Америчка мека моћ у Трамповој ери

Поделите:

Трампови браниоци тврде да мека моћ није важна. Ипак, у све умреженијем свету, она је важнија него икад

Администрација америчког председника Доналда Трампа показала је мало интересовања за јавну дипломатију. Па ипак, јавна дипломатија – напори владе да комуницирају директно са властима других држава – један је од кључних инструмената који креатори политикe користе за генерисање меке моћи, а текућа информациона револуција чини такве инструменте важнијим него икадa.

Анкете и Портланд индекс мека моћ 30 показују да је америчка мека моћ опала од почетка Трамповог мандата. Твитови могу помоћи у постављању глобалне агенде, али ако нису привлачни другима они не утичу на повећање меке моћи.

Трампови браниоци одговарају да је мека моћ – оно што се догађа у главама других – ирелевантна; важна је само тврда моћ са свим својим војним и економским инструментима. У марту 2017. године, Трампов директор канцеларије за буџет Мик Малвејни прогласио је „буџет тврде моћи“ који је скресао средства за Стејт Департмент и америчку Агенцију за међународни развој за скоро 30 одсто.

Срећом, војни лидери знају боље. Месец дана пре Малвејнијеве објаве, тадашњи секретар одбране генерал Џејмс Матис, упозорио је Конгрес рекавши: „Ако не будете у потпуности финансирали Стејт департмент, мораћу да купим више муниције“. Као што је Хенри Кисинџер једном истакао, међународни поредак не зависи само од равнотеже тврде моћи, већ и од перцепције легитимитета, који, у суштини, зависи од меке моћи.

ПАРАДОКС ИЗОБИЉА
Информационе револуције увек имају дубоке социо-економске и политичке последице – оне сведоче о драматичним ефектима Гутенбергове штампарске пресе на Европу у 15. и 16. веку. Једна од њих се односи на актуелну информациону револуцију из шездесетих година и појављивање „Муровог закона“: број транзистора на компјутерским чиповима се удвостручује  отприлике на сваке две године. Као резултат добили смо чињеницу да се снага рачунара драматично повећала и да је почетком овог века коштала 0,1 одсто онога што је коштала почетком седамдесетих година.

Године 1993, било је свега 50 веб-сајтова у свету; до 2000. тај број је престигао цифру од пет милиона. Данас преко четири милијарде људи користи интернет, а предвиђа се да ће тај број порасти на пет до шест милијарди људи до 2020. године, и да ће „интернет ствари“ (internet of things) повезивати десетине милијарди уређаја. Фејсбук има више корисника него Кина и САД становника заједно.

Редови на дан отварања првог ресторана брзе хране Мекдоналдс на Пушкиновом тргу у Русији, Москва, 31. јануар 1990.

У таквом свету, моћ привлачења и убеђивања постаје све важнија. Међутим, давно су прошли дани када се јавна дипломатија углавном водила путем радија и телевизијског емитовања. Технолошки напредак довео је до драматичног смањења трошкова обраде и преношења информација. Резултат је информациона експлозија, која је произвела „парадокс изобиља“: обиље информација доводи до смањења пажње.

Када обим информација са којима се суочавају људи постане запањујући, тешко је знати на шта се треба фокусирати. Алгоритми друштвених мрежа су дизајнирани тако да се такмиче за пажњу. Репутација постаје још важнија него у прошлости, а политичке борбе, засноване на друштвеним и идеолошким склоностима, често су усредсређене на стварање и уништавање кредибилитета. Друштвени медији могу учинити да лажне информације изгледају веродостојније ако потичу од „пријатеља“. Као што је извештај америчког специјалног тужиоца Роберта Малера о руском мешању у председничке изборе 2016. године показао, управо то је омогућило Русији да се искористи америчке друштвене медије.

ВАЖНОСТ РЕПУТАЦИЈЕ
Репутација је увек била важна у светској полтиици, али је кредибилитет постао још важнији извор моћи. Информације које се чине пропагандним не само да могу бити одбачене, већ се могу показати и као штетне за кредибилитет државе која их шири, што смањује њену меку моћ. Најефикаснија пропаганда није пропаганда. То је двосмерни дијалог међу људима.

Изгледа да Кина и Русија то не схватају, а понекад се дешава да и Сједињене Државе не прођу тест. Током рата у Ираку, на пример, третман затвореника у Абу Граибу на начин који није у складу са америчким вредностима довео је до стварања слике о лицемерју коју није било могуће преокренути емитовањем слика муслимана који живе добро у Америци. Данас, председнички „твитови“ за које се испоставило да су доказано лажни поткопавају кредибилитет Америке и смањују њену меку моћ. Ефикасност јавне дипломатије се мери бројем промењених мишљења (што се одражава у истраживањима јавног мњења), а не потрошеним доларима или бројем послатих порука.

Домаћа или спољна политика која изгледа лицемерно, арогантно, равнодушно према ставовима других или је заснована на уском схватању националног интереса може поткопати меку моћ. На пример, у истраживањима јавног мњења спроведеним након инвазије на Ирак 2003. године, дошло је стрмоглавог пада привлачности САД-а. Седамдесетих година многи људи широм света су се успротивили америчком рату у Вијетнаму, а непопуларност такве политике утицала је на амерички глобални положај.

Скептици тврде да такве епизоде показују да мека моћ није толико битна; земље сарађују због властитог интереса. Али овај аргумент изоставља главну поенту: сарадња је ствар договора, а на садржај договора утиче степен привлачности или одбојности.

Срећом, мека моћ земље не зависи само од њене званичне политике, већ и од привлачности њеног цивилног друштва. Када су демонстранти у иностранству марширали против рата у Вијетнаму, често су певали химну америчких покрета за грађанска права – „We Shall Overcome“.

Редови на дан отварања првог ресторана брзе хране Мекдоналдс у Вијетнаму, Хо Ши Мин, 8. фебруар 2014.

Имајући у виду досадашње искуство, постоје добри разлози за наду да ће САД повратити своју меку моћ након Трампа, иако би веће инвестирање у јавну дипломатију свакако помогло.

 

Џозеф Нај је професор на Харвард Универзитету и аутор књиге „Да ли је амерички век завршен?“ као и књиге „Да ли је морал битан? Председници и спољна политика од ФДР до Трампа“. 

 

Превео Радомир Јовановић

Извор Project Syndicate

Нови стандард

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here