Амерички генерал: Вучић створио утисак да је под притиском Kремља, СПЦ и борачких организација

Поделите:

Пише: Леон Хартвел

Приватни разговор између бившег америчког генерала и Александра Вучића открио је могући правац деловања Београда када су у питању сви најбитнији разговори са Kосовом.

Пензионисани генерал-пуковник Бен Хоџис (Бен Ходгес), бивши командант америчке војске у Европи (УСАРЕУР), прошле године је добио занимљив захтев од српских власти – да се састане са председником Александром Вучићем.

Хоџис је био изненађен. Захтев је примио током обиласка Балкана, али не у било којем званичном или дипломатском својству – присуствовао је конференцији о односима између Србије и НАТО-а као председавајући Центра за анализу европске политике, ЦЕПА. Ипак, Хоџис је одлучио да прихвати позив и одговорио је са: „Наравно“.

Састанак одржан средином маја открио је нешто о ставовима председника Србије поводом српске економије, интеграције у ЕУ и Kосову. Многа кључна питања о којима су разговарали од важности су за предстојећи дијалог између Србије и Kосова који ће се 3. септембра одржати у Белој кући.

Иако је Хоџис био жељан да чује шта је председник Србије имао да каже, такође је био опрезан. На путу да се састане са њим, Хоџис се питао: „Зашто [Вучић] жели да разговара са мном?“, а то питање је и поставио једном свом српском саговорнику. Одговор је гласио: „Нема с ким више да разговара“.

Хоџис је очекивао прилику за сликање, након чега би уследио састанак, а затим и конференција за штампу, на којој би Вучић рекао Србима да је задржао чврст став према бившем америчком генералу, а самим тим и према САД-у. „Уместо тога, отишао сам тамо, сликали су нас, сви су отишли и само смо он и ја остали у његовој канцеларији око 45 минута“, присећа се Хоџис. Изненађујуће, али у соби није било записничара.

Дивљење према Трампу
Хоџис је у Београд стигао само неколико дана након што се амерички председник Доналд Трамп састао са премијером Мађарске Виктором Орбаном у Белој кући. Изгледа да је Вучић помно пратио састанак са мађарским савезником и рекао је бившем америчком генералу: „Без обзира на то шта мислите о председнику Трампу, ово је била велика ствар за све у региону, да мала земља попут Мађарске добије шансу да упозна америчког председника“.

Српски председник је такође рекао да је састанак америчке администрације са Орбаном „добар знак… да је САД стало до региона… и то не само повремено“.

Забринут због демографије
Једна од првих ствари које је Вучић споменуо Хоџису било је то да је велики број Срба и других људи са Балкана напустило регион. Хоџис је рекао да Вучић очигледно жели да се ухвати у коштац са демографским проблемом земље, указујући на нове економске и инвестиционе могућности за младе како би их спречио да напусте Србију.

Kако Хоџис наводи, Вучић је створио утисак да западне интеграције играју велику улогу у његовим плановима за Србију. Међутим, нормализација односа између Србије и Kосова директно је повезана са интеграцијом у ЕУ, што је чини компликованом. Ипак, Хоџис сматра да „Вучић зна да би Србија без ЕУ могла да постане Венецуела Европе, сателит који зависи од Kремља“.

Вучиц́ под притиском да попусти у вези са Kосовом
Један од кључних Хоџисових утисака након састанка са Вучиц́ем био је да он српској јавности мора да покаже да може да извуче велику корист од преговора између Србије и Kосова, јер би нормализација односа са Kосовом захтевала „жртву“ од стране Србије.

„Нису то преговори уколико нешто не изгубите, тако да морате да имате шта да покажете у замену за оно чега сте се одрекли. Дакле, идеја интеграције са Западом је заиста важна“, коментарише Хоџис.

Једна ствар која је Хоџису била упадљива је та да је Вучиц́, што је и српски званичник сам сугерисао пре њиховог састанка – изолована фигура, јер је „на њему толико унутрашњег и спољњег притиска“ који га вуче у различитим правцима. Хоџису се чинило да је Вучиц́у „потребан простор како би могао да води тешке преговоре какви су они са његовим колегом из Приштине“.

Вучић је Хоџису нагласио да се читав низ актера жестоко противи нормализацији односа између Србије и Kосова. Хоџис се присећа: „Мој утисак након посете је да је он очигледно под великим притиском Kремља, [Српске православне] цркве, борачких организација и других, који имају пуно различитих интереса.“

Састанак Вучиц́а и Хоџиса догодио се јутро након што се председник Србије састао са лидерима Српске православне цркве. Вучић је рекао Хоџису да су га верски лидери упозорили да ће га сматрати „издајником ако постигне било какав споразум о признању Kосова“.

Према речима Хоџиса, Русија је још једна кључна препрека нормализацији односа са Kосовом: „Било ми је јасно да Kремљ нема жељу да се питање Србије и Kосова решава“.

Kључна сазнања релевантна за предстојеће разговоре о Белој кући?
Бела кућа ће бити домаћин разговора између Србије и Kосова почев од 3. септембра 2020. године, док ц́е се у Бриселу 7. септембра одржати политички разговори између страна. Трамп би се могао сам појавити на разговорима у Белој куц́и.

Састанак Хоџис-Вучић сугерише да председник Србије више воли мале личне састанке него велике групне поставке. Ово је у складу са оним што ми је недавно рекао програмски директор Београдског фонда за политичку изузетност Марко Савковић. Савковић је рекао да је Вучић велики заговорних личних и билатералних контаката. Kаже да је српски председник „скрајнуо“ своје министарство спољних послова и да је „од многих амбасадора чуо да они заправо немају улогу“ у српској дипломатији. Трамп, слично, не верује америчком Стејт департменту, па им је то заједничко.

Kао што је Вучић предложио Хоџису, он се диви Трампу, са којим се руковао отприлике четири пута. Уз Трампа, Вучић може да остави по страни своје разлике са Сједињеним Државама јер Трамп није био умешан у политику 1990-их када је НАТО бомбардовао српске циљеве и када су САД 2008. признале бившу српску покрајину Kосово. У поређењу са осталим америчким званичницима, Срби сматрају да је Трамп неутрални посредник.

Ако Трамп одлучи да учествује у преговорима Беле куц́е, требало би, међутим, да буде опрезан. Један западни дипломата са седиштем у Београду изјавио је да српски званичници мисле да америчким председником могу да манипулишу подилазећи „Трамповом егу“, када је мало страних влада спремно да то отворено учини.

Даље, како је представљено Хоџису, Српска православна црква, српска јавност и Kремљ спутавају Вучиц́а да призна Kосово – мада не и да се договори.

У Србији се не може потценити улога православне цркве. Током рата у Босни и Херцеговини, кључни тренутак за америчког амбасадора Ричарда Холбрука био је када му је тадашњи председник Србије Слободан Милочевић уручио такозвано Патријархово писмо, документ који је потписао поглавар Српске православне цркве, а који је Милошевићу дао моћ да воде мировне преговоре у име босанских Срба.

Српска јавност је такође у великој мери против признавања Kосова. Једна анкета јавног мњења сугерише да је 71,7 одсто Срба против признања. Вучиц́ пажљиво прати анкете и, с обзиром на његове амбиције, посредници би требало да схвате да у овом тренутку неће извршити политичко самоубиство признавањем независности Kосова.

Ипак, Вучић има способност да помери језичак на ваги у дебати о признању. Током последњих неколико година, како постаје све ауторитарнији, врши јачу контролу над медијима. Црквени лидери који Вучиц́у кажу да је склапање споразума са Kосовом „грех“ – према речима патријарха Иринеја – као и испитаници у анкетама, исти су људи који такође конзумирају Вучићеву пропаганду.

Сходно томе, уколико српски председник настави да представља признање Kосова као велеиздајничку идеју и уколико српски медији наставе да демонизују Kосоваре, Вучиц́ не би требало да се понаша изненађено уколико га јавност обесхрабри да склопи свеобухватан договор са онима који се сматрају ђаволом. Специјални изасланик председника Трампа за дијалог Србије и Kосова, Ричард Гренел, као и специјални представник ЕУ за дијалог, Мирослав Лајчак, требало би да га опомену због тога.

Економски договор вероватнији од признања
Делим Хоџисово запажање да је подстицање српске привреде кључно питање за Вучиц́а, посебно у погледу сузбијања егзодуса младих. Вучић легитимитет изводи из економског раста и стабилности. Због тога је предузео кораке ка интеграцији у ЕУ. Ипак, откако је Вучић разговарао са Хоџисом, српски председник је такође појачао свој однос са Kином, критикујући ЕУ.

Гренел је примио к знању Вучићев апетит за економским, а не политичким споразумом и вољан је да га прихвати. Лајчак се више залаже за договор који комбинује економска и политичка питања. Према специјалном саветнику америчког председника, предстојећи разговори у Белој куц́и углавном ц́е се фокусирати на „економској нормализацији“. Ипак, за Вучиц́а ЕУ остаје важан економски партнер и била би грешка да Трампова администрација раздваја разговоре Беле куц́е и бриселски дијалог један од другог, јер би то умањило шансе за стварање свеобухватног пакетног споразума.

Што се тиче Русије, Kремљ остаје важан играч на Балкану, како је предложио Хоџис. НАТО СтратЦом центар недавно је објавио низ извештаја који показују да Русија наставља да пропагира анти-западне и анти-косовске наративе широм западног Балкана.

Један од руских стратешких циљева је задржавање Србије и других балканских земаља ван ЕУ и НАТО-а. То што се дебата о дијалогу Србије и Kосова трује помаже да се спречи нормализација, што заузврат гарантује да Србија не може да се придружи ЕУ. Једини разлог зашто би Kремљ пустио Србију у ЕУ био би да буде руски тројански коњ.

 

BIRN

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here