Александар Вучић у ауторском тексту за Блиц: Моја политика је политика против митова, мржње и вечних истина

Поделите:

Председник Србије Александар каже да су Србија и Балкан на исти начин реаговали на његову посету Косову – “гледањем преко плота”.

Вучић поручује да је за Србију најлековитије да се Срби и Албанци договоре и заувек реше своје проблеме.

У ауторском тексту за јубиларно издање “Блица”, Вучић налази објашњење за такве реакције у “Филозофији паланке” Радомира Константиновића, те наводи да је то “гледање преко плота” увек израз страха да се некосуочи са самим собом.

“Зато су коментари ништа више него ‘памфлетизам’, чија је основна одлика, опет по Константиновићу, да се обрачунава у име неке већ дате, непромењиве и вечне истине”, наводи Вучић.

Каже да су за део Србије и за регион те “истине” одавно постављене и да се не дозвољава никакво њихово ревидирање.

То, додаје, подразумева, да је Србија за регион увек крива, увек жели да ратује, увек да се шири на рачун других…да освоји Балкан.

“То што сам рекао јасно да желим да освајамо лаптоповима, знањем, књигом, оловком, и то не Балкан, већ будућност, мирно је занемарено”, констатује.

Једнако, примећује, како је у Србији део јавности прешао преко тога да је током посете Косову јасно начињен дисконтинуитет с Милошевићевом политиком.

То се, примећује, једноставно не уклапа у унапред постављену истину дела Србије. а по којој је он априори лош, априори за рат, априори део Милошевићеве великоспрске хегемонистичке политике.

Зато, закључује, коментатори тако јасно прескачу све делове који им не одговарају, који нарушавају њихову истину и који се не уклапају у “мит о злом Вучићу”.

“И ту је негде основни проблем. Моја политика је политика против митова и вечних истина, а са друге стране су они, и слева и сдесна, и квазинационалнисти и квазиграђанство, који живе на митовима и од њих. Матрица је иста, разрада је другачија, али је закључак опет исти”, пише Вучић у ауторском тексту за Блиц.

Констатује да је тако за једне издајник Србије, за друге издајник правде и демократије, те да зато сасвим јасно да ни једнима ни другима не одговара кад за Србе са Косова врло јасно тражи права, а не територије, договор и компромис, а не рат.

“И када по хиљадити пут изговорим реч мир најеже се, ти из истих шињела, и крену да памфлетима, једни зато што би стварно волели рат, други зато шсто не могу да превале што баш ја тај рат никако не желим”.

Пише и да када се томе дода да је за “све њих много важније да њихов противник не успе”, него да се заиста постигне решење, онда се добије “заокружена памфлеташка заједница”.

Вучић, међутим, примећује да иста митолошка поставка постоји и у региону, те да је Србија по том миту главни кривац и у двадесетом и двадесетпвом веку.

Зато би, каже, они волели да он понавља, попут Милошевића, да ни наоружане битке нису искључене.

“И волели би да сам његова политичка реинкарнација, са истом поставком, истим циљем и истим начином да га остварим”, пише Вучић.

Зато, додаје, и чују само оно што би волели, а не што је речено.

“Зато што им не осдговара Србија која је нормална, Србија компромиса, Србија која своје место у свету хоће да нађе радом и знањем, а не оружјем”.

Зато би им, каже, чист севап био да преговори пропадну, да отпочнемо рат с Албанцима, да истребимо једни друге и докажемо мит.

Вучић пише да на паланачком Балкану и даље важи златно правило – да комшији цркне крава, а да је посебан проблем ако он ту идеју одбије, ако проба да нађе лек, и за себе и за друге, ако пожели промену, због које ће постати бољи, успешнији, јачи…

Како каже, чак и ако понавља стално мир, и договор, и компромис, опет не вреди, утврдиће му лоше намере, причаће како лаже, тражиће заверу, лош заплет…све да не би моралио да признају да је мит погрешан.

А све то је, примећује, да не би морали да се баве собом и сопственим промашајима и да би увек имали дежрног кривца.

“И у потрази за њим, митолошкој, и они, баш као и неки у Србији, стигли су до оног ко је главни узрок њихове паланачке беде…стигли су до Србије будућности, до јаке, успешне, модерне земље која држи до своје речи, која никоме не прети, која хоће мир, која воли и уме да ради, а не да ратује, која никога не мрзи, која жели да помогне…која жели сва права за све људе, било где на Балкану”.

До такве Србије су стигли, додаје, зато што она руши мит, зато што је превише тога митолошки усађеног успела да промени.

“И сада замислите размере њихове панике кад знају да су такве промене, супротне учмалости и устајалости паланке, незаустављиве и да нема тог плота преко кога неће да пређу…То их плаши највише, и оне с ове и оне с оне стране наших балканских плотова”.

Пише да то што је почело, то ново време, нова ера за читав Балкан и за Србију, укида њихове плотове, те да је то време у којем свако може нешто добро да добије, да има користи.

Управо зато, закључује свој ауторски текст председник Вучић, најлековитије за Србију било би да Срби и Албанци, ма кад, постигну договор и реше своје проблеме заувек.

“После извесног времена, можда и сви ови у својим паланачким поставкама схвате да су изгубили будућност због сопственог и патолошког односа према прошлости, као и мржње која им је остала једини хранитељ”.

(Танјуг)

Поделите:

8 Коментари

  1. Ništa nisam razumeo. Hoće mir, normalno, ne pati od mitova, želi bolji status našeg natoda na Kosovu, sve prihvatljivo. Kako? To ne kaže. Čemu osuđivanjem političkih protivnika? Ko normalan želi rat? Kao i obično samo osude drugih i lepe želje, bez konkretnih rešenja

  2. Ma on je kao patriota, veliki drzavnik a za njegovog vakta i njegovog politickog oca raspade se Jugoslavija, pala Krajina, nas bombardovase, izgubise Kosovo, Crnu Goru, Sever Kosova, zemlja ekonomski ruinirana. Nedorasli gubitnici, Karadjordjevici im ostavili onoliku drzavu a oni je razlupali. Dzaba ti prica o miru i stabilnosti kad smo raskrce za igru velikih sila, ko jagnje koje jos nije pojedeno jer se copor vukova bije ko ce prvi da zagrize.

  3. U 2018 prica o miru i stabilnosti. Pa kad misli da udjemo u EU, kroz 50 godina. Njima ne treba samo mir i stabilnost nego ekonomski razvijen jak partner koji ce moci da doprinese Uniji, a ne da bude jos jedna kasika koja ce da uzima iz Nemackog kazana. Oni vec imaju dovoljno Grke, Italijane, Hrvate na grbaci, treba im neko da doprinese, a ne garant mira i stabinosti.

  4. Sta me briga sta misle male ucmale glave u ovim drzavicama a u stvari provincijama koje nas okruzuju. Mi treba da se poredimo i ugledamo na Cesku, Austriju, Holandiju, napredne zemlje slicne populacije i teritorije. Ako se budemo poredili sa Hrvatskom i ostalim iz regiona koliko je ko privukao investicija, koliki je razvoj, pa mi smo nacisto propali a i oni skupa s nama jer neko mora da povuce.

  5. Ni Bosnje, ni Ujci ni Sipci nemaju ljudske, kulturne i druge potencijale da budu motor razvoja. Hrvatska je prigrabila onoliku obalu a nije bila u stanju da razvije ni jednu valjanu luku. To sto nesto zoves lukom ne znaci da ona to i jeste. Treba da dovuces tamo milione ljudi, prugu, autoput i trzista koji bi tu luku koristili. Bosnje ne vide dalje od Trebevica, a o Sipcima ne bih trosio reci.

  6. Kroz 100 godina postojanja Jugoslavije nismo uspeli svi zajedno da postignemo nista. Nemci prave cuda sa jednom lukom Hamburg, Holandjani sa Roterdamom a mi onolika obala i nista. Hrvati gledaju samo nekoga da blokiraju, a ne da budu pomorski narod. Mali moralno i intelektualno bedni narodcic koji je umislio da je jedna Austrougarska palanka Zagreb nekakva metropola. Pa veca je metropola Dubrovnik i Split koji su Hrvati upropastili jer su ih odsekli od Srbije nebrigom.

  7. Ne znam sta ce biti kad neko od Velikih sila odluci da im je vise muka od ovih zavadjenih narodcica i propalih drzavica od Trsta do Djevdjelije, lezilebovica koji su prigrabili toliku teritoriju, luke i resurse a nista ne rade i samo prose. I da nas lepo pociste sve zajedno i dovedu druge ljude koji ce moci od ove teritorije nesto da naprave, a nas strpaju u rezervate ko Indijance u Americi.

  8. Svi i Slovenci i Hrvati i Bosnjaci i Srbi misle da im je drzava bogom dana i vecna kategorija. Propadaju cele civilizacije, a kamo li tako mali narodi. Japanci i Izraelci prave cuda na mnogo manjoj teritoriji, zastrasujuce je sta su Kinezi napravili poslednjih 30 godina, to je mravinjak od megapolisa, brzih pruga i industrije. Nije zagarantovano da se neko nece polakomiti kad vidi nase resurse i da nas nece sve zajedno ovako zavadjene pobrisati odavde.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here