство толеранције и здравог система вредности…

Да ли људи и даље имају предрасуде у вези са одласком код психолога и зашто је то тако?

У градовима и код образованих људи нема више толико предрасуда колико постојање инертности и недостатка мотива да се ради на себи и наравно ту је и економски фактор који постаје реална препрека да се иде на психотерапију.

У последње време медији су испуњени чланцима о вршњачком насиљу, које је ваше виђење?

Вршњачко насиље је увек постојало и постојаће због присуства реалности у различитости међу људима који носе агресивније или мање агресивно понашање. Суштинско питање је како све то амортизовати и заштити жртве насиља, а да не направимо тотално штету и насилнику којем треба помоћи како би променио свој модел понашања и постао функционалнији и задовољнији човек, тек тад делујемо и превентивно спречавајући да насилник остане и постане још гори него што јесте.

Мој Нови Сад

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here