Aleksandar Vučić u autorskom tekstu za Blic: Moja politika je politika protiv mitova, mržnje i večnih istina

Podelite:

Predsednik Srbije Aleksandar kaže da su Srbija i Balkan na isti način reagovali na njegovu posetu Kosovu – “gledanjem preko plota”.

Vučić poručuje da je za Srbiju najlekovitije da se Srbi i Albanci dogovore i zauvek reše svoje probleme.

U autorskom tekstu za jubilarno izdanje “Blica”, Vučić nalazi objašnjenje za takve reakcije u “Filozofiji palanke” Radomira Konstantinovića, te navodi da je to “gledanje preko plota” uvek izraz straha da se nekosuoči sa samim sobom.

“Zato su komentari ništa više nego ‘pamfletizam’, čija je osnovna odlika, opet po Konstantinoviću, da se obračunava u ime neke već date, nepromenjive i večne istine”, navodi Vučić.

Kaže da su za deo Srbije i za region te “istine” odavno postavljene i da se ne dozvoljava nikakvo njihovo revidiranje.

To, dodaje, podrazumeva, da je Srbija za region uvek kriva, uvek želi da ratuje, uvek da se širi na račun drugih…da osvoji Balkan.

“To što sam rekao jasno da želim da osvajamo laptopovima, znanjem, knjigom, olovkom, i to ne Balkan, već budućnost, mirno je zanemareno”, konstatuje.

Jednako, primećuje, kako je u Srbiji deo javnosti prešao preko toga da je tokom posete Kosovu jasno načinjen diskontinuitet s Miloševićevom politikom.

To se, primećuje, jednostavno ne uklapa u unapred postavljenu istinu dela Srbije. a po kojoj je on apriori loš, apriori za rat, apriori deo Miloševićeve velikosprske hegemonističke politike.

Zato, zaključuje, komentatori tako jasno preskaču sve delove koji im ne odgovaraju, koji narušavaju njihovu istinu i koji se ne uklapaju u “mit o zlom Vučiću”.

“I tu je negde osnovni problem. Moja politika je politika protiv mitova i večnih istina, a sa druge strane su oni, i sleva i sdesna, i kvazinacionalnisti i kvazigrađanstvo, koji žive na mitovima i od njih. Matrica je ista, razrada je drugačija, ali je zaključak opet isti”, piše Vučić u autorskom tekstu za Blic.

Konstatuje da je tako za jedne izdajnik Srbije, za druge izdajnik pravde i demokratije, te da zato sasvim jasno da ni jednima ni drugima ne odgovara kad za Srbe sa Kosova vrlo jasno traži prava, a ne teritorije, dogovor i kompromis, a ne rat.

“I kada po hiljaditi put izgovorim reč mir naježe se, ti iz istih šinjela, i krenu da pamfletima, jedni zato što bi stvarno voleli rat, drugi zato šsto ne mogu da prevale što baš ja taj rat nikako ne želim”.

Piše i da kada se tome doda da je za “sve njih mnogo važnije da njihov protivnik ne uspe”, nego da se zaista postigne rešenje, onda se dobije “zaokružena pamfletaška zajednica”.

Vučić, međutim, primećuje da ista mitološka postavka postoji i u regionu, te da je Srbija po tom mitu glavni krivac i u dvadesetom i dvadesetpvom veku.

Zato bi, kaže, oni voleli da on ponavlja, poput Miloševića, da ni naoružane bitke nisu isključene.

“I voleli bi da sam njegova politička reinkarnacija, sa istom postavkom, istim ciljem i istim načinom da ga ostvarim”, piše Vučić.

Zato, dodaje, i čuju samo ono što bi voleli, a ne što je rečeno.

“Zato što im ne osdgovara Srbija koja je normalna, Srbija kompromisa, Srbija koja svoje mesto u svetu hoće da nađe radom i znanjem, a ne oružjem”.

Zato bi im, kaže, čist sevap bio da pregovori propadnu, da otpočnemo rat s Albancima, da istrebimo jedni druge i dokažemo mit.

Vučić piše da na palanačkom Balkanu i dalje važi zlatno pravilo – da komšiji crkne krava, a da je poseban problem ako on tu ideju odbije, ako proba da nađe lek, i za sebe i za druge, ako poželi promenu, zbog koje će postati bolji, uspešniji, jači…

Kako kaže, čak i ako ponavlja stalno mir, i dogovor, i kompromis, opet ne vredi, utvrdiće mu loše namere, pričaće kako laže, tražiće zaveru, loš zaplet…sve da ne bi moralio da priznaju da je mit pogrešan.

A sve to je, primećuje, da ne bi morali da se bave sobom i sopstvenim promašajima i da bi uvek imali dežrnog krivca.

“I u potrazi za njim, mitološkoj, i oni, baš kao i neki u Srbiji, stigli su do onog ko je glavni uzrok njihove palanačke bede…stigli su do Srbije budućnosti, do jake, uspešne, moderne zemlje koja drži do svoje reči, koja nikome ne preti, koja hoće mir, koja voli i ume da radi, a ne da ratuje, koja nikoga ne mrzi, koja želi da pomogne…koja želi sva prava za sve ljude, bilo gde na Balkanu”.

Do takve Srbije su stigli, dodaje, zato što ona ruši mit, zato što je previše toga mitološki usađenog uspela da promeni.

“I sada zamislite razmere njihove panike kad znaju da su takve promene, suprotne učmalosti i ustajalosti palanke, nezaustavljive i da nema tog plota preko koga neće da pređu…To ih plaši najviše, i one s ove i one s one strane naših balkanskih plotova”.

Piše da to što je počelo, to novo vreme, nova era za čitav Balkan i za Srbiju, ukida njihove plotove, te da je to vreme u kojem svako može nešto dobro da dobije, da ima koristi.

Upravo zato, zaključuje svoj autorski tekst predsednik Vučić, najlekovitije za Srbiju bilo bi da Srbi i Albanci, ma kad, postignu dogovor i reše svoje probleme zauvek.

“Posle izvesnog vremena, možda i svi ovi u svojim palanačkim postavkama shvate da su izgubili budućnost zbog sopstvenog i patološkog odnosa prema prošlosti, kao i mržnje koja im je ostala jedini hranitelj”.

(Tanjug)

Podelite:

8 Komentari

  1. Ništa nisam razumeo. Hoće mir, normalno, ne pati od mitova, želi bolji status našeg natoda na Kosovu, sve prihvatljivo. Kako? To ne kaže. Čemu osuđivanjem političkih protivnika? Ko normalan želi rat? Kao i obično samo osude drugih i lepe želje, bez konkretnih rešenja

  2. Ma on je kao patriota, veliki drzavnik a za njegovog vakta i njegovog politickog oca raspade se Jugoslavija, pala Krajina, nas bombardovase, izgubise Kosovo, Crnu Goru, Sever Kosova, zemlja ekonomski ruinirana. Nedorasli gubitnici, Karadjordjevici im ostavili onoliku drzavu a oni je razlupali. Dzaba ti prica o miru i stabilnosti kad smo raskrce za igru velikih sila, ko jagnje koje jos nije pojedeno jer se copor vukova bije ko ce prvi da zagrize.

  3. U 2018 prica o miru i stabilnosti. Pa kad misli da udjemo u EU, kroz 50 godina. Njima ne treba samo mir i stabilnost nego ekonomski razvijen jak partner koji ce moci da doprinese Uniji, a ne da bude jos jedna kasika koja ce da uzima iz Nemackog kazana. Oni vec imaju dovoljno Grke, Italijane, Hrvate na grbaci, treba im neko da doprinese, a ne garant mira i stabinosti.

  4. Sta me briga sta misle male ucmale glave u ovim drzavicama a u stvari provincijama koje nas okruzuju. Mi treba da se poredimo i ugledamo na Cesku, Austriju, Holandiju, napredne zemlje slicne populacije i teritorije. Ako se budemo poredili sa Hrvatskom i ostalim iz regiona koliko je ko privukao investicija, koliki je razvoj, pa mi smo nacisto propali a i oni skupa s nama jer neko mora da povuce.

  5. Ni Bosnje, ni Ujci ni Sipci nemaju ljudske, kulturne i druge potencijale da budu motor razvoja. Hrvatska je prigrabila onoliku obalu a nije bila u stanju da razvije ni jednu valjanu luku. To sto nesto zoves lukom ne znaci da ona to i jeste. Treba da dovuces tamo milione ljudi, prugu, autoput i trzista koji bi tu luku koristili. Bosnje ne vide dalje od Trebevica, a o Sipcima ne bih trosio reci.

  6. Kroz 100 godina postojanja Jugoslavije nismo uspeli svi zajedno da postignemo nista. Nemci prave cuda sa jednom lukom Hamburg, Holandjani sa Roterdamom a mi onolika obala i nista. Hrvati gledaju samo nekoga da blokiraju, a ne da budu pomorski narod. Mali moralno i intelektualno bedni narodcic koji je umislio da je jedna Austrougarska palanka Zagreb nekakva metropola. Pa veca je metropola Dubrovnik i Split koji su Hrvati upropastili jer su ih odsekli od Srbije nebrigom.

  7. Ne znam sta ce biti kad neko od Velikih sila odluci da im je vise muka od ovih zavadjenih narodcica i propalih drzavica od Trsta do Djevdjelije, lezilebovica koji su prigrabili toliku teritoriju, luke i resurse a nista ne rade i samo prose. I da nas lepo pociste sve zajedno i dovedu druge ljude koji ce moci od ove teritorije nesto da naprave, a nas strpaju u rezervate ko Indijance u Americi.

  8. Svi i Slovenci i Hrvati i Bosnjaci i Srbi misle da im je drzava bogom dana i vecna kategorija. Propadaju cele civilizacije, a kamo li tako mali narodi. Japanci i Izraelci prave cuda na mnogo manjoj teritoriji, zastrasujuce je sta su Kinezi napravili poslednjih 30 godina, to je mravinjak od megapolisa, brzih pruga i industrije. Nije zagarantovano da se neko nece polakomiti kad vidi nase resurse i da nas nece sve zajedno ovako zavadjene pobrisati odavde.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here