Александар Трифуновић: Шта ћемо сад ?

Поделите:

Будите слободни. Нисте сами и усамљени ако мислите да је ово лош систем и да треба да буде бољи. У праву сте. И зато се борите, ако већ остајете овђе. Јер ово мора и може боље.
На свом лексикону који је водио на Фацебооку, Младен Иванић је негђе на почетку кампање записао да му је нека бака у Добоју рекла да га схвата, да он мудро ћути и да ће их све побиједити ћутњом. Младен је у то и повјеровао. Бака је гарантовано гласала за Додика…

Ово је најбоље објашњење једног од разлога новог пораза опозиције. Kада сам ономад сједио у емисији са Бореновићем и Говедарицом, прије 3 године, рекао сам какав их резултат чека на овим изборима ако се не промијене. Љутили су се на мене, не на себе. Опозиција ни у једном тренутку није успјела артикулисати незадовољство, које је огромно, у побједнички програм за народ, не само за себе. А на концу, нису то успјели урадити ни за себе. Гласачи им нису дали повјерење, а апстинентима нису дали довољно разлога да им повјерују да ће имати корист од изласка на гласање. Да им власт не може понудити ништа, то апстиненти већ знају. У кампањи су били лијени, неиновативни, то чак ни ријетко добри спотови и огромна подршка на социјалним мрежама у овој кампањи нису могли поправити. Осим Драшка Станивуковића, који је сам освојио више гласова од ПДПа, нико од њих у овој кампањи није био вијест,зузев кад су се бранили од Додика, који им је наметао теме које немају везе са животом у кампањи. Осим бесмисленог прозивања Жељке Цвијановић за фамилијарно поријекло, што им је донијело више штете него користи, нису имали нити једну идеју или адут.

На позицијама гђе су били власт, понашали су се као они које критикују, куповали су скупа аута, запошљавали пријатеље и чланове партије, фамилије, били су необично исти. А то није било невидљиво. Великом броју локалних СДС моћника досадило је да буду опозиција у РС и правили су своје договоре са Додиком, које Додик није крио, напротив. Опозиција је на концу очекивала од једног храброг оца који се борио за истину о убиству свог сина да умјесто њих и побиједи Додика, што је посебно нефер и не заслужује коментар.

Милорад Додик, власник СНСД-а и Републике Српске, од почетка кампање је ђеловао као неко ко жели да побиједи. Kористио је све ресурсе који су му на располагању, ресурсе најбогатијег кабинета неког функционера на Балкану од преко 10 милиона марака. Нови хеликоптер који смо му купили се није гасио. Возила Владе РС и буџети локалних поглавица су били упрегнути у најскупљу кампању икад. Рекламирали су се преко болница, вјеровали или не. Имали су потпуну контролу над бирачким одборима. Пропаганда јавног сервиса и иних медија којих је ове године било и више него на прошлим изборима успјела је убиједити људе да је ово најбоље што можемо, да корупција и криминал нису теме док се “брани” Република Српска од непријатеља који су се производили свакодневно, у партијама опозиције, у ријетким медијима који су критиковали партију господара Српске, у групи Правда за Давида. Предсједник Републике Српске је јавно пријетио грађанима да ће им одузимати мизерне надокнаде уведене пред изборе ако не гласају за њега. Не љутите се на оне који су то озбиљно схватили, биједа је страшна и биће још страшнија. Људи су очајни и те мале надокнаде им много значе. Ја их потпуно разумијем. Не може неко ко је гладан, неинформисан, престрашен, разумно резоновати ако им пријети неко ко тај буџет третира и крчми као свој, како то ради Милорад Додик. СНСД планира да влада и наредних 10, 20 година и у ту сврху је успостављена периодика из периода када је амерички НДИ највише својих ресурса улагао у СНСД, која сада ради пуном паром, чак и људи који су тада радили за НДИ раде за СНСД. Ова партија тако и прије дана избора зна прецизно колико људи ће да гласа за њих, како размишљају и шта желе. Тако раде озбиљне партије. Поређења ради, СДС јуче није знао ни колико су гласова освојили након 6 сати од затварања биралишта.

Kад смо већ код НДИ, треба рећи и да је ово највећа побједа УСАИДа у Републици Српској. СНСД, партија у коју су уложили милионе долара је опет побиједила, а медији којима је дала највише новца су на побједничкој страни. Мислим да могу да отворе шампањац. Kао и сва међународна заједница, Wигемарк посебно, и ове године његов пријатељ Додик, како га назива, ће га звати на Славу на велелепно имање у Бакинцима, и као до сада, Wигемарк га неће питати, откуд теби све ово фрајеру. Kао ниједан од амбасадора који је кркао на господаровом имању, а то није био само руски.

Међународну заједницу не занимамо осим протоколарно, ако вам кажу другачије, лажу вас. У наредних 10 година нећемо постати дио нити једне интеграције или савеза. Препуштени смо сами себи.

Ту смо гђе смо.

Овако агресивна и брутална, нељудска кампања успјела је да одљуди људе једне од других. Да потврди пођелу на Ми и Они. Ове године, за разлику од прошлих, власт је непријатеље умјесто у Сарајеву производила унутар Републике Српске. Застава Српске, да се не лажемо, већ годинама различито покрива чланове СНСД-а од оних који то нису. Сиротиња ће тако да се глође међусобно, док ће се милионски конто на рачунима Милорада Додика и његове породице и финансијера опет повећавати. Редови пред амбасадама ће бити све већи, можда на аутобуским станицама отворе канцеларије да убрзају одвећ брзу процедуру одласка.

Шта ћемо сад ?

Не треба губити наду, то никако.

Милорад Додик је остварио нешто више од 25% гласова, нешто мање од 25% је било против њега, око 50% људи није гласало за њега. Ово и није тако лоша математика. Он влада са гласовима тек једне четвртине нас. Ово, дакле, није апсолутна побједа, ово није земља једноумља ма како је таквом покушавају направити. Будите слободни. Нисте сами и усамљени ако мислите да је ово лош систем и да треба да буде бољи. У праву сте. И зато се борите, ако већ остајете овђе. Јер ово мора боље. Одморите се који дан од ове хистерије, ова јесен је прелијепа. Шетајте, возите бицикл, пењите се на брда и планине. Сједите у кафани са друштвом и играјте се ко први помене неког политичара плаћа пиће свима. Али зато причајте о политици, у какве вам школе иду ђеце, у кавим се болницама лијечите, колико сте сигурни на улицама својих градова и говорите наглас шта вам смета, не у себи. Дођите себи и направите приоритете. Славите своје мале побједе. Борите се за њих у границама својих могућности. Објашњавајте људима, ако већ знате шта се на изборима десило, шта се десило. Без обзира што нисте гласали за нову власт, ја нисам, она мора да вас служи, ви је финансирате. Питајте их кад год можете како троше ваш новац, тражећи да га троше пажљиво како ви трошите свој. Ја и Бука хоћемо, жешће него икад. Јуче је четврт милиона вас било на нашим страницама. Да би политика била боља, сви морамо бити много бољи.

Записао сам у петак, дан након ког смо тражећи истину о убиству Давида напунили највећи Трг највећег града у РС слободом, солидарношћу, љубављу, дан у коме смо се одзвијерили, да резултати избора више и нису толико важни. Да су ти људи, а заиста јесу људи, хиљаде њих, закорачили усправно и побиједили страх, а то је једна од најважнијих побједа у животу.

Бука

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here